Blagoslov Pastoralnog centra papa Ivana Dobri, 10. septembar 2022. – pozdravni govor mons. Stanislava Hočevara, beogradskog nadbiskupa i metropolita

Grandiozna i neponovljiva ličnost apostola naroda Svetog Pavla ovako je označila dolazak novog i večnog Saveza: »Nastupila je punoća vremena…«
I tresem se dok mucajući izgovaram ove velike reči, predragi svi vi učesnici ovog euharistijskog slavlja i slavlja blagoslova i svečanog otvaranja ovog Pastoralnog centra, ukrašenog nizom simboličkih i umetničkih obeležja, ovog mesta istinskog Božjeg Promisla…

Ali, braćo i sestre, danas i ne mogu drugačije. Posle jedinstvenog slavlja 1700-godišnjice Milanskog edikta, posle dugih godina pastirskih promišljanja vezanih za naš Prvi dijecezanski sinod, nakon traženja kako ovom prostranom ali neuređenom prostoru ‒ Marijanumu udahnuti duh i život, u Duhu Svetom odlučismo: ovde će biti Pastoralni centar, prozvan po onome ko je nekada koračao ulicama našeg grada, a pre 60 godina kao starac, ali potpuno mladalačkog srca (jer takav beše papa Ivan Dobri), započeo Drugi vatikanski sabor – najveći proročki čin 20 veka. I dok nas je Duh Gospodnji otvarao za nove poglede, zajedno smo otkrivali da smo obavezni da svi saznaju da je upravo iz Belog Grada, Grada s jedinstvenim »geniusom loci« ‒ Ušćem, nakon slavne pobede 1456. godine kod Beograda celokupno zapadno krilo hrišćanstva bilo obdareno praznikom Isusovog Preobraženja na Gori… i da se otad, tačno u podne, razleže radosna zvonjava sa svih crkava sveta.

Time je tadašnji papa Kalikst III priznao jedinstvenu ulogu Svetog Ivana Kapistrana i Beograda i ‒ kao u svoje vreme papa Jovan VIII – obelodanio ga i približio čitavom svetu.

Taj isti Duh Snage sa visine stoga je i otvarao srca donatora za ovu ustanovu ‒ počev od Svete stolice do države Srbije i grada Beograda. Od Biskupske konferencije Amerike do slavnog Seula, od tolikih (nad)biskupija, monaha, organizacija građanskog društva, a iznad svega naših vernika s kojima smo se okupljali svake prve subote u mesecu i zazivali snagu Božjeg Proviđenja. Tako da nikada nisu posustale ni naše jasne vizije, ni planovi, ni radovi…

Zato sada i ovde mi pripadnici Beogradske nadbiskupije, iako u u svojim ograničenim okvirima, na jedinstveni način osećamo pravu punoću vremena. Mada još nije u potpunosti dovršen čitav projekat Marijanuma, ipak je već ocrtana i realizovana ukupna vizija Pastoralnog centra, tako da već ove školske godine mogu da krenu svi pastirski i pedagoški programi. Zato smo danas ovde prisutni i svi mi: arhitekte, izvođači radova, umetnici – u prvom redu zaslužni za sklupturu i mozaik – kao i donatori i molioci.

Punoća vremena upravo i jeste u tome što su sva srca – srca crkvenih ljudi i društvenih vlasti ‒ bila ujedinjena u želji da Bog u ovoj ustanovi progovori novim jezikom zajedništva i novim jezikom lepote i umetnosti.

I kako ne bih onda, sav ispunjen radošću, u ime Nadbiskupije pozdravio sve – baš sve, iako poimence to i nije baš moguće…

Moje pastirsko srce zahteva da pozdravim ponajpre vernike iz svih naših župa i naših crkvenih zajednica, sve svećenike, redovnike, Bogu posvećene osobe i delatnike svih naših ustanova – među svima moram posebno da istaknem brata svećenika Mihaela, župnika i rektora Marijanuma, koji je sa saradnicima u istinski harmoničnom duhu usmeravao tok ostvarivanja naše vizije.

Vaša eminencijo stožerniče Rimske Crkve kardinale Vinko – veliko Ti i iskreno hvala na ovom podvigu. Došao si u ime Svete stolice – budi blagosloven. Blagosloven zajedno s braćom u episkopatu Katoličke Crkve i Srpske pravoslavne Crkve, s mons. Ladislavom Nemetom, predsednikom naše Međunarodne biskupske konferencije Svetih Ćirila i Metoda, mons. Đurom Gašparovićem, sremskim biskupom, mons. Ferencom Fazekašom, upravnikom Subotičke biskupije, kao i svim njihovim pratiocima.

Posle jučerašnjeg ličnog susreta sa Njegovom svetosti g. g. Porfirijem, posebno pozdravljam prisutnog preosveštenog g. Justina i preosveštenog g. Savu – vikare Njegove svetosti, kao i preosveštenog g. Damaskina, vikarnog episkopa bačkog Vladike g. Irineja – kao i svu njihovu pratnju iz SPC-a.

Srdačna zahvalnost svim predstavnicima Crkava i verskih zajednica.

Kako bih mogao da previdim veliku ulogu Apostolske nuncijature u Beogradu, sada vođene otpravnikom poslova mons. Simonom Bolivarom Sančes Karionom. Pozdravljam delatnika u Papskom veću za unapređivanje jedinstva prečasnog oca Jaromira Zadrapu, dekana Teološkog fakulteta u Đakovu mons. dr Vladimira Dugalića i sve delegate svećenike susednih biskupija, redovničkih provincija kao i predstavnike duhovnih pokreta u Crkvi. Takođe direktore Caritasa Srbije i Caritasa Vrhbosanske nadbiskupije.

Ali naša Katolička Crkva, koja više nalikuje onom Isusovom »gorušičinom zrnu«, danas zahvalno i s posebnim naglaskom pozdravlja ličnog izaslanika predsednika Republike Srbije i predsednice Vlade Republike Srbije ‒ gospođu Maju Gojković, ministarku kulture i potpredsedicu Vlade. U istom duhu pozdravljamo gospođu Maju Popović, ministarku pravde – kao i sve njihove pratioce.

Čast nam je pozdraviti g. dr Vladimira Roganovića, direktora Uprave za saradnju s Crkvama i verskim zajednicama, jer s posebnom ljubavlju prati naša nastojanja…

I sadašnjeg narodnog poslanika g. Gorana Vesića, koji je kao zamenik gradonačelnika grada Beograda omogućio rađanje divnog mozaika i vitraža na pročelju ovog svetišta. Pozdrav takođe direktoru Pošte g. Zoranu Đorđeviću.

Veliko hvala svim gradskim službama, ustanovama kulture i predstavnicima lokalnih vlasti, koji su pratili i na različite načine omogućavali valjanu realizaciju svih dela kao i samog ovog slavlja.

Ekselencije ambasadori ili predstavnici država: Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država, Republike Hrvatske i Malteškoga reda ‒ vi možete da budete autentični svedoci događanja u našem Beogradu i glasnici naših poruka. Veliko Vam hvala!

S posebnom zahvalnošću i ljubavlju odajem priznanje autoru skulpture pape Ivana XXIII dr Draganu Radenoviću i svim donatorima. Srdačan pozdrav i g. arhitekti Đurici Savičiću i svim voditeljima radnih grupa.

Sasvim je razumljivo što na kraju realizacije čitavog projekta Marijanuma, ovaj dugotrajni proces obnove ovenčavamo našom posebnom zahvalnošću i priznanjem svim saradnicima i donatorima.

Preko apostolske nuncijature pristigla nam je sadržajno bogata poruka Svete stolice. Molim generalnog vikara mons. Aleksandra Kovačevića da nam je pročita.

Od srca zahvaljujući Svetom ocu papi Franji, koji je svojom apostolskom ljubavlju prisutan sada i ovde među nama, pozivam uzornog kardinala Vinka – koji upravo s blagoslovom Svete stolice i vodi današnje slavlje ‒ da započne predvođenje ove velike i svete Tajne…