»Bogorodica nas sve okuplja u kuću molitve!«
Ova prva subota u mesecu oktobru poseban je dan iz mnogo razloga. Naime, kao i svake prve subote u mesecu okupili smo se u molitvi da pozdravimo našu Majku. Molitveno slavlje bilo je uvećano činjenicom da je ovaj mesec oktobar mesec posvećen Mariji ‒ Majci Gospodina našega Isusa Krista, ali i Majci svih nas ‒ ali i činjenicom da smo se posle trinaest meseci okupili na svetom misnom slavlju ne bilo gde, nego upravo u našoj katedrali, katedrali koja, nažalost, još nije potpuno obnovljena, ali su radovi i te kako odmakli od početnog stanja, što je već po sebi znak Božje Milosti.
Zahvaljujući Bogu za dosad učinjeno, ali i moleći za buduće donatore, vlč. Mihael Sokol, župnik katedralne crkve i nadbiskupov sekretar, obratio se prisutnim vernicima i ukazao im šta je dosad učinjeno i obnovljeno na katedralnoj crkvi, počevši od potpuno novih instalacija, pa sve do novog sistema grejanja i hlađenja katedrale, uz sve novine koje će tek biti učinjene. Na kraju uvodnog govora vlč. Mihael je izrazio i dobrodošlicu patrima koji su tih dana pristigli u Beograd ‒ patru Marijanu Štajneru i patru Josipu Opatu. Uz reči dobrodošlice i pozdrava, vlč. Mihael Sokol čestitao je i patru Smiljanu Miličeviću koji je postao novi župnik Crkve Svetog Petra u Beogradu.
Svečano euharistijsko slavlje predvodio je beogradski nadbiskup i metropolit mons Stanislav Hočevar, uz koncelebraciju župnika vlč. Mihaela kao i svećenika grada Beograda.
Na početku svečanog misnog slavlja preuzvišeni je blagoslovio obnovljenu katedralu.
Bogorodica je ono predivno blagovalište koja okuplja sve!
Mons. Hočevar nas je u homilji podsetio na zadatak Bogorodice koja, ne zaboravimo, okuplja apostole u dvorani Poslednje večere. Okuplja ih u molitvi, u nadi. Tako je okupila i nas. Upravo to i jeste zadatak Bogorodice, ona je »Božje blagovalište poput dvorane Poslednje večere«, koje sve nas okuplja. Podsetio je da cilj i smisao tog svetilišta upravo i jeste da okuplja, »ne samo sve vernike grada Beograda, nego i sve vernike naše nadbiskupije, i one hodočasnike koji dolaze sa istoka, zapada, severa i juga«. Mi koji smo na »mostu između Istoka i Zapada« moramo shvatiti da je upravo to naša primarna uloga ‒ da poput pastira okupljamo raspršeni Narod Božji.
Ovo je kuća molitve!
Pored toga što nas »svojim rukama« okuplja kao porodicu i omogućava nam da se svi osećamo kao istinski sinovi i kćeri Nebeskog Oca, Bogorodica nas, kao u dvorani Poslednje večere, upućuje na molitvu. »Molitva, znamo, nije samo disanje duše, da bi čitavo naše biće konačno moglo da udiše čisti nebeski vazduh Božje prisutnosti. Molitva je najdublji dijalog svakog bića s Bogom, pojedinačno, ali i nas kao zajednice«, zaključio je otac nadbiskup.
Marija Antonela Kanelić
