Božićna poruka nadbiskupa Hočevara
Nadbiskup i mitropolit beogradski mons. Stanislav Hočevar uputio je Poruku za Božić 2016., koju prenosimo u celosti:
Nosi u krilu Njega kojeg ni Nebo ni Zemlja ne mogu da obuhvate!
Braćo i sestre,
Rađaju se dani u kojima će zadrhtati čitavo naše biće. Naime, kad slavimo Božić nužno se prisećamo i čitavog svog životnog puta. Zadivljeni nad tolikim tajnama, posmatramo i svoje lične početke i svoja stasavanja; suočavamo se sa svojim mladalačkim čežnjama i pogledima; ujedno otkrivamo da nam zemaljski život polako prolazi i da ćemo se nužno suočiti i sa smrću. Svaka zemaljska majka, rađajući svoje čedo, svesna je da će i ono jednog dana umreti, pa se zato žarko moli da upravo taj događaj smrti stvarno znači pravo rođenje. Majka – rađajući potomstvo – iskreno želi da svako odumiranje zapravo omogući onaj pravi život.
Gledajući, dakle,istorijski, potpuno je jasno da slavljenja Božića, tajne Rođenja našeg Gospoda Isusa Hrista, nema bez Majke. Gledajući istorijuhrišćanstva otkrivamo da je na početku Novog savezaMajka, devica iz Nazareta, preuzela odlučujuću ulogu. Postala je Bogomajka!
Odakle, draga braćo i sestre, Svemogućem Bogu, koji u svom tajanstvenom bivstvu raspolaže mogućnošću svih mogućnosti, da odabere upravo put majčinstva da bi se čovečanstvo spaslo? I to se nikako nije desilo nekim slučajem! Sveto pismo i tradicija jasno svedoče da je taj put odabrao sam Svevišnji Gospod na početku vremena. Tada kadaje prva žena – prozvana Evom, jer je majka svih živih –Bogu izgovorila svoje svesno NE, tada je Bog izrekao svoje svesno DA! Izrekao je DA životu i DA majčinstvu! Ako Bog Stvoritelj već u zemaljskom raju ukazuje da će uspostaviti „neprijateljstvo“ između poroda Evinog i poroda Marijinog, onda to samo znači da se Bog odlučio za život, za majčinstvo, za rađanje! Odlučio se za život, a ne za smrt. Odlučio se, konačno, za tebe i mene, dragi brate i draga sestro! Odlučio se za nova čuda u čast sinovima ljudskim, kako slikovito tvrdi Sveto pismo!
U toj zaista čudesnoj ljubavi postavio je posebno mesto Ženi, ili bolje: Majci! Nju je odabrao za službenicu i put života. Prepodobni Pavle VI ne zove bez razloga ženu i majku „sveštenicom“ života…
BogomajkaDjeva Marija sva se, naime, predala očuvanju, razvoju i napredovanju života svog Sina! Nije Ga samo brižljivo „povijala u pelene“, ljubazno postavljala u jasle, Njega dojila i majčinski Ga hranila, nego Ga je i kasnije svuda i svagde pratila: od Egipta do Golgote; tražeći Ga u hramu i prateći Ga na putu krsta. Nisu bez razloga mudri učitelji duhovnosti kazali: „Uzvikni Marija– i uvek ćeš čuti odjek Bog“.
Svakako, u Djevi Mariji iz Nazaretačovečanstvo otkriva nenadmašno majčinstvo! Tu dotičemo nerazrušivi stub ljubavi u službi života!
Dakle, predraga braćo i sestre, Božić kakav slavimo i koji sve nas tako nenametljivo raznežuje i ohrabruje, koji sve nas stavlja u stvarni poredak sveta i ujedno ispunjava nadom dubine našeg bića, ne postoji bez BogomajkeDjeve Marije. Sveto pismo nju zato predstavlja i kao Ženu – uzor svim ženama – i kao Majku, nadahnuće svim majkama!
Šta, dakle, reći na ove činjenice koje nam predstavlja Tajna Božića?!
Nema drugog iskrenog odgovora nego da se upitamo: Sagledavamo li mi danas celovito ulogu blažene Djeve Marije u istoriji spasenja i nadahnjujemo li se na Njoj kako gledati na sve žene i na sve majke! Kad u naše vreme čujemo najgore pogrde i psovke upravo na račun žene, na račun majčinstva, čitavo naše ljudsko biće nužno se uznemiri i strese. Naše srce se zaledi posmatrajući kako često upravo žene postaju predmet trgovine ili pak varljivih reklama! Kako ne bi svačiji razum postavio ovo logično pitanje: Je li moguća i odakle dolazi tolika agresivnost u odnosu prema ženama, prema majkama? Je li moguće da i danas, kad se svi smatramo tako prosvećenima, čak i devojčice bivaju iskorišćavane i zloupotrebljavane?
Braćo i sestre, od samih početaka hrišćanstva Tajna Otelovljenja i Rođenja Božjeg Sina budila je najdublja i najplemenitija osećanja, pa i više: podsticala jenajdublja životna promišljanja i stvarala najlepša umetničkadela.
Sme li danas da bude drugačije? Sme li ili može lida bude drugačije ako hoćemo da čuvamo dostojanstvo naših života? Ne, nikako ne bismo smeli da urušimo tu tako bogatu tradiciju koja je nadahnjivala i izgrađivala čitave vekove. Stoga uputimo u ovom božićnom slavlju svoj pogled u jaslice, u mesto rođenja Isusa Hrista! U njihovom središtu je Život, Novorođeni; ali tu je i Ona koja je u službi tog života, Djeva Marija! Pogledajmo tu Majku! Postala je to što u veri gledamo u Njoj zato što je čuvala svoju unutrašnju lepotu i dostojanstvo! Do najvišeg stepena razvijala je lepotu srca proisteklu iz nesebične ljubavi i velikodušnosti darovanja. Svaka autentična lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti, iz srca, iz ličnog iskustva Božje milosti, ili, drugačijerečeno, iz iskustva da smo od Boga prihvaćeni i voljeni!
Takva žena i majka s takvim iskustvom postaje nadahnuće za sve „sveštenice“ života i ljubavi. Za takve žene i majke molimo se ovih dana slavlja. Za takve žene i majke valja u svakoj porodici i u svakom društvu prionuti svim svojim najboljim pedagoškimi duhovnim silama. Narod koji to čini neće iskusiti pad priraštaja stanovništva ni stagnaciju nadanja i radosti.
Dakle, draga braćo i sestre,
kao što nema Božića bez majke, tako nam nema ni budućnosti bez majki. U takvoj svesti i odgovornosti želimo da slavimo ovogodišnje božićne praznike. Svima istinskiželimo daim ovi praznici budu srećni i blagosloveni, da budu ispunjeni novom svetlošću spoznanja, da se naša srca oduševe u ljubavi za novi način života.
Neka, dakle, Novorođeni Gospod, slavni Sin bezgrešne Bogomajke, svima udeli mir, radost, prave poglede na život i dovoljno snage za dosledno življenje. Neka tako bude svima nama i u godini 2017! Svuda neka vladaju radost i uspeh!
Onima pak koji veliku Tajnu Života slave vizantijskom liturgijom ili po julijanskom kalendaru: Mir Božiji – Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
Na sve vas– u molitvenom zajedništvu – zazivam blagoslov Boga Svemogućega: Oca i Sina i Duha Svetoga. Amen.
Četvrta nedelja adventa 2016,
Beograd
† Stanislav Hočevar
nadbiskup beogradski
