Crtice o poseti državnog sekretara Svete stolice Pjetra Parolina Moskvi

Tihe reči i velika dela

Prošle nedelje u Moskvi se dogodio susret koji je u ruskim medijima označen kao istorijski. Državni sekretar Svete stolice uzoriti kardinal Pjetro Parolin sastao se s crkvenim i državnim vrhom Ruske Federacije. Posle duhovnih susreta koji su umnogome doprineli poboljšanju ekumenskog dijaloga na ekleziološkom nivou, počevši od velikog susreta u Havani Njegove svetosti patrijarha moskovskog i cele Rusije gospodina Kirila i Svetog oca pape Franje, preko posete Moskvi kardinala Kurta Koha, predsednika Papskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana, do dolaska moštiju Svetog Nikole iz Barija u Rusiju, po blagoslovu Pape Franje koje je preneo nadbiskup iz Barija. Na tome je Ruska Crkva u mnogo navrata iznela duboku zahvalnost, jer se 2,5 miliona vernika u toj zemlji poklonilo Čudotvorcu mirlikijskom i barijskom, što je bio događaj koji će istorija zapamtiti i koji će,  što je još bitnije, nadahnjivati dalji ekumenski dijalog. Prošle nedelje u Moskvi se dogodio susret koji je u ruskim medijima označen kao istorijski. Državni sekretar Svete stolice uzoriti kardinal Pjetro Parolin sastao se s crkvenim i državnim vrhom Ruske Federacije. Posle duhovnih susreta koji su umnogome doprineli poboljšanju ekumenskog dijaloga na ekleziološkom nivou, počevši od velikog susreta u Havani Njegove svetosti patrijarha moskovskog i cele Rusije gospodina Kirila i Svetog oca pape Franje, preko posete Moskvi kardinala Kurta Koha, predsednika Papskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana, do dolaska moštiju Svetog Nikole iz Barija u Rusiju, po blagoslovu Pape Franje koje je preneo nadbiskup iz Barija. Na tome je Ruska Crkva u mnogo navrata iznela duboku zahvalnost, jer se 2,5 miliona vernika u toj zemlji poklonilo Čudotvorcu mirlikijskom i barijskom, što je bio događaj koji će istorija zapamtiti i koji će,  što je još bitnije, nadahnjivati dalji ekumenski dijalog.  I kada se mislilo da će posle ovog veličanstvenog ekumenskog duhovnog događaja i uzajamne razmene poklona ‒ patrijarh Kiril poklonio je papi delić moštiju Svetog Serafima Sarovskog, a Sveti otac njemu relikviju Svetog Franje Asiškog uz poruku da se ova dva velika ugodnika Božja zagrljeni raduju u Carstvu Božjem ‒ sve i dalje biti prepušteno bratskoj razmeni poklona i lepih reči, došlo je do ove posete kardinala Pjetra Parolina Moskvi.  Bilo je veoma jasno da su i Sveta stolica, koja je poslala svog državnog sekretara, i ruski domaćini bili svesni da je taj susret drugačji od ostalih. To je i sam patrijarh Kiril rekao na početku sastanka s kardinalom Parolinom, napomenuvši da su dosadašnje posete kardinala, od kojih je izdvojio posete kardinalâ Sodana i Koha, bile isključivo duhovne, dok je ova ipak više državnog karaktera. Poseban naglasak na to stavio je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.  Upravo iz tog razloga ruski mediji posvetili su ovom susretu veliku pažnju. Praćene su redom posete državnog sekretara Vatikana predsedniku Odeljenja za spoljne poslove RPC-a mitropolitu Ilarionu, patrijarhu moskovskom i cele Rusije Kirilu, ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, a na kraju u ovoj prilici i najvažniji susret s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. U prva dva sastanka s crkvenim velikodostojnicima fokus je bio na pitanjima života katoličkih vernika na području Rusije, na oduzetim katoličkim crkvama koje još nisu vraćene, što krajnje sužava mogućnosti tamošnje katoličke zajednice za bogoslužbeni život, kao i na refleksijama na susret iz Havane. Ipak, sve oči bile su uprte u drugi deo ove za međunarodnu politiku veoma bitne posete. Pre svega usledio je sastanak između državnog sekretara kardinala Parolina i ruskog ministra spoljnih poslova Lavrova. Posle otvaranja brojnih pitanja ‒ počev od položaja katoličke zajednice i prava njenih pripadnika, do krize u Ukrajni i problema u Siriji ‒ sastanak je zaključen potpisivanjem sporazuma. Reč je o sporazumu kojim se ukidaju vize za sve službenike Vatikana koji imaju diplomatski pasoš i rade na području Rusije, što je izuzetno pozitivan znak za napredak diplomatskih odnosa. Najznačajnija poseta bila je susret s predsednikom Putinom. U vreme kada na međunarodnoj političkoj sceni pozicija američkog predsednika nije na zavidnom nivou i kad evropski lideri gube kontrolu nad problemima koji pritiskaju Evropu, jàča uloga ruskog predsednika, što je jasno i Svetoj stolici, o čemu svedoče i reči koje je prilikom susreta papa Franja uputio Vladimiru Putinu, rekavši da veruje u njegovu snagu i sposobnost da sa svoje pozicije pozitivno odgovori na velike globalno-političke izazove. Velika i ključna pitanja bila su i ovog puta na stolu: Ukrajna, Sirija, migrantska kriza… Zaključak je da i za ona pitanja u kojima se stavovi Vatikana i Rusije razilaze, treba što pre nalaziti pomirljiva rešenja da bi realizacija u sprečavanju sukoba bila što brža, a samim tim i efikasnija. Po povratku u Rim kardinal Parolin je preneo pozdrave Svetom ocu i izložio sažetak svoje posete, koju je papa Franja na kraju ocenio kao odličnu i efikasnu. Ono što je ipak upadljivo kod nas, na našim prostorima, jeste, na primer, da u Srbiji ni jedan jedini medij nije posvetio prostora ovom susretu važnom za međunarodnu politiku i ekumenski dijalog, što je takođe bitno, a o čemu ovih dana ništa nismo mogli da čujemo ni od državnih ni od nekatoličkih crkvenih predstavnika. Bez pretenzija da se bilo ko kritikuje, jasno se postavlja pitanje šta se očekuje od odnosa Svete stolice i Srbije, ako taj događaj ovde nije bitan, a znamo da su bile bitne mnoge manje važne stvari koje se odigravaju u Moskvi. Zar se diplomatski odnosi Svete stolice i Srbije definišu samo kroz to da Vatikan nije priznao Kosovo, ili kroz posetu bivšeg predsednika Srbije koja je, sećamo se, imala i tehničkih problema…? Jasno je da ne može da bude tako, kao što je jasno i da je potrebno mnogo više diplomatskih napora da bi se konačno pokazao pravac diplomatskih, a mogli bismo reći i ekumenskih odnosa Vatikana i Srbije. Zašto? Zato što svaki dijalog računa samo stvarne rezultate. Velike reči se ne vrednuju, vrednuju se velika i jasna dela. To je posebno bitno za međunarodne odnose. Upravo takav primer može da nam bude Rusija koja je od susreta u Havani krenula u otvoreni dijalog koji podrazumeva gledanje licem u lice, na šta nas poziva i sam Gospod. Jedino tako možemo da ispoljimo jedinstvo i jedino tako možemo doći do istine. Ruska Crkva i ruska država to su shvatile i jasno ispoljile želju da se vodi dijalog, o čemu svedoči i ova važna poseta državnog sekretara Svete stolice Moskvi. Razmišljamo li o tome šta bi nam donelo to da sledeća destinacija kardinala Parolina, bude Beograd? Ne… Razmišljamo li o tome šta bi za nas kao državu, a ne samo za katoličku zajednicu u Srbiji koja ima sva prava da dočeka svog poglavara, značila poseta pape Franje? Ne, jer da je tako, otpustili bismo postojeće kočnice u uzajamnim odnosima. Ali o tome nekom drugom prilikom… Sada je bitno da posmatramo ovaj susret u Moskvi i iz njega učimo, jer zaista ima mnogo toga da se nauči. I da naše reči pritom budu tiše, a dela veća i konkretnija…

Miloš Vulić