Da li je Blagovest pravi komunikator…?

Da li Blagovest ume da komunicira danas sa svima, bilo je suštinsko pitanje na okupljanju članova uredništva Blagovesti i najbližih saradnika u Ordinarijatu nadbiskupije povodom dana Svetog Franje Saleškog, 24. januara. Crkva je tog sveca proglasila za zaštitnika crkvenih pisaca, kojeg naš list Blagovest uzima za svog patrona i nosioca „slave“.

Nadbiskup mons. Stanislav Hočevar je u svom izlaganju istakao dva razloga zašto je u našoj Nadbiskupiji konstituisana Godina zajedništva, a kroz koju želimo da gledamo i Blagovest. U pitanju su određene teološke predpostavke i istorijske činjenice. „Snaga Drugog vatikanskog sabora je veliko otkriće da Tajna Crkve postoji u onom njenom communio“, istakao je nadbiskup. „Teološku stvarnost tog communio s istorijskom stvarnošću pominjanja 100-godišnjice završetka Prvog ili Velikog svjetskog rata, imamo, mnogo razloga da – uprkos tolikoj kalvariji – budemo optimisti, velikodušni, inicijativni i preventivni“, reči su nadbiskupa.

Nadalje mons. Hočevar konstatuje kako se veliki problem našeg vremena sastoji u tome što smo u priličnoj meri izgubili osećaj za sve ono što je teološko, duhovno, mistično, spasenjsko, pastoralno. Zbog nedostatka tog celovitog gledanja na duhovni svet, pričinjava nam se da je antropološka dimenzija jača i opravdanija za naše poslanje!  Rekao je kako ovaj naš susret, kao i čitava Godina zajedništva, mora da postane snažni vapaj za celovitošću, za onim esencijalnim i mističnim u autentičnom smislu reči.

Blagovest je sama po sebi instrument komunikacije, a ne prvenstveno „papir“ na kojem objavljujemo nekakve „sadržaje“. Što znači da se nama u ovom kontekstu postavlja radikalno pitanje: da li Blagovest pre svega komunicira? Komunicira li s celovitom stvarnošću, ili ostaje samo „list“ u koji odlažemo svoja „pisanija“? Ako je ovo načelo autentično, onda to poziva sve saradnike i čitavu Nadbiskupiju na temeljno služenje: uspostavljanje onog communio. Uspostavljanje communio unutar same Nadbiskupije, unutar naše mesne Crkve u Srbiji, unutar ekumenskog međureligijskog, socijalnog i kulturološkog dijaloga.

Obeležavanje 100-godišnjice završetka Prvog svjetskog rata donosi dalje elemente za naše traganje. Svakako valja otkrivati koji su bili uzroci rađanja samog svetskog rata (a); koje su se stvarnosti događale u samom tom ratu (b), ali i koje posledice (c) je prouzrokovao taj isti rat, i to na svim različitim područjima (materijalnom, duhovnom, moralnom, socijalnom, kulturološkom…).

Svakako, bez integralne analize svega navedenog pod a), b) i c), kao i bez teološkog čitanja tih stvarnosti, nikako ne možemo dospeti do pravog pogleda za budućnost. Nadbiskup smatra da smo kao vernici dužni da čitamo znakove vremena. „Mi, naime, nismo postali vernici da bismo gledali samo prošlost i lamentisali (pa poput „žute štampe“ preterivali u svakom pogledu), nego da bismo – gledajući eshaton, ozdravljali kronos i iz kronosa stvarali kairos“, istakao je mons. Hočevar.

„A u kakav novi vek (od 2018. godine nadalje…) mi sad krećemo?“, upitao se nadbiskup.

„Imamo li snage, volje i sposobnosti da sagledamo ono što je iza nas i da se uspinjemo prema onom što je ispred nas: prema „novom veku“; „našem veku“ (tako bih voleo da ga nazovem „saeculum nostrum“)? Zavisi li on samo od nas, od nas ‒ove „šake jada“? Svakako ne!

Sa druge strane, smemo li da se – u najdubljoj poniznosti – pridružimo onoj svetoj manjini koja je tokom istorije spasavala biblijskim duhom?

Mislim da je važno samo ovo: jesmo li spremni da prihvatimo Božji poziv? Jesmo li spremni – pravim duhovnim razlikovanjem – da tražimo Božje spasenjske nacrte? Sigurno je da nije Božja volja da na ovim prostorima svi živimo s nekakvim predubeđenjima, predrasudama, podeljeni i posvađani, nošeni nacionalističkim i konfesionalnim emocijama ili ideologijama. Mislim da nam je danas zaista potreban svetionik pravih mislilaca i valjana ekipa pravih komunikatora…, zakjlučio je svoje izlaganje nadbiskup.

Nakon izlaganja i razmišljanja o glavnoj temi, usledila je razmena mišljenja učesnika o temi koju smo čuli i kojim pravcem danas ide Blagovest. Evo nekoliko misli: „Blagovest treba da bude poput svetionika spoznaje da smo primili dar communio – zajedništva po Sv. Trojici“. „Mi smo zajednica sećanja, Isus je temelj tog sećanja. Selektivno sećanje razbija zajednicu. Pojasniti teologiju sećanja u Blagovesti.“ „U društvu se na žalost često manipuliše sa emocijama naroda.“ „Danas smo se okupili da zajedno tražimo kako putem Blagovesti istinski kumunicirati sa svetom.“

(kmc)