Doniranje organa: stavovi nauke i religije
Na inicijativu Saveta za saradnju s crkvama i verskim zajednicama Opštine Palilula, 27. februara u multimedijalnoj sali Centra za kulturu »Vlada Divjan« (bivši NU »Braća Stamenković«), u Beogradu održana je tribina na kojoj je razmatrana aktuelna tema – »Doniranje organa: stavovi nauke i religije«.
O toj temi na tribini su govorili: prof. dr Miljko Ristić, muftija srbijanski prof. dr Abdullah ef. Numan i otac mr Aleksandar Ninković, a moderator tribine, predsednik Saveta Miroljub Nestrorović, pročitao je saopštenje SPC-a.
U celom svetu postoji problem nedostatka organa za transplantaciju, ali postoji i problem trgovine organima. Značajno je podvući da ta oblast zahteva kontinuiran i posvećen rad, državno i finansijski potpomognut – kako kroz donošenje adekvatnih zakona, tako i u organizaciono-edukativnim aspektima, gde bi vernici trebalo da daju svoj najveći doprinos. Kad problem nastane, kad nekom od naših bližnjih zatreba pomoć, tek tada shvatimo, tek tada se osvestimo koliko je važan svakodnevni trud da se stvari u društvu promene, da krenu nabolje. To zavisi od nas. Od svakog pojedinačno…
Ova tema je i te kako važna i razmatranje o njoj svakako treba da bude jedan od prioriteta u mislima svakog čoveka, a naročito vernika:
Da li je biti davalac organa, da li je dopuštenje o davanju organa članova moje porodice – u skladu s mojim uverenjima, u skladu sa stavom moje verske zajednice, u skladu s učenjem moje Crkve, moje zajednice?
Gotovo sve religije u svetu dozvoljavaju i podržavaju presađivanje i doniranje organa:
Po rečima muftije srbijanskog, Abdulaha ef. Numana postoje dve glavne struje u islamu – šiiti i suniti, koje se unekoliko razlikuju, ali on je istakao je da treba poštovati mrtvog i koristiti živom! U islamskim zajednicama doniranje je dozvoljeno radi spasavanja života. Organi umrlog pripadnika te verske denominacije moraju da budu presađeni odmah. Navodeći primer Indije, podvukao je problem s prodajom organa prisutan među siromašnim ljudima.
Stav nauke je jasan – doniranje organa je neophodno. Organe čeka oko 30.000 ljudi, a svakog dana njih 12 umre jer nema odgovarajućeg donora, istakao je prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg koji iza sebe ima preko 15.000 zahvata i brojne transplantacije. On je preneo svoja iskustva i razložio procedure pri transplataciji srca.
Otac Ninković se nadovezao na prethodnike iznoseći zvanični stav Katoličke Crkve – uz opasku da je važno razmišljati i o drugim pitanjima iz oblasti bioetike o kojoj naša Crkva vodi računa – i dodao da bi teme iz oblasti bioetike trebalo posebno razmatrati. Papa Jovan Pavle II je govorio da »Oni koji veruju u Isusa Hrista koji je žrtvovao svoj život za sve nas, moraju da prihvate potrebu za raspolaganjem organima za presađivanje kao izazov svojoj plemenitosti i bratskoj ljubavi. 4« Znači, stav Katoličke Crkve po ovom pitanju je jasan: darovanje organa je izraz plemenitosti, ljubavi i žrtvovanja, uz postupanje u slobodi.
Iz čitanog saopštenja jasno je da i Pravoslavna Crkva prihvata darovanje organa, krvi i tkiva ukoliko oni pomažu poboljšanju zdravlja i sprečavanju bolesti, uz uslov koji se postavlja – svako doniranje ima blagoslov samo ako se postupa slobodno i dobrovoljno.
Jevrejska i protestantska zajednica ovog puta nisu imale predstavnike na tribini, ali ih je bilo u publici.
Tribine s pomenutom tematikom biće i dalje organizovane i važno bi bilo da i u okviru naše Crkve organizujemo slične tribine, da bi se vernici što bolje upoznali skako bi se vernici što bolje upoznali i s ovom i s bioetičkim temama koje se neminovno nameću.
(D.P./kmc)
