Govor patrijarha Vartolomeja na 19. Ekonomskom Euroazijskom skupu

 

Skup je organizovan u Istanbulu pod geslom „Ekonomski pojas puta svile. Ekonomija, energija, prisiljeno seljenje i terorizam“

Sadašnja humanitarna kriza, koja izbeglice usmerava prema Evropi mora biti glavna briga Evrope, Turske i čitave međunarodne zajednice – izjavio je carigradski ekumenski patrijarh Vartolomej I, govoreći u četvrtak na 19. ekonomskom euroazijskom skupu, koji se u Istanbulu održavao od 5. do 7. aprila, a preneo vatikanski dnevnik l’Osservatore Romano.

Fondacija za strateško i društveno istraživanje organizovala je skup pod geslom „Ekonomski pojas puta svile. Ekonomija, energija, prisiljeno seljenje i terorizam“. Patrijarh smatra da se „naše stajalište o iseljavanjima ne sme ograničiti na evropske granice već treba proširiti područje delovanja radi veće efikasnosti. Međureligijska pak saradnja treba biti deo našeg pristupa tom gorućem problemu“ – istakauo je patrijarh.

Odgovor na izazov iseljavanja podrazumeva „odgovornost, zajedničko delovanje, potporu izbeglicama, saradnju sa zahvaćenim državama, otklanjanje uzroka rata koji izazivaju seljenje, stvaranje i promovisanje politike razvoja, garantujući mir“. Patrijarh nije skrivao svoje zabrinutosti: Strah je zahvatio celi svet. Nesigurnost je postala jedina sigurnost za današnju omladinu, uvukla se u svako srce i svaku glavu. Terorizam, ratovi i sukobi svakodnevna su stvarnost. Teroristički napadi se događaju u celom svetu: od Pariza do Istanbula, od Bruxellesa do Pakistana – istakao je patrijarh Vartolomej I dodajući: Nažalost, teroristi se služe verskim funadamentalizmom ne samo pravdajući veliko prolivanje krvi, već i šireći strah. A religija bi trebala rađati jedino bogobojaznost. U Mudrim izrekama čitamo: “Strah je Gospodnji početak spoznaje, ali ludi preziru mudrost i pouku“ (1,7). Fanatici i teroristi „preziru mudrost i Božije zapovesti“. Oni tvrde da veruju u Boga ali ne poznaju mudrost niti žive ispravnim životom. Stoga ne veruju u Gospodina. Često smo tvrdili da je zločin u ime religije zapravo zločin protiv religije – istakao je Patrijarh.

Patrijarh je pozvao na promišljanje o zajedničkim vrednostima, koje se temelje na dostojanstvu svake osobe, na dostojanstvu koje „prava hrišćanska vera smatra neotuđivim“. Možemo se suprotstaviti strahu i egoizmu, promovišući slobodu, solidarnost i inkluzivno društvo. Sloboda je nada za budućnost, čak i ako je ograničena. Vera može podnositi nedostatak slobode jer je tajna slobode. Sloboda pak uključuje solidarnost. Solidarnost je više od podnošenja, jer se nadahnjuje na ljubavi. Francuski filozof Regis Debray takvo iskustvo naziva “trenutkom bratstva“. Kada istinski prihvatamo i grlimo drugu osobu kao svoga bližnjega, onda postavljamo temelje solidarnosti, odnosno priznavanja zajedničkog dostojanstva – objasnio je Patrijarh.

Carigradski patrijarh ne može podneti da se kriminalne mreže, koje organizuju ilegalno seljenje, bogate na patnji najranjivijih. Povodom toga, predložene su razna rešenja među ovim i inicijative za razvoj država iz kojih dolaze ilegalni selioci. To je ipak dug proces i zahteva odlučno delovanje protiv nasilja, kao i sučeljavanje s uređenjem nacionalnih granica – istakao je patrijarh dodajući: Ali valja još jednu obvezu ispuniti, imajući u vidu da je religija kadra promovisati društveno uključivanje i pravednost: Ne možemo odvajati svoju zabrinutost za ljudsko dostojanstvo, ljudska prava ili društvenu pravednost od brige za ekološko očuvanje i održivost. Te su zabrinutosti usko povezane. Ako imamo na umu da je svaka osoba stvorena po Božijoj slici, i ako vrednujemo sve što je Bog stvorio, onda se moramo brinuti za drugu osobu i za svoj svet – rekao je patrijarh.

Ekološki problem zagađivanja uvek je povezan s društvenim problemom siromaštva. Svaka ekološka aktivnost se meri i vrednuje po njenom odrazu i učinku na druge osobe, poglavito siromašne. Da to shvatimo, može nam pomoći priča o Posljednjem sudu iz Matejevog jevanđelja (25,35), kada Isus veli: „Bio sam gladan i nahranili ste me, bio sam žedan i napojili ste me“. Svi smo odgovorni i moramo pronaći odgovore na izazove sredine. Treba da se suočimo s izazovom crpeći nadahnuće iz božanskog straha koji će nas preobraziti u mudrije i bolje muškarce i žene – zaključio je patrijarh Vartolomej. (kta/rv/kmc)