Intervju beogradskog nadbiskupa Hočevara za Večernje novosti

Intervju beogradskog nadbiskupa i metropolita mons. Stanislava Hočevara koji je dao za dnevni list Večernje novosti, povodom božićnih praznika prenosimo u celosti:

Nadb.: Za mene nije najvažnije pitanje da li će papa doći u Srbiju, već da li smo započeli proces pripreme za njegov dolazak. Uveren sam da jesmo. To podrazumeva objektivno sagledavanje prošlosti i uzroka konflikata koji nas dele i spremnost da damo svoj doprinos rešavanju ovih problema. Ako obe strane pokažu tu spremnost neće biti poteškoća u organizaciji papine posete Srbiji.

VN: Mogućnost da poglavar Rimokatoličke crkve uskoro stupi na tlo naše zemlje, u predvečerje Božića po gregorijanskom kalendaru, ovako za „Novosti“ ocenjuje beogradski nadbiskup i metropolit Stanislav Hočevar. On naglašava da je među katolicima i pravoslavcima mnogo manje razlika, nego sličnosti zbog čega upućuje poruku: Upoznajmo se!

Nadb.: Ceo svet je na raskršću. Mnogo je iskušenja i nesigurnosti. Upravo zbog toga osećamo da treba autentničnije da slavimo praznik Božića. Potrebno je svi da razmlislimo šta danas uopšte znači biti čovek. Ovaj dan slavimo u sećanje na dan kada je Bog sišao na zemlju i preuzeo ljudsku prirodu. Do sada smo o tome premalo razmišljali, što nas je i dovelo do ovog raskršća na kome se svet trenutno nalazi – ističe nadbiskup.

VN: Svet je suočen sa mnogim globalnim iskušenjima – ratovima, terorizmmom, siromaštvom, padom moralnih vrednosti… Kako se savremeni čovek nosi sa ovim nedaćama?

Nadb.: Ključna je globalizacija. To je razumljivo jer je Bog stvorio jednu porodicu čovečanstva. U prošlosti to nismo mogli duboko da doživljavamo zbog tehničkih mogućnosti i loših veza među ljudima. Globalizacija nam je donela osećaj različitosti koja vlada među ljudima. Dovoljno se ne poznajemo pa imamo strah jedni od drugih. Ljudi su počeli da drugačije shvataju druge načine života, jezike, pa i religije. Zato je ovaj trenutak izuzetno važan, jer do sada nismo mogli na pravi način sagledati pitanja vere. Hrišćanstvo je danas od velike važnosti jer samo ono daje integralnu verziju ljudskog bića. Zaista je izuzetno da je Isus Hristos rođen u telu bezgrešne device, stvoren ne voljom čoveka već Božjeg duha. On je jedini koji je svojim vaskrsenjem pobedio smrt i nama pokazao da smrt nije definitivna i da smo i mi rođeni za večni život. To znači da niko od nas ne može da razume šta je čovekov život bez božijega duha, njegove snage i vere. Ili ćemo danas biti sposobni da u čoveka gledamo integralno, kako ga je razotkrio Hristos, ili ćemo biti uništeni.

VN: Kako ocenjujete kvalitet suživota katoličkih i pravoslavnih vernika u Srbiji ?

Nadb.: Globalizacija je jedan novi, integralni poziv hrišćanima da tragaju za jedinstvom. Razjedninjeni ne možemo autentično da svedočimo o Bogu. Papa je lepo rekao da potraga za zajedništvom ne sme da bude euforična. Ona nužno podrazumeva plime i oseke, pa i konfrontacije i probleme. Ceo milenijum nismo živeli zajedno i razumljivo je da se nedovoljno dobro poznajemo. Stvorene su različlite tradicije. Na Balkanu je, posebno zbog prisustva Otomanske imperije došlo do identifikacije nacionalnog i konfesionalnog elementa. Posebnu problematiku je to donelo u procesu nastajanja nacionalnih država. Identiteti su često građeni na nesuštinskim stvarima. Danas vidimo da nam je preko potrebno otkrivanje onoga što nam je svima zajedničko, što je mnogo više od različitosti. Globalizacija koja je na delu traži od nas da se nakon celog milenijuma bolje upoznamo i da na miru sagledamo razlike koje su nastale kao i puteve kojim su zapadna i istočna crkva išle. Ovo je veliki trenutak i veoma je bitno da ne zakasnimo i ne propustimo ovu priliku.

VN: Kakvi su odnosi Beogradske nadbiskupije i Srpske patrijaršije?

Nadb.: Naši odnosi generalno gledano su veoma dobri, posebno na planu ličnih odnosa. Potreban nam je, bez obzira na to, strukturalni dijalog svih konfesija. Moja je želja da otvorimo kontinuirani zajednički razgovor o mnogim pitanjima. Istorija i konflikti koje smo imali su naš veliki problem. Moramo ozbljino proučavati istoriju, ali uz uvažavanje činjenice da imamo različite percepcije života do kojih su dovele naše tradicije. Pogrešno je ulaziti u dijalog sa predubeđenjem da smo samo mi u pravu. Potrebno je da se uživimo jedni u druge, ali to je još uvek preteško. Svaki razgovor prirodno nosi lično iskustvo, jer niko ne može iz svoje kože, ali ljubav ne podrazumeva ocenjivanje sopstvenim kriterijumima ili unapred odbacivanje.

VN: Sličnu poruku uputili ste i u nedavnoj javnoj polemici sa episkopom bačkim Irinejem o navodnoj sličnosti Svetog vladike Nikolaja Velimirovića i nadbiskupa Alojzija Stepinca. Da li je to bio znak pogoršavanja odnosa između dve crkve?

Nadb.: To nije istina. Polemika sa Svetim sinodom izazvana je nesporazumom, koji je nastao bez moje krivice. Uvek sam zainteresovan za jedinstvo i zato sam zahvalan Bogu i za napade koji se ponekada pojave, a kojima ja nisam uzrok. Razloge zbog čega je došlo do nesporazuma tu ne želim odkrivati. Neka ostanu te tajne u Bogu. Svesno preuzimam na sebe taj teret. Nikoga nisam poredio niti sam to želeo. Važno je međutim da prilikom donošenja sudova moramo da tražimo iste metodologije. Smatram nadalje da naše odnose moramo da sagledavamo uvažavajući i različite percepcije. Sve poteškoće rado preuzimam na sebe kao izraz moje ljubavi prema Srbiji i Pravoslavnoj crkvi.

VN: Pojavio se čak i poziv da budete proglašeni personom nongrata u SPC?

Nadb.: To nije pitanje za mene! Ponoviću ono što govorim više od 10 godina – moj život je bio i biće u službi ljubavi prema srspkom narodu i jedinstvu svih hrišćana. Sve poteškoće koje se usput javljaju potvrđuju da sam na pravom putu. Ova vrsta iskušenja sleduje svakome ko iskreno i istrajno radi na nečemu.

VN: Jedna od ključnih tačaka neslaganja SPC i Rimokatoličke crkve tiče se procesa kanonizacije nadbiskupa Alojzija Stepinca. Njegovom istorijskom ulogom bavi se i posebna međucrkvena komisija. Kakav ishod ovih razgovora očekujete?

Nadb.: Da među nama nije bilo nesrećne šizme, ovog problema ne bi bilo. Nema smisla govoriti o posledicama, ako nismo razumeli i otklonili uzroke. Moramo se  vraćati unazad i tragati za jedinstvom u različitosti među nama. Rešavanjem problema bez sagledavanja njihovih istorijskih razloga nikada nećemo svi biti zadovoljni. Veoma patim što se retko gledamo unazad, vreme kada smo bili zajedno. Ne smemo zaboraviti da današnji svet na hrišćane gleda kao na primer nejedinstva, što je zastrašujuće. Dobro je zato što je došlo do razgovora unutar mešovite Komisije o istorijskoj ulozi kardinala Stepinca. To je dobra šansa da se od aktuelnih pitanja vratimo njihovim počecima.

VN: Verujete li najavama da će papa uskoro Stepinca proglasiti za svetitelja Rimokatolilčke crkve?

Nadb.: O tome zaista ne mogu da govorim, budući da nemam dovoljno informacija o tome. Kao što je poznato nisam član ni međucrkvene komisije za dijalog o njegovoj istorijskoj ulozi. Očekujem samo da će ovaj proces omogućiti da dublje sagledamo sva pitanja i lakše spoznamo pravi put. Nadam se da će on pomoći da se manemo nesuštinskih pitanja i posvetimo se dubinskim pitanjima.

VN: Često ukazujete da su katolici u Srbiji pod teretom problema čiji epicentar nije među njima, već negde drugde. Mogu li se nadati skorom susretu sa svojim crkvenim poglavarom papom Franjom?

Nadb.: To je naša velika želja i nadamo se da će se što pre ostvariti. Istorijski razlozi učinili su da papina poseta bude opterećena velikim brojem pitanja. Nas će veoma radovati i sam početak njihovog rešavanja. Važno je da se to događa u jednom procesu sazrevanja, a ne olako i po svaku cenu. To nije dobro jer region ne može da pruži svetu ono što ima. Ubeđen sam da Istočna Evropa ima veliki zadatak da pomogne ostatku Evrope zbog svojih posebnih iskustava. Srbija ima posebnu istorijsku harizmu jer na svojoj teritoriji čuva i istočnu i zapadnu tradiciju, kao i islamsku, i to iskustvo je potrebno Evropi.

VN: Srbija teži Evropskoj uniji koja je često na meti kritika zbog odricanja od svoje hrišćanske tradicije. Da li je put Srbije ispravan?

Nadb.: U ovom trenutku Evropa nije sasvim zdrava. Bilo bi strašno neodgovorno napustiti „bolesnika“ koji nam je toliko dao. Upravo suprotno, moramo mu pomoći. Sviđalo nam se to ili ne, mi smo deo Evrope. Treba imati na umu i dubinu svih naših veza. Ne zaboravimo da je Srpska crkva katolkinju Jelenu Anžujsku proglasila svetom, da je Stefan Prvovenčani primio krunu od pape, kao i da je Sveti Jovan Kapistran u 15. veku oslobodio Beograd… Ovakvih primera ima mnogo. Uvek smo bili deo Evrope i prosto nije logično da danas bude drugačije.

VN: Odnosi Srbije i Hrvatske na momente su veoma zategnuti. Mogu li crkve da doprinesu pomirenju ljudi uprkos političkim potresima?

Nadb.: Papa je nedavno rekao da Evropa ima premalo velikih ličnosti koje bi je vodile. Potrebni su nam ozbiljni ljudi koji će se nasmejati detinjastim političkim igrama koje se vode u regionu. Potrebne su nam milosti koje će nači snagu da prevaziđu nesuštinska pitanja i da sagledaju novu stvarnost. Ubeđen sam da će se to i dogoditi. U stalnom sam kontaktu sa mitropolitom Porfirijem sa kojim delim hrabrost da ne bežimo od teškoća, već da još snažnije radimo na njihovom prevazilaženju.

 

MOLIM SE ZA NAŠU SRBIJU

VN: Koja bi bila vaša poruka pravoslavnim vernicima koji će uskoro proslaviti Božić po julijanskom kalendaru?

Nadb.: Na raspolaganju sam svima katolicima, konkretnom dužnošću, ali i pravoslavcima. Potrebno je da razgovaramo i bolje se upoznajemo. Naša je obaveza, što bi rekao papa, da u hodu idemo napred tragajući za jedinstvom u različitostima. Služeći liturgije svakodnevno se molim za Srbiju i sve njene građane bez razlike na pripadnost religiji. Pored uobičajenog verskog života na čelu sam i jedne posebne molitvene zajednice koja se sastaje svake nedelje. Naš je glavni zadatak molitva za našu Srbiju. Ukoliko znamo da su katolici koji ovde žive mahom pripadnici nacionalnih manjina jasno je koliko je to veliki čin. U srcu sam zahvalan što mogu da molim blagoslov za našu zemlju i narod.

 

RASPOLAŽEMO DAROM VERE

VN: Kako gledate na težnje ka materijalizaciji života nauštrb duhovnosti?

Nadb.: Svi smo primili dar vere, dar hrišćanstva, iako ne ponižavamo nijednog čoveka druge veroispovesti. Činjenica je sa smo hrišćani, svejedno istočne ili zapadne tradicije, nedovoljno službi života. O tome nam govori uvreženi pristup braku i porodici. Pogledajmo samo koliko ulažemo u duhovnost, kulturu i obrazovanje, a koliko izdavajamo za materijalne stvari. Postoji neravnoteža u kojoj je nematerijalni život ugrožen. Tamo gde hrišćani ne žive svojom duhovnom snagom i nisu svedoci i misionari božijeg života oni nužno gube.

(kmc/VN)