Intervju sa nadbiskupom Hočevarom: Strune u srcu
Povodom Dana orgulja koji se održavaju od 11. do 18. oktobra 2020. u katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije na Neimaru u Beogradu, objavljujemo intervju sa mons. Stanislavom Hočevarom koji je vodila Zorica Premate. Intervju je izašao u „Politici“, 3. oktobra u rubrici kulturnog dodatka – Muzika.
Pre 20 godina bejah još nadbiskup koadjutor, dakle pomoćni biskup. Nadbiskup Perko dao mi je da biram: ili da blagoslovim orgulje, ili da idem u Beč na slavlje jubileja kardinala Franca Keniga. Da, beskrajno sam se veselio što ću moći da blagoslovim „kraljicu svih instrumenata“ – nove orgulje! Ali uveče mi nadbiskup Perko ipak reče: „Idu u Beč…“, seća se beogradski nadbiskup, gospodin Stanislav Hočevar
Kako sagledavate saradnju Beogradske nadbiskupije s Beogradskim kulturnim centrom na realizaciji festivala DANI ORGULJA? Šta biste izdvojili kao značajno dostignuće dosad, a šta se planira za budućnost?
Pre svega želim i moram da naglasim svoju veliku radost što me je Bog Gospodar vremena – bez mojih zasluga – doveo u Beograd. Prošlo je dvadeset godina. Moja prva i temeljna želja bila je što bolje se ukoreniti u tlo naše stvarnosti: u istoriju, kulturu, versku i crkvenu stvarnost. To sam mogao da otkrijem već prve godine svog boravka. Te godine je 25. septembar bio predviđen kao dan blagoslova orgulja. Tada bejah još nadbiskup koadjutor, dakle pomoćni biskup. Nadbiskup Perko dao mi je da biram: ili da blagoslovim orgulje, ili da idem u Beč na slavlje jubileja kardinala Franca Keniga. Da, beskrajno sam se veselio što ću moći da blagoslovim „kraljicu svih instrumenata“ – nove orgulje! Ali uveče mi nadbiskup Perko ipak reče: „Idi u Beč…“ Toga dana bio je i drugi krug predsedničkih izbora. Naveče sam s mladima vodio molitvu… Koliko suza…! Nisam mogao da blagoslovim „strune“ u srcima okupljenih mladih, ali drugog dana već sam slušao orgulje u bečkom Štefansdomu…
Dakle, uvek sam otkrivao da iz „kulta“ raste i cveta kultura. Zato nikad ni na trenutak nisam sumnjao da bi orgulje uvek morale da odjekuju u srcima svih Beograđana! Što više bude radosne harmonije u našim srcima, više će biti harmonije i među ljudima. I krenuli smo tim putem, iskreno priznajem: s premalo planiranja i premalo prethodnog „definisanja odnosa“.
I dostignuće je tu: uvek prepuna katedrala za vreme koncerata, a za orguljama najveći svetski majstori. Ni u zemljama Zapada to se ne može baš često videti i čuti.
Pogled u budućnost: započeli smo izvanredno zahtevan projekat sanacije prevelike vlažnosti u samom svetilištu i izolacije čitave crkve, da bismo i taj predragoceni instrument sačuvali za budućnost. Naporno se borimo da u tome uspemo. I pozivamo sve ljude dobre volje da nam u tome pomognu.
Katedrala Blažene Djevice Marije ima izuzetno vredan instrument, jedan od najboljih i najvećih u našem delu Balkana. Velike orgulje su vršnjak festivala i podložne su zubu vremena i uticaju mikroklime. Kako ih održavate?
Upravo rekoh da na velike i jedinstvene „Zaninove“ orgulje pazimo kao na „zenicu oka svog“. Treba ih brižno čuvati, neprestano održavati, ali – zbog mnoštva koncerata kao i redovnih liturgija – i popravljati. Nad orguljama mogu da bdiju samo pravi stručnjaci i poznavaoci tipičnih „Zaninovih“ koncertnih orgulja. To je i osigurano u sinergiji Katedralne crkve Blažene Djevice Marije, Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i stručnjaka Marija i Kristijana Bjelanovića. Sada se traže novi putevi, pre svega bolji dogovori i ugovori svih učesnika u tim programima, da bi orgulje mogle još dugo i valjano da služe.
Svakako da sada, posle nekoliko godina traženja i izrade programa radikalne obnove katedralne crkve, treba dopuniti i brigu za orgulje. Tako ćemo gradu Beogradu, kao i Srbiji i čitavom regionu. omogućiti još bogatiju ponudu različitih koncerata. A to iskreno priželjkuju i traže mnogi pojedinci i institucije. Nema sumnje da grad Beograd s tako izvanrednim geostrateškim položajem treba i zaslužuje mnogo više vrhunskih muzičkih sadržaja. Ali to zavisi i od kulturne svesti čitavoga društva i države.
Ove godine uz festival DANI ORGULJA obeležavate i dve decenije kao beogradski nadbiskup. Radili ste, razvijali se i delovali naporedo s festivalom i uz prelepi instrument koji ga je inicirao…
Župnik/paroh mons. Jože Hauptman, koji je katedralnu crkvu vodio za vreme tadašnjeg uređenja same crkve i orgulja, znao je vrlo nenametljivo i tiho da razgrana ponudu dobrih koncerata. U skladu s duhovnošću svog poziva, inspirisanog Pokretom fokolara, znao je da se poveže sa svim relevantnim institucijama i da s istinskom sinergijskom snagom širi krug saradnika. Imao je zaista pionirsku snagu koja se nije uvek nužno prelivala na njegove naslednike kao ni u standardizovanje postojećih odnosa. Trebalo je mnogo mudrosti i prave mere u svemu da bismo, u konstelaciji tolikih promena na svim različitim nivoima i kod svih subjekata, pronašli prava rešenja. Želim da svima – gradu, stručnjacima za orgulje i tolikim izvanrednim orguljašima sa svih strana sveta ‒ najiskrenije zahvalim za saradnju. Ovim putem na poseban način pozivam Grad Beograd i Ministarstvo za kulturu da se jače povežemo u traženju još boljih rešenja, da bi grad Beograd mogao da postane predvodnik upravo na području kulture, a ne samo provoda. Naša nadbiskupija je u kontaktima s najboljim svetskim umetnicima s ciljem da ovde imamo ne samo od vlage sanirani i velikih temperaturnih oscilacija zaštićeni sakralni prostor, nego i istorijski i umetnički uređen „hram Božji“ – katedralu. Želimo da ona slušno, auditivnom dimenzijom obogaćuje posetioce, ali i integralno, kao mesto autentičnog stvaralaštva i doživljavanja umetnosti. I tako, od angažovanja svih ljubitelja umetnosti i kompetentnih institucija zavisiće kvalitet ponude budućih sadržaja. Naša nadbiskupija potražila je i pronašla najbolje umetnike. Nadam se da ćemo u svesti o bogatstvu istorije ovoga grada – kao otvorene kapije Istoka Zapadu i Zapada Istoku – uspeti da pronađemo pravu sintezu života, kulture, umetnosti i duhovnosti.
Zorica Premate/kmc
