Kardinal Ravasi o značenju svešteničkog jubileja

U Rimu je za Jubilej sveštenika, koji je u toku do 3. juna, prisutno više od šest hiljada sveštenika

Na opštoj audijenciji, 1. juna 2016. Sveti Otac je podsetio na Jubilej sveštenika, koji je u toku do 3. juna, završava dakle na 160. godišnjicu svetkovine Presvetoga Srca Isusova, koju je papa Pio IX. ustanovio 1856. godine.

Sveštenik je čovek milosrđa i samilosti, blizak svoje puku i svima na usluzi, po uzoru na Dobrog Pastira – rekao je papa Franja u ožujku 2014. godine govoreći rimskim župnicima, a to je ujedno i nit vodilja Jubileja svešenika i semeništanaca. Pozivam sve da se u mesecu junu mole Presvetom Srcu Isusovu te da svojom blizinom i ljubavlju podupiru svoje sveštenike kako bi mogli biti slika Srca prepunog milosrdne ljubavi – rekao je Sveti Otac.

U Rimu je za jubilej prisutno više od šest hiljada sveštenika. Oni hodočaste i prošli su kroz Sveta vrata bazilike svetog Petra, a u raznim rimskim bazilikama se održavaju kateheze, i služe Svete Mise. Kardinal Gianfranco Ravasi, predsednik Papinskoga veća za Kulturu, za italijanske sveštenike je držao katehezu u crkvi Sveta Maria in Vallicella, odnosno u Novoj Crkvi.

Osvrnuvši se na značenje svešteničkog jubileja u razgovoru za Radio Vatikan, kardinal Ravasi je rekao da milosrđe, tema Svete godine, daje značenje svešteničkom jubileju. Svaka grupa ljudi koja prolazi kroz Sveta vrata ima svoj identitet, koji je vrlo značajan kad je reč o sveštenicima i semeništancima. Stoga sam uveren da su duhovne vežbe koje će Sveti Otac držati sveštenicima središnji trenutak svešteničkog hodočašća, odnosno tri razmišljanja u kojima će istaknuti važnost sabranosti, promišljanja i meditacije – rekao je kardinal.

Na primedbu kako Papa često ponavlja sveštenicima da trebaju biti „veliki oprostitelji“, rekao je kako svešteniku preti opasnost da se pretvori u „pravnog činovnika“. U prošlosti se naglašavao „sudbeni“ vidik ispovesti, a to „izopačuje“, ako se tako može reći, istinski duh pomirenja. Zanimljivo je primetiti kako sveti Pavle u petom poglavlju Druge poslanice Korinćanima, kada opisuje službu pomirenja koristi izraz koji se kao tehnički izraz koristio u sudstvu, za pokušaj sudca da izmiri bračni par koji je bio pred razvodom. Ta je dakle reč prožeta ljubavlju, a znači pokušati obnoviti putanju, odnosno prekinuti hod, koji nadahnjuje ljubav – objasnio je kardinal Ravasi.

Na pitanje prijetili svešteniku opasnost da se pretvoriti u birokratu, rekao je da je sveti Ambrozije u jednom svom tekstu govorio da smo samo službenici ako pred očima imamo jedino pravdu, ako dakle ‘mrtvi hladni’ obavljamo svoju službu. Kada je pak prisutno milosrđe, onda je reč o Isusovim učenicima, o apostolima – rekao je kardinal.

U četvrtak, 2. juna je dan duhovnih vežbi koje će Sveti Otac držati u tri papske bazilike: u bazilici svetoga Ivana Lateranskog s početkom u 10 sati; u bazilici Svete Marije Velike s početkom u 12 sati, a u bazilici svetoga Pavla izvan zidina s početkom u 16 sati. Zahvaljujući Vatikanskom televizijskom centru, kako je saopšteno iz Informativnog ureda Svete Stolice, glavne katoličke televizijske stanice prenosiće se Papina razmišljanja, a moći će se pratiti na službenoj web stranici www.im.va.

Nakon Papinog trećeg razmišljanja, u bazilikama će se slaviti svete mise. U petak, 3. juna, na svetkovinu Presvetog srca Isusova, Sveti Otac će na Trgu svetog Petra s početkom u 9 sati i 30 minuta predvoditi svetu misu. Govoreći o svešteničkom poslanju i o očekivanim plodovima od svešteničkog jubileja velečasni Mimmo Zambito, župnik ostrva Lampedusa, rekao je kako se oseća potreba da se sveštenici posveste da služe Isusu, Evanđelju i zajedništvu, koje valja ostvariti radi ljudi. Mi smo ljudi posve predani poslanju i delujemo u raznim područjima – rekao je velečasni dodajući:
Verujem da su nam potrebni suputnici, muškarci i žene našeg vremena, u uverenju da je Bog milosrdan, da nas ljubi uprkos našim slabostima, ograničenjima, našim urođenim strahovima i našoj zabrinutosti za budućnost. Ima jedna diskretna, tiha i nežna blizina, poput očeve koja hrabri svoje dete, a koja je snažna poput majčine koja brani i nosi život, takav je Bog za nas svećenike, a možda mi sve više – sveštenici, zajedno s očevima i majkama, za decu ovoga vremena i ove naše istorije – rekao je župnik.

Na pitanje o stanju na ostrvu Lampedusi, rekao je da je stanje uvek isto, tragično, dramatično jer se s ostrva gleda kako ljudi umiru na morskoj pučini, a svaki je život jednako vredan. Ostrvo Lampedusa obavlja zadatak koju mu je namenila istorija, zahvaljujući svedocima koji svaki dan iz mora spašavaju živote. Zahvaljujući delatnicima Obalne straže, Ratne mornarice, ali i apostolima i prorocima, poput pape Franje, koji podseća da čovečanstvo može drukčije živeti u ovo vreme i na ovoj zemlji.

Iz Rima se na stvari gleda kao iz neke promatračnice, ne može se videti širina pojave, ali se može donekle shvatiti da prihvatanje, integracija, dijalog, susret i razmena iskustava mogu ostvariti bolji svet. Ovde se oseća mogućnost da bi Evropa mogla ponovo otkriti zašto su njeni narodi odlučili živeti u jednoj zajednici – zaključio je velečasni Zambito. (kta/rv/kmc)