Kardinal Sarah: Ne možemo ostaviti narod bez sigurnoga puta

Papa Benedikt XVI. neprestano je isticao problem diktature relativizma. Danas je sve moguće: nemamo više korene, ništa stabilno. Ipak, mi imamo stabilnu doktrinu, imamo objavu. Dužnost je biskupa poticati vernike da se vrati na korene stvari, na objavu. Ne možemo ostaviti narod bez sigurnoga puta, stene na koju se osloniti – rekao je kardinal Robert Sarah, pročelnik Zbora za bogoštovlje i sakramentalnu stegu, u razgovoru za talijanski dnevnik l’Occidentale.

U župi je stena na koju se može osloniti župnik, u biskupiji je to biskup, a u općoj Crkvi je to Papa. A mi pokušavamo pomoći Svetome Ocu uveriti ljude kako postoji stabilnost, kako postoji put: put Isusa Hrista. Beskorisno je napustiti taj put – naglasio je kardinal Sarah.

Politika i religija – ne možemo prestati biti hrišćani izvan crkve

Osvrćući se na pitanje politike i religije, napomenuo je kako te dve stvarnosti ne treba mešati, ali je istovremeno naglasio da je čovek jedinstvena celina i da se „ne može biti hrišćanin u crkvi, a izvan neka druga osoba“. U suprotnom bismo – kako je rekao – bili hrišćani u crkvi, a kad napravimo samo korak van iz crkve, naše ponašanje bi postalo pogansko, poput osobe koja ni u što ne veruje.

Istinska vera je delatna ljubavlju, ona se očituje u konkretnom delovanju; zato je pravi problem to kako biti verodostojni hrišćani: u aktualnostima, ekonomiji i politici, umetnosti, kulturi i porodičnom životu. Ne može se reći da sam hrišćanin, a potom se ne venčati u crkvi; teško je reći da sam hrišćanin a onda ne ići na misu. Hrišćanski se identitet treba odraziti u praktičnom životu, a svako je od nas uronjen u društvo – naglasio je kardinal Sarah.

Najviša potreba siromaha je Bog

Osvrnuvši se na teologiju oslobođenja, pročelnik Zbora za bogoštovlje je istaknuo kako je pogrešno „horizontalno“ poimanje hrišćanstva, kao samo humanitarne, socijalne i političke delatnosti. Teologija oslobođenja je željela samo „teologiju delovanja“ koja nije bila nadahnuta evanđeljem. I danas smo – upozorio je kardinal – u iskušenju videti naše hrišćansko delovanje kao socijalnu delatnost. Jako inzistiramo na prihvaćanju izbeglica, na tome da im pružimo hranu, posao, dom. Ali oni imaju i višu potrebu – to jest potrebu za Bogom. Razmišljamo li o tome? Ili je naš pristup samo „horizontalan“?

„Teologija oslobođenja“ ponovno ulazi u praksu socijalnog života Crkve. Ne kažem da se ne trebamo brinuti za materijalne potrebe siromaha – napomenuo je kardinal – ali najveća je nepravda siromašnima dati samo hranu. Potrebno im je evanđelje. Potreban im je Bog. To govori i papa Franjo.

Ogoljevanje crkvi i gubitak lepote

Danas se crkve radije „ogoljuje“ nego li „zaodeva“ zato što smo izgubili osećaj za „veličanstvo, dostojanstvo, veličinu Boga“ – nastavio je kardinal, ironično napominjući da je za nas Bog postao „ništa“ i „budući da je ništa, trebamo razgoliti njegov dom.“ No to je čista i istinska nepravda. „Svako od nas želi obitavati u lepoj kući. Zašto dopuštamo da Boga lišimo lepote? Izgubili smo osećaj sakralnosti, lepote.“ Siromaštvo nije „razgoliti crkve“, to je „samo znak desakralizacije, prezira prema Bogu.“

Upravo zbog toga se – podsetio je kardinal Sarah – Benedikt XVI. toliko brinuo za liturgiju, počevši od svešteničkog ruha do lepote oltara i čitave crkve. „To je znak religioznosti, sakralnosti. Pomislimo samo koliko je lep bio Hram u Jeruzalemu, premda su u ono vreme ljudi bili vrlo siromašni.“ Premda su bili „ne siromašni, nego najsiromašniji“, ljudi su hteli dati sve za Boga, zato što „ništa nije prebogato za Boga.“

Sloboda u istini – samo Hrist oslobađa

Kardinal je nadalje rekao da je prava sloboda u istini. Sloboda koja mi „omogućuje da činim šta god mi se hoće nije istinska sloboda. To je samo ropstvo.“ Prava sloboda je ona koja potiče na traženje istinitog, lepog, pravednog. „Biti slobodan je moguće samo u Hristu. Jedino nas on oslobađa“ – istaknuo je.

To nema ništa s onim što mi se dopada i Crkva treba ustrajati na tome. Najvjerodostojnija sloboda jest pobeći od onoga što nas drži u ropstvu. Mi smo robovi novca, moći, beskonačnog broja stvari koje nisu naše istinsko dobro – primetio je, dodajući kako sloboda dolazi od Sina Božjega. Istina se nažalost više ne uzima u obzir – nastavio je kardinal. Svatko od nas ima svoju istinu i stoga svoju slobodu. Danas je istina „ono što mi odgovara“. Ali sloboda je objektivna stvarnost i obvezuje me da tražim slobodu koja je u Bogu.

Bez ljubavi nema slobode, a ljubav uključuje poštovanje prema drugome. Ljubav se ne može nametati. Bog je izvor slobode jer se ne može nametati, nego nas ostavlja slobodnim da izabiremo ljubav – objasnio je kardinal.

Afrika neće prihvatiti protunaravne devijacije

Afrika će se energično boriti da ne prihvati „devijaciju“ po pitanju homoseksualnosti, zato što je to protivno naravi. „Nijedan poganin ne može misliti i istinski verovati u ono što vidimo ovdje na Zapadu. Nijedan“ – napomenuo je kardinal Sarah, ističući:

„Muškarac je stvoren za ženu. Žena je stvorena za muškarca“. „Muškarac nije ništa bez žene i obrnuto. No iznad svega, oboje nisu ništa bez trećeg čimbenika, a to je plod koji se rađa iz njihove ljubavi: novi život, dete.“ Takozvani istospolni brak – dodao je – čisti je egoizam. Besplodan. Ljubav koja ništa ne rađa ne može nego uništiti istinsku radost, istinsku komplementarnost. Muškarac ne može ispuniti drugog muškarca; koliko god to pokušavao, nikada neće uspeti. To je narav. (rv/kmc)