Kardinal Schönborn: ključne reči dokumenta “Amoris laetitia”

Znakovito je to što Papa ne govori o milosrđu, već o ljubavi; o punini osećaja, ponašanja bračnog para, zaista je u središtu svekoliko porodično bogatstvo
U petak, 8. aprila 2016. tokom predstavljanja apostolske posindoske pobudnice pape Franje „Amoris Laetitia“, bečki nadbiskup kardinal Christoph Schönborn je u Informativnom uredu Svete Stolice govorio o ključnim rečima u dokumentu.

Ključna reč je ljubav: Amoris Laetitia. Znakovito je to što Papa ne govori o milosrđu, već o ljubavi; o punini osećaja, ponašanja bračnog para, zaista je u središtu svekoliko porodično bogatstvo. Rekao bih da je ovaj dokument u prvom redu hvalospev porodičnoj ljubavi, a četvrto je pak poglavlje , zemljopisno i duhovno, u središtu teksta. Znam da će svi čitati osmo poglavlje koje govori o problematičnim, spornim pitanjima, ali četvrto poglavlje je središte dokumenta, jer opširno govori o Pavlovom hvalospevu ljubavi, koji se nalazi u 13. poglavlju Prve poslanice Korinćanima. To je jezgra – ustvrdio je kardinal dodajući:

Sveti Jovan veli: „Verovali smo u ljubav“. Papa Franja veruje u ljubav, u privlačnu snagu ljubavi, i upravo stoga može biti dosta nepoverljiv, kritičan prema ponašanju koje propisima želi urediti sve; prema onima koji misle da je dovoljno poštovanje propisa. „Ne!“ veli Papa: „To ne privlači; ljubav je ta koja privlači“. A to je za mene, dominikanca, klasično mišljenje svetog Tome Akvinskog – ustvrdio je kardinal.
Nadam se da će se, nakon objavljivanja dokumenta, proučavati koliko je dokument u skladu s velikim svetim Tomom Akvinskim. Od svih teologa i crkvenih otaca sveti Toma je najviše citiran. A Tomino je duboko uverenje da jedino dobro privlači. Privlačnost dobra, privlačnost sreće usmerava ljudsko ponašanje. A ideal hrišćanske porodice, supružnika, nije apstraktan već je duboka ljudska želja. Taj se pak cilj ostvaruje korak po korak, malo po malo – ustvrdio je kardinal dodajući da je upravo stoga praćenje druga ključna reč u dokumentu.
Praćenje dakle kao što roditelji prate decu, kao što čine pastiri s vernicima, što čine Papa i Crkva. Praćenje na zajedničkom putu. A ja, koji dolazim iz vrlo ranjene obitelji, iz takozvane „patchwork family“ skrpane porodice, znam koliko sam kao dete trpeo zbog razdvojenosti koja se često čini u Crkvi: ko su oni „u redu“ koji se dobro ponašaju, a ko su neregularni; dobri su oni u skladu s normom, a ovi drugi su problem – kazao je kardinal.
Papa nam Franja, poput Isusa, Svetog pisma i Novog zaveta, veli da smo svi u hodu, bez razlike. I onima koji imaju sreću živeti u porodičnom miru, spokoju, u veri, koji su dakle na pravom putu, potrebno je obraćenje, i njima je potrebno milosrđe. Praćenje je dakle ključna reč za pastire, za hrišćanske zajednice – istakao je kardinal te se osvrnuo na u dokumentu treću ključnu riječ.
Papa je isusovac, oblikovale su ga Duhovne vežbe sv. Ignacija Lojolskoga. Svi smo obavezni razlučivati: šta Bog želi da činim u životu?, dužni smo i u teškim situacijama tražiti Božiju volju. Ovde pak treba jasno istaknuti gledište koje je u skladu s gledištem svetog Jovana Pavla II., jer ovaj se dokument dobrim delom oslanja na apostolsku pobudnicu ‘Porodična zajednica’ (Familiaris Consortio). Sveti Jovan Pavao II. u dokumentu ‘Porodična zajednica’ 1984. godine veli: „Pastiri trebaju, iz ljubavi prema istini, raspoznavati situacije“. Potom navodi tri vrlo različite situacije brakolomstva. Što to znači? Papa Franja veli da to raspoznavanje podrazumeva različito praćenje: ne navodi kazuistiku praćenja već govori o dužnom ponašanju pastira i zajednice, koji treba da pomno promatraju stvarnost, a sledom toga da odluče o vrsti praćenja. U jednoj pak belešci Papa dodaje da Crkva može u izvesnim slučajevima pomoći i sa sakramentima, ali ne kaže kako. Možda će neki reći da je to sasvim nedorečeno. On pak veli: ‘Dobro razlučite’ – zaključio je kardinal Schönborn.
Na novinarov upit o jeziku dokumenta, rekao je da je dokument „jezični događaj“ kao što je bio i dokument ‘Radost jevanđelja’. To je događaj jer se svima sviđa neposredan govor i svežina, a moramo priznati da su naši crkveni dokumenti katkada nečitljivi … Primećuje se da je Papa predavao književnost, da voli pesnike i pisce. Papin govor ima ukus života, pun je svežine i slika. Sveti Otac o životnim stvarnostima govori razumljivim jezikom; oseća se da je Papa živeo s narodom.
Ipak, ne treba zaboraviti da se ovaj dokument oslanja na druge crkvene dokumente. Čitajući četvrto i peto poglavlje, na um mi dolaze kateheze svetog Jovana Pavla II. o teologiji tela. Dokument možda još više govori o tomu što Papa naziva „proširena porodica“; govori o dedovima, bakama i bližnjim rođacima, govori dakle o bogatstvu obiteljske topline, što je možda bilo zanemareno u crkvenim dokumentima o porodici – zaključio je bečki nadbiskup. (kta/rv/kmc)