Križni put i obredi Velikog petka

Veliki petak označava sećanje na Hristovu pogibiju, te stoga na taj dan nema i ne može biti mise, već se slave obredi Velikog petka. Pošto se Hristos upokojio u 15 časova, preporučuje se da u to vreme počne sa bogosluženjem, ali će to češće biti nemoguće jer mnogi rade. Liturgijska boja je crvena, znak mučeništva.
Na Veliki petak, 15. aprila u prepodnevnim časovima u dvorištu katedrale Uznesenja Blažene Djevice Marije održana je pobožnost križnoga puta. Kroz četrnaest postaja, od osude Isusa Hrista pa sve do polaganja u grob, koliko ima ova pobožnost, vernici su razmišljali o patnji i žrtvi Isusa Hrista koju je podneo za spas čovečanstva. Predvoditelj križnoga puta bio je, beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar, koji je ujedno i sam pripremio tekst za ovu pobožnost. Tekst opisuje integralni prikaz današnje situacije u svetu, patnje i bola koja se očituje u raznim oblicima: glad, bolest, ratovi… Nadbiskup je prikazao konkretne brojke ljudi koji umiru od gladi, gde se sve u svetu vode ratovi u današnje vreme, gde je sve prisutna patnja i stradanje. Naravno, molitva je upravljena Bogu da pomogne kako bi u svetu nestalo gladi, boli, patnje i kako bi prestali ratovi.

Obredi Velikog petka u beogradskoj župi Sv. Ante na Crvenom Krstu, u Beogradu započeli su u popodnevnim časovima a obrede je predvodio beogradski nadbiskup Hočevar. Nakon završetka prvog dela obreda koji se sastoji od čitanja Svetog pisma i naveštaja Muke Godpodnje usledila je propoved.

Nadbiskup Hočevar je u propovedi istaknuo da “Smrt odiše životom a križ posebnom snagom”. Sama činjenica da Isus umire a svojom smrću pobeđuje svaku smrt i zlo. Ovo možda zvuči paradoksalno ali sama pobeda Njegove smrti nad smrtima drugih ljudi i rađanje na novi večni život je srž vere, vere u Trojedinoga Boga i vere u Uskrsnuće. Vera je zapravo dar, koji Bog daruje.
Ovaj dan je ujedno i dan tuge ali i dan pobede, dan žalosti ali i dan ljubavi. Jer u ovom činu smrti očituje se vrhunac Božije ljubavi prema svakom čoveku. Ovo je dan pobede nad grehom i grešnošću. Dan najuzvišenije ljubavi kada Bog – Otac radi otkupljenja čoveka daruje svog Sina, Jedinorođenca.
Podsetivši svakog vernika na poslušnost i potpuno poverenje koje je Isus imao prema Bogu Ocu, nadbiskup je naglasio da upravo svaki čovek, svaki vernik treba imati takvo poverenje u Njega, u Boga Tvorca i da se samo potpunom predajom u Njegove ruke možemo spasti ali ne bežeći od križeva života, što ljudi danas često čine, nego prihvatajući križeve koje život pred svakog čoveka stavlja i noseći ih upravo poput Isusa.
“Kada god napravimo znak križ, moramo ovaj svet zavoleti Božijom ljubavlju, naše srce mora kucati Kristovom ljubavlju”, zaključio je nadbiskup.

Nakon propovedi usledio je drugi deo obrada – poklon  križu – a nakon toga obredi su završili sv. Pričešću, koja je ujedno i zadnji, treći deo obreda.

V.M./M.A.K.