Marija, primer žene koja sebe daje za druge

Trodnevica uoči blagdana Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu

Ovogodišnja priprema za proslavu Uznesenja Blažene Djevice Marije započela je svečanom trodnevicom u kojoj smo svakog dana od 11. do 13. 8. u 17 sati imali priliku za sakrament svete ispovesti i zatim zajedničku molitvu svete krunice pre mise. Svaki dan trodnevice bio je i prilika za duhovno razmatranje o Blaženoj Djevici Mariji, pa je tako:  11. 8. 2017 ‒ prvog dana trodnevice ‒ na dan Svete Klare, u katedralnoj crkvi posvećenoj Uznesenju Blažene Djevice Marije svetu misu predvodio mr. don Aleksandar Ninković, koji je u svojoj propovedi naslovljenoj »Bl. Djevica Marija i Sveto pismo« u uvodu ukazao na potrebu zajedništva i blizine Bogu, naglašavajući važnost Blažene Djevice Marije rečima da je ona »najsnažniji znak, metod i put kako ući u to zajedništvo«. Iako se pominje u malom broju redaka u Novom zavetu, ona nas, podsetio je don Aleksandar, podstiče na dve stvari: kako ići za Isusom, ali ujedno i da nije dovoljno samo slušati, nego je važno i učiti, učiti kroz razgovor s Bogom. Marija treba da nam bude primer i vodilja kako biti poslušan, kako slušati Reč Božju i kako imati snagu svedočenja svoje vere. Pitanje je samo jesmo li spremni da u potpunosti pratimo primer Majke. Ili smo u svojoj samodovoljnosti odustali od zajedništva s Bogom? S ljudima? Jer, dodao je don Ninković, samo u zajedništvu, u slušanju jedni drugih, u slušanju Crkve možemo se s pravom zvati decom Marijinom. Ali ni to nije dovoljno, jer: »Da bismo bili jedno u Telu Hristovom, neophodno je potrebno učenje«, naglasio je don Ninković. Učenje o svojoj veri, kroz pitanja i odgovore i razmišljanje o Isusu, jeste put spasenja, čemu nas Isus i Marija uče u svojoj neizmernoj ljubavi.  Drugi dan trodnevice, 12. 8. 2017, i dan posevećen Svetoj Ivani Franciski de Šantal, za temu propovedi svete mise, koju je predvodio dr Benedikt Vujica, imao je »Blaženu Djevicu Mariju i bogoslužje«, tokom koje smo mogli čuti o važnosti Blažene Djevice Marije u liturgici, kao modela u slavljenju liturgije i kao učiteljice pravog bogoštovlja. Takođe smo mogli da čujemo istorijat razvoja marijanskog bogoštovlja, nastalog zato što je ona za Crkvu »Djevica koja sluša, koja vjerom prihvaća Božju riječ«, rekao je dr Vujica i dodao da je »za nju to bila pretpostavka i put za dostojanstvo Bogomajčinstva«, što potvrđuju i reči Svetog Avgustina: »Blažena Djevica Marija je Isusa u vjeri začela i u vjeri rodila.« Fra Benedikt nas je podsetio na to kako je Marija ‒ puna vere ‒ kad je od arhanđela dobila odgovor na svoje u sumnji izrečeno pitanje »Kako će to biti…?«, Isusa »pre začela u svome duhu, negoli što ga je začela u svome materinskom krilu« ‒ odgovorivši: »Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po Tvojoj riječi.« Ta Marijina vera za nju je bila izvor blaženstva i sugurnosti u ispunjenje Božjeg obećanja. Iz tog razloga je, podsetio nas je dr Vujica, Elizabeta s pravom rekla: »Blažena ti što povjerova da će se ispuniti što ti je rečeno od Gospodina.« Jer u toj veri, kao jedinstveni svedok otelotvorenja Sina Božjeg, Blažena Djevica Marija je u svoje srce pohranjivala sve događaje iz Isusovog detinjstva i zato je »Marija ‒ Djevica koja sluša Božju riječ, čuje i poslušna joj je«, naglasio je fra Benedikt. Isto tako čini i Crkva koja verom sluša, naveštava Reč Božju i deli hleb spasenja. Dakle, naglasio je dr Vujica, Božju »Riječ treba i čuti i poslušati«, u čemu nam je Blažena Djevica Marija uzor. Marija je u liturgici i »Djevica koja moli«, dodao je dr. Vujica, podsećajući nas na važnost molitve, jer ona je u svom hvalospevu, koji je »himan mesijanskih vremena u kojem se slijevaju radosna klicanja Starog i Novog zavjeta“. Taj hvalospev postao je molitva Crkve svih vremena, a Marija i majka svih nas, majka Crkve. U završnici svoje propovedi fra Benedikt nas je, citirajući reči pape Leona Velikog, podsetio da nju kao majku treba da slušamo i živimo bogoštovlje u poslušnosti volji Božjoj.  13. 8. 2017, na dan u kojem se Crkva seća i slavi blaženog Marka iz Avijana, pod svetom misom trećeg dana trodnevice posvećene duhovnoj pripremi za proslavu blagdana Uznesenja Blažene Djevice Marije tema propovedi bila je »Blažena Djevica Marija – žena za druge«. Svetu misu je predvodio mr. Ivica Damjanović, koji nas je u propovedi podsetio na čitanja koja govore o »Bogu koji dolazi u tišini« da bi nama koji smo prepuni strahova doneo hrabrost, govoreći: »Hrabro, ja sam, ne bojte se.« I zaista, po vlč. Damjanoviću »čovjek koji je vjernik ima Boga koji nadilazi svaki strah«. Nastavljajući u istom tonu propovednik je podvukao i našu opštu ljudsku slabost, naše strahove i našu sebičnost kad odbijamo da se darujemo, da darujemo ljubav, ostavljajući u svojoj ljudskoj slabosti sve ono što nas čini ljudima za neka, kako je rekao, »bolja vremena, recimo ‒ kad bude bolja ekonomska situacija«. Dok su sve one prave vrednosti kojima nas Bog uči ‒ ljubav, istina, dobrota ‒ vrednosti koje traže da se daruju odmah, bez čekanja, u punoći srca. Jer i Bog je darovao Sina zbog nas, a ako Boga pustimo u naše živote, ulazi takođe mir, ulazi dobrota, a strah pred Njim nestaje. Isto tako je bilo i s Blaženom Djevicom Marijom, koja je kao obična devojka iz naroda primila Boga, bez odlaganja prihvatila Reč i obećanje Božje koje donosi hrabrost, koje donosi mir. Marija je noseći Boga u sebi, gde god da se pojavila u tišini, jer Bog dolazi u tišini, nosila ohrabrenje, dobrotu i mir. Ona, majka svih nas, koja je čak i u najtežim trenucima pod križem, kada je pred njom u mukama umirao njen Sin i njen Bog, tiho, slomljenog srca, u suzama i tišini osećala je svu bol i patnju. Jer ona nije vikala, nije glasom nametala svoju volju ili pokazivala svoju patnju, kako u moderna vremena svi mi ponekad znamo da činimo, zaboravljajući u tim trenucima šta to majku čini majkom: ljubav, dobrota i mir kojima majka zrači. U majčinskom zagrljaju prestaje bol, prestaje strah, a Marija je noseći Boga u sebi ‒ majka koja treba da bude primer svima nama, primer žene koja sebe daje za druge, za svoju decu. Marija nas poziva da sve svoje strahove predamo Bogu, da Njega prihvatimo i Njega primimo u svoje živote i srca, predajući se u potpunosti. Jer niko osim Njega po Mariji majci Njegovoj ne može da nam donese Božji mir, ljubav i dobrotu…

(M.A.K./kmc)