Međureligijski dijalog kao šansa

U amfiteatru Fakulteta islamskih nauka u Beogradu, u sredu, 30. novembra održana je prva u nizu međureligijska tribina u okviru projekta „Sviđalište a ne svađalište“, pod nazivom „Ono što nas povezuje, ono što nas spaja: Međureligijski dijalog kao šansa“. Organizator tribine je bila Islamska zajednica Srbije uz podršku Fondacije Konrad Adenauer. Na tribini su kao predavači učestvovali: mitropolit zagrebačko-ljubljanski dr Porfirije Perić (SPC), nadbiskup beogradski i metropolit monsinjor Stanislav Hočevar (Katolička crkva) i reis-ul-ulema Sead Nasufović (Islamska zahednica).

Ovaj veliki međureligijski susret okupio je veliki broj posetilaca, profesora, studenata, teologa, pripadnika hrišćanske, jevrejske i muslimanske veroispovesti, kao i novinarskih ekipa (televizije B92 i N1 su izveštavale o tome). Prisutnima se obratio najpre Muhamed Jusufspahić, a potom i direktor KAS-a u Srbiji, Norbert Bekman Dirkes.

Uvaženi reis-ul-ulema Sead Nasufović, u svom izlaganju je istakao da dijalog može biti samo religijski ili verski, ovo „među“ nije potrebno. Posebno je naglasio da svi mi dišemo isti vazduh, da na ovom svetu želimo svi isto i pošto smo svesni da je naš konačni sud na onom svetu, upitao se čemu onda ratovi, mržnja. Reis Nasufović smatra da vredi uložiti trud i napor u spoznaji sebe, odnosno u učenje istine o sebi i naći mir u nama samima.

Vladika Porfirije se posebno osvrnuo na dijalog. Cilj svakog dijaloga je potraga za zajedničkim imeniteljem. Da li ćemo nekoga doživeti kao stranca ili neprijatelja, zavisi prvenstveno od nas samih. Budući da je čoveka Bog stvorio po sopstvenoj slici i prilici, to znači da čovek poseduje talenat i potencijal da vodi dijalog, koji razume kao pokušaj da se drugi prihvati onakav kakav jeste. Drugi je kao šansa da posvedočimo svoju veru u Boga. Jako je bitno, po vladikinim rečima da se napravi razlika između vere kao ideologije i vere kao slobodnog izbora, jer u prvom slučaju je reč o nametanju, što implicira na odsustvo dijaloga. Odnosno, kao je on rekao: Ako autentično živimo svoju veru, a Jevanđelje ne vidimo kao ideologiju, dijalog je moguć. Ljubav, kao sinonim za slobodu, ujedno je i preduslov za dijalog.

Preuzvišeni nadbiskup je pre svega istakako da mu je žao što predavači nisu u punom sastavu, jer je rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel bio sprečen zbog prehlade da prisustvuje. U nastavku svog izlaganja Preuzvišeni je istakao da su ljudi bića dijaloga, jer smo uvek u kontekstu relacije, uvek je reč o uspostavljanju odnosa: čovek i Bog, čovek i drugi čovek, čovek i tvorevina. O značaju dijaloga, kao načina čovekovog postojanja, nadbiskup je dodao: Dijalog treba da bude pokazatelj poštovanja različitosti i našeg prihvatanja bližnjeg kao takvog i njegova uloga mora biti da pruži mogućnost svima da slobodno žive. Takođe, dijalog ili razgovor je i način da se dođe i do sopstvenog identiteta, jer nas drugi potvrđuju kao ličnost. Početna tačka je svakako dijalog čoveka sa Bogom kroz molitvu i to ne smemo nikada zaboraviti. Nadbiskup Hočevar je svoje izlaganje priveo kraju tako što je posebno naglasio ulogu dijaloga u vremenima kada je mir progonjen i kada je ratno stanje. Tada, više nego ikada dijalog mora biti aktuelizovan, kako bi pomućenu pamet savladalo srce koje mora biti puno ljubavi koju Bog daje.

Nakon tribine upriličen je koktel na kojem su prisutni u opuštenoj atmosferi delili utiske o svrsishodnosti dijaloga uz slaganje da su ovakvi skupovi neophodni.

Sudeći po prvoj tribini, projekt ”Sviđalište, a ne svađalište” će imati mnogo uspeha! Daće Bog da pronađe svoj put posebno do onih koji mešaju veru u živoga Boga koji sabira i ideologiju koja razdeljuje, za šta smo svi pozvani da se molimo.

(Miloš Vulić i Milica Kostić/kmc)

Fotografije: Radio Glas muslimana Srbije