Milost i snaga molitve za obraćenje čovečanstva

Jedna od najmlađih župa Beogradske nadbiskupije, Župa Svetog Leopolda – Bogdana Mandića, obeležila je 12. 5. 2017. dan svog nebeskog zaštitnika. Pored vernika ove malene zajednice proslavi su prisustvovali i gosti, pa je tako proslava sveca zaštinika postala i malo hodočašće u kojem su pored župljana sudelovali i hodočasnici iz Beograda, Niša i Kragujevca, kao i gosti iz sestrinske Srpske pravoslavne Crkve, koju je predstavljao paroh Jovica Jovanović, sveštenik u Jagodini.

Misno slavlje koje je predvodio beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar, uz koncelebraciju don Aleksandra Kovačevića, generalnog vikara Beogradske nadbiskupije i župnika Crkve Krista Kralja u Beogradu, fra Ilije Alandžaka, dekana Beogradskog dekanata, vlč. Marka Trošta, niškog dekana i župnika u Nišu i Aleksincu, vlč. Stjepana Vinojčića, župnika u Kraljevu i Kragujevcu, vlč. Leonida Bevze, župnika u Boru i Zaječaru, i vlč. Ivana Poleta, župnika u Jagodini, započelo je uvodnim rečima domaćina slavlja vlč. Ivana Poleta. Uz tople reči dobrodošlice, podsetio je prisutne na važnost sveca zaštitnika župe, te, kako je rekao, »malene zajednice« koja je svojom malenošću, ali i iskrenim i ustrajnim molitvama i življenjem Evanđelja, borbom za veru, svojim životom i primerom ostavila neizbrisiv pečat u životu »Crkve Božje«. Zahvaljući na toplim rečima dobrodošlice, nadbiskup nas je podsetio na važnost sveca čiji smo »nebeski rođendan« slavili, kao i na činjenicu da se ove godine obeležava čitav vek od ukazanja Blažene Djevice Marije u Fatimi. Naglasio je važnost Božje milosti rekavši da »jedino Božja milost može čovjeka danas unutarnje preobratiti«, podsećajući nas da je Božja milost preobrazila i Svetog Leopolda Mandića, koji je, iako malenog stasa, postao duhovni velikan.

Pod utiskom prisustva velikog broja mladih misnom slavlju, preuzvišeni je, uz zahvalnost Gospodinu za to, u svojoj homiliji posebnu pažnju posvetio deci i omladini. Podsećajući nas kako se Blažena Djevica Marija u Fatimi ukazala onim najmanjima i da je preko njih majčinskom ljubavlju pokazala zabrinutost za svet u kojem, »kamo god da pogledamo… postoji nemir«, naveo je reči Svetoga oca da se danas u svetu već vodi »treći svetski rat«. Sveti otac je iz zato i otišao u Fatimu, da moli za mir, kako je i Blažena Djevica Marija rekla deci kojoj se u Fatimi ukazala davne 1917. godine; uputila ih je da je iskrena molitva put ka otklanjanju zla koje sa sobom nosi rat, naglašavajući tako Milost Gospodinovu i snagu molitve za obraćenje čovečanstva. Milost Božja i snaga molitve mogli su se videti na delu i u primeru nebeskog zaštitnika župe u Jagodini, u životu i delima tog, kako ga je preuzvišeni nazvao, »malenog kapucina«, Svetog Leopolda Mandića, koji je preko četiri decenije svog života proveo u molitvi, a pre svega u činjenici da je sam Gospodin Isus Krist u bezgraničnoj ljubavi prema nama sam sebe darovao za otkupljenje greha čovečanstva, »raširivši ruke na križu«, svojom presvetom krvlju stvarajući Novi savez, večni savez ljudskog roda s Bogom, mireći nas ljude s Ocem, s onim koji jeste Ljubav i koji nas je u Ljubavi i prizvao u život. Jer »tko ostaje u ljubavi, ostaje u Bogu«, reči su koje govore o važnosti istinske ljubavi, tako zapostavljene i neshvaćene u modernom svetu u kojem je sve promenljivo i kratkotrajno. U vremenu fluidnosti »sve je tekuće i nema nikakve stalnosti«, »nema stubova« oslonca, može se »prelijevati i ovako i onako«, rekao je nadbiskup i podsetio da tamo gde nema stubova, gde nema ničeg stalnog, nema ni vrednosti, nema sigurnosti. Stoga je čovečanstvo danas u potrazi za novom ideologijom bezbednosti, istovremeno zaboravljajući da se prava sigurnost može pouzdano naći u pravilnom vaspitanju, u katehezi, u evangelizaciji, u traženju i primanju milosti od Onoga koji je jedino i može dati – od Boga. Zaboravljajući na Boga, zatvarajući svoje srce za Njega, ljudi su dozvolili da budu kontrolisani, da izgube svoje ljudsko dostojanstvo. Nedostatak stalnosti, nedostatak ljubavi u srcima ljudi danas razara i porodice, upozorio je nadbiskup i ukazao na žalosno stanje modernog vremena u kojem je sve podređeno diktatu onog materijalnog. Jer zatvarajući srca za Boga, ljudi zaboravljaju da su pre svega duhovna bića koja mogu da imaju potpunu stabilnost samo ako su u punoći sjedinjeni s Bogom. Samo tako možemo da zračimo stabilnošću, jer »svi mi zračimo onu stvarnost koju nosimo u sebi«, pa ako su nam srca ispunjena Bogom, zračićemo sigurnošću. To se posebno vidi u vaspitanju dece koja osećaju svu našu ljubav, sve naše molitve za njih. Dajući nam primer sveca čiji smo dan slavili, nadbiskup je naglasio da ukoliko svi budemo sjedinjeni s Bogom, »živeći u Božjoj milosti« i ispunjeni Ljubavlju prema svima, to će se odraziti i u našim životima i odnosu prema drugima. Tako ćemo ispuniti ono što je od nas tražila Blažena Djevica Marija, da se molimo za obraćenje čovečanstva, iskazujući tako svoje poverenje u Boga, gledajući u svemu Njegovu volju. Jer samo ako smo svoja srca ispunili stabilnošću nepromenljive i večne Ljubavi Božje, ako zračimo stabilnošću Njegove milosti – možemo biti oslonac bližnjima, reči su nadbiskupa Hočevara.

Posle euharistijskog slavlja a pre podele svečanog blagoslova, vlč. Ivan Poleto je rekao nekoliko reči o Svetom Leopoldu Mandiću. napominjući njegovu žarku želju za misionarskim radom na Istoku i njegovo zalaganje i molitvu za jedinstvo hrišćana.

Posle svete mise prisutni vernici, hodočasnici i sveštenici okupili su se na zajedničkom agapeu.

(M.A.K./kmc)