Misijska nedelja i Kapistranovo u Beogradu

Danima smo pre proslavljanja misijske nedelje bili svedoci ljubavi Božije slušajući svedočanstva vere članova Dela Crkve, čija nas je poseta podsetila na svu snagu milosrđa, ali i na ono na šta smo kao deca Božija pozvani. Sva ta predavanja koja smo mogli slušati, a koja su nas ispunjavala snagom Duha, bila su divan uvod u svečano proslavljanje dana zaštitnika naše Nadbiskupije Sv. Ivana Kapistrana. Tada smo proslavljali i misijsku nedelju i spomen na papu Sv. Ivana Pavla II. Toga smo dana, 22.10.2017. godine okupljeni u Marijanumu, na svečanoj svetoj misi, pre koje smo od pola deset molili krunicu predvođeni budućim đakonom Hrvojem Špeharom, imali prilike za sv. ispovest, dok su bračni parovi imali priliku za susret u dvorani crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije koji je predvodio don Alfredo.

Samu svečanu svetu misu koju je svojim predivnim izvođenjem crkvenih pesama i himana uveličavao Ekumenski Moški Zbor, predvodio je mons. Stanislav Hočevar, nadbiskup i metropolita Beogradski uz konclebraciju don Aleksandra Kovačevića, fra Ilije Alandžaka, fra Benedikta Vujice, fra Leopolda Rochmesa, vlč. Gržegoša Hudeka, vlč. Leonida Bevze, vlč. Alojza Letonje, vlč. Petra Taševa i naših gostiju don Karla, don Alfreda.

Nakon misnih čitanja homiliju je održao don Karlo, naš gost iz Dela Crkve, koji je uz simultani prevod Ane Živković u uvodnim rečima uporedio našu katedralu Uznesenja Blažene Djevice Marije sa bazilikom Sv. Petra u Rimu, naglašavajući time da smo iako malena zajednica, jednako važan deo Tijela Gospodinovog, deo Majke Crkve. Don Karlo je zatim, nakon tih uvodnih reči izrazio i veliku zahvalnost na gostoprimstvu i toplini koju smo pružili njemu i ostalim gostima iz Institucije. Govoreći o danu koji smo proslavljali:„Sveti Ivan Kapistran, Sveti Ivan Pavao II, Svet i Ćirilo i Metodije“, rekao je Don Karlo, „sa nama su danas na ovoj svečanoj liturgiji“, dodao je, podsećajući nas na to da je to i međunarodni dan misija. „Dan kada se sećamo svih onih koji po celom svetu propovedaju Evanđelje“ i načina na koji oni propovedaju Evanđelje, podvukao je Don Karlo uz primer iz čitanja proroka Izaije, koji je kako je don Karlo rekao, „verovatno bio veoma mlad i visoke plate“, misleći pri tome na one koji kao i prorok Izaija na početku i ne razumeju šta to od njih Bog traži, ali koji „zadivljeni Božjom snagom“ na pitanje „ko će ići i govoriti?“ spremno odgovaraju „evo me, šalji mene“Božijem pozivu odazvao se i Sv. Apostol Pavao, koji se na svom putu za Damask susreo sa „Uskrslim Gospodinom,“ napomenuo je don Karlo, dodavši da je Sv. Apostol Pavao, iako je u početku progonio ranu Crkvu, Božjom milošću odabran da bude onaj koji će evanđelje navještati svim narodima, svim nacijama postavši tako „večiti misionar svih vremena“,  koji će, kako je rekao don Karlo „tri puta pešice obići Mediteran,“ održavajući pri tome veru u Uskrslog Gospodina, svedočeći je i svojom mučeničkom smrću. Vratiši se u svojoj homiliji na današnje vreme, don Karlo je pomenuo i primer Madre Trinidad, koja je „imala veoma snažan susret sa Bogom“, kada je uronivši u tajnu Božanske prisutnosti, gledavši ne „očima“ nego duhom, od Boga primila zadatak da „ide i svima govori“, da je Srce Očevo svima otvoreno, da želi da u svojoj milosti zagrli čitavo čovečanstvo, sve one „koji pate“, sve one koji su izgubljeni“ ,naglasio je don Karlo, podsećajući nas na misiju Madre Trinidad. Jer mi svi trebamo znati da je „Crkva lepa, da je Crkva Majka u onoj meri u kojoj je Bog Otac“, podvukao je don Karlo, dodajući da je danas to posebno važno, da je danas naša misija da svedočimo evanđelje svojim životima, svojim komuniciranjem sa drugima, kao što molitvom komuniciramo sa Bogom. Svi mi okupljeni pred oltarom, svi mi, kako je rekao don Karlo „svedočimo kako je lepo biti deo Crkve“ , biti „dete Božije“ koje uprkos poteškoćama, nesposobnostima i brigama svo svoje poverenje daje Bogu, isto onako kao prorok Jeremija, kome je Bog rekao da se ne brine, jer On će mu reći šta da radi, On će ga voditi. „Prilika da budemo danas ovde je naša Himna Zahvale Ocu, Sinu i Duhu Svetom,“ završne su reči homilije don Karla. Na kraju sv. mise, u ime Beogradske nadbiskupije gostima je podeljeno cveće u znak zahvalnosti,  dok je tople reči zahvale našim gostima uputila Marija Antonela Kanelić. Nakon čega su se gosti iz Dela Crkve kratkim govorom zahvalili na gostoprimstvu i toplini bratske ljubavi koju smo im pružili, i kao znak našeg misionarstva svakome od prisutnih vernika podelili su Sv. Pismo Novoga Zavjeta na dar.

Sv. misa je završena svečanom himnom zahvale.

(M.A.K./kmc)