Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije o radu Svetog i Velikog Sabora 23. juna 2016.
Danas, četvrtog radnog dana Sabora svi učesnici su najpre potpisali dva teksta na kojima se radilo, a to je Dokument o dijaspori i Dokument o autonomiji i o načinu davanja autonomije nekoj Crkvi. Uz to, danas je čitavo prepodne razmatran Dokument koji govori o braku i o bračnim smetnjama.
Bila je veoma živa i zaista plodna rasprava; učestvovali su predstavnici svih Crkava, i to po više njih. Iz naše Crkve nekoliko Episkopa je diskutovalo, govorio je i sâm Patrijarh Njegova Svetost Gospodin Irinej. Ono što je zaključak svih jeste – kako već i stoji u tekstu – da je brak najstarija božanska ustanova i da je ustanovljen već stvaranjem Adama i Eve, da brak nema za cilj samo sticanje dece, nego je on, pre svega, ikona Crkve ili, kako se kaže, domaća Crkva. Zato je brak i Sveta tajna, i otuda ono što je praktikovano vekovima, potvrdilo se da je i nadalje važno da brak treba da biva blagoslovom Crkve, to jest obavljen blagoslovom sveštenika ili u krajnjoj liniji blagoslovom Episkopa. Naravno, istaklo se da je brak zajednica muškarca i žene i da je on danas ugrožen kao kategorija zbog sekularizacije koja je globalna pojava, i da je otuda naročito važno očuvati tajnu braka zbog porodice koja je takođe ugrožena. U tom smislu jednoglasno se govorilo i zaključilo da ne postoji nikakva druga vrsta ugovora između različitih ličnosti koja može ličiti na brak ukoliko to nije zajednica muškarca i žene. Dakle, zajednica ljudi istoga pola ni na koji način ne može biti blagoslovena i smatraće se odstupanjem ne samo od Predanja, nego i potpuno suprotnom Božjoj zapovesti o braku.
Znatan deo rasprave je bio posvećen sklapanju braka između pravoslavnih hrišćana i onih koji nisu pravoslavni hrišćani. Tu temu su naročito pokretali predstavnici Crkava koje su manjinske u nekim državama, kao, recimo, Aleksandrijska Crkva koja ima široko misionarsko područje u Africi, gde se nailazi i na probleme kad neko postane hrišćanin, a pošto u nekim delovima Afrike postoji čak i poligamija, dešava se da neko postane hrišćanin, a već ima poligamni brak. To su teme o kojima se razgovaralo i raspravljalo, tražena su rešenja. Ipak, na kraju je zaključeno da se moramo držati kanona, principa da je brak kao sveta tajna zajednica pravoslavnog muškarca i pravoslavne žene, ali da tamo gde postoje problemi kad pravoslavni ulaze u bračnu zajednicu sa nepravoslavnim hrišćanima, gde je uz to bitan i prostor dijaspore kao što su Amerika i Australija, da ipak treba ostaviti mogućnost svakom Episkopu da primeni ikonomiju tamo gde misli da je to princip koji služi spasenju onih koji stupaju u bračnu zajednicu, a članovi su Crkve, međutim, ulaze u zajednicu sa nekim ko nije pravoslavan hrišćanin.
Danas smo nastavili jučerašnje razmatranje pitanja posta. S obzirom na to da na ovom Saboru sve Crkve nisu prisutne i da neka dokumenta, pa i ovaj, pojedine Crkve nisu prihvatile, opšte je mišljenje i stav da, budući da je ovaj Sabor u procesu i da, pored toga što se donose neke odluke – a one su još uvek otvorene – postoji nada da će u tom procesu i dokumenti koji nisu prihvaćeni od Crkava koje nisu prisutne, biti prihvaćeni u perspektivi, u budućnosti.
(spc/kmc)
