Molitva za mir u Godini zajedništva
Beogradska nadbiskupija ove godine živi Godinu zajedništva, sećajući se stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, koji je naneo mnogo zla. Nadbiskup mons. Stanislav Hočevar je novinarima na konferenciji povodom Vaskršnjih praznika kazao da smo pozvani da ne kritikujemo prošlost nego da izgrađujemo sadašnjost i budućnost. Rekao je kako naša Nadbiskupija želi da bi bio mir među svima nama.
Molitvena zajednica je ovim povodom pokrenula inicijativu da svake srede u uskršnje vreme bude u crkvi Krista Kralja sv. misa gde se moli za mir, razumevanje i pomirenje u regionu. Na prvom molitvenom susretu za mir u sredu 4. aprila sv. misu je u crkvi Krista Kralja predvodio nadbiskup uz koncelebraciju župnika mons. Aleksandra Kovačevića, župnika iz Jagodine don Ivana Poleta i đakona dr Hrvoja Špehara.
U okviru Molitve za mir, nakon drugog čitanja (Poslanica Filipljanima 4, 6-9) svoju meditaciju izneo je Miloš Vulić, pravoslavni hrišćanin sa Pontifikalnog Univerziteta Gregoriana u Rimu.
On je istakao posebnu radost, jer govori u nedelji koja je za katolike Svetla, a za pravoslavne Stradalna. Jedni već slave Pashu, a drugi joj hitaju. Po njegovim rečima je upravo ta dinamika promišljanja o smrti i životu koja definiše svet, u kojem bi čovek trebalo da uvek slavi život. Da nije uvek tako pokazuju najbolje ratovi, koje čovek svojom palom prirodom i zloupotrebom slobode izaziva.
Gde ćemo onda naći mir? To je ujedno centralno pitanje ove meditacije.
Vulić nam ovde u duhu pashlane radosti daje odgovor koji čoveka sa egocentrizma vodi ka Hristocentrizmu.
“U moru loših vesti (populističke politike, neobjektivnih medijia…), mi hrišćani imamo dužnost da širimo kroz svet dobre vesti, Blage vesti (evangelion).
Šireći Blage vesti moramo imati na umu njihov univerzalni karakter.
Rekao je kako jedini zakon tog Carstva je mir. Mir rodjen iz Ljubavi i Slobode, iz samoga Cara Mira – Hrista. On, Raspeti i Vaskrsli uvek je u stradalnima, u slabima, u žrtvama odsustva svakog mira.
U tom duhu neka i ova Godina zajedništva, bude prilika da još glasnije kažemo da je Hristos umro i Vaskrsao za svakog čoveka, bez obzira na naciju, rasu, pol, veru, jer su njegova deca svi koji svedoće čistim srcem i oni su blaženi i videće Boga i oni koji tvore mir i oni će se sinovima Božijim nazvati.
Drugu sredu u aprilu nakon sv. mise, je razmišljanje o miru vodio vlč. Goran Avramov, vojni kapelan. Istakao je da je glavni uzrok za ratove greh, greh prema stvoritelju. Time izazivamo različite konflikte. Kaže, kako je čovek izgubio poverenje u Boga i bližnjega i zbog toga je poćeo da koristi oružje i potrebu da se brani od svoga bližnjega. Vlč. Avramov je dodao kako zahvaljujući našem Gospodinu Isusu Kristu svojim uskrsnućem vraća poverenje, sa svojom ljubavlju i milosrđem vraća poverenje u Boga i među nama ljudima. Njegovo milosrđe pobeđuje greh, nepoverenje i ratove. Svaki greh traži neku vrstu nadoknade, rekao je, i da je za nas važno da imamo beskonačno poverenje u Božju ljubav i milosrđe. A sa naše strane treba da imamo i mi tako veliko srce da prihvatimo tu Božju ljubav i milosrđe. Molimo da možemo i mi širiti Kristov mir i ljubav, završio je razmišljanje vlč. Goran Avramov.
(kmc)
