Nadbiskup Hočevar: Budimo odgovorni za opšte dobro

Povodom Dana državnosti 14. februara, beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar uz prisustvo apostolskog nuncija mons. Lučana Surijanija i uz koncelebraciju još nekoliko sveštenika iz Beograda predvodio je svečano liturgijsko slavlje. U punoj crkvi Krista Kralja svečanosti je prisustvovao i predsednik Republike njegova ekselencijo gospodin Tomislav Nikolić, predstavnici Vlade Republike Srbije, poslanici Narodne skupštine, predstavnici Uprave za saradnju s Crkvama i verskim zajednicama, predstavnici Vojske Republike Srbije, ambasadori državnih zajednica, predstavnici lokalnih vlasti delatnici na području kulture, društvenih institucija i društvenih komunikacija, predstavnici Njegove svetosti patrijarha srpskog – braća iz Srpske pravoslavne Crkve, predstavnici Crkava reformacije, Islamske verske zajednice i jevrejske verske zajednice i ostali vernici. Liturgiju je pesmom pratio Ekumenski moški zbor sa dirigentom Bratislavom Prokićem. Nadbiskup Hočevar je rekao kako je ovo slavlje u prvom redu slavlje svih državnih institucija i da ih Crkve i verske zajednice prate s posebnom pažnjom i ljubavlju.

„Izvanredno bogatstvo društvenog učenja naše Crkve ne prestaje da nas poziva na jačanje zajedništva, – rekao je nadbiskup – ; još više: na jačanje autentičnog prijateljstva koje mora da vlada među stanovnicima jedne države. Samo takvo prijateljstvo omogućuje integralni razvoj pojedinaca, grupa, zajednice i čitavog društva“, istaknuo je između ostalog u homiliji mons. Hočevar.

Svojim rečima se svim prisutnima obratio i apostolski nuncije mons. Surijani, i čestitao Državni praznik svim stanovnicima Srbije.

U nastavku prenosimo homilju nadbiskupa Hočevara u celosti.

Uvaženi svi vi visoki gosti,

braćo i sestre,

svaki liturgijski skup svedoči da je život pojedinaca i zajednice nešto neopisivo veliko. Drugi vatikanski crkveni sabor progovara sa svom pažnjom o stvarnosti društvene zajednice. »Jevanđeosko pravilo milosrđa prosvećuje hrišćane u pitanju najdubljeg značaja političkog saživota. Da bi ova zajednica zaista bila po meri čoveka, nema boljeg načina nego da se podstakne unutrašnji osećaj pravde, blagonaklonosti i služenja opštem dobru; kao i da ojačaju osnovna ubeđenja o pravoj prirodi i svrsi političke zajednice kao i o legitimnom izvršavanju i dometu državne vlasti!«

Izvanredno bogatstvo društvenog učenja naše Crkve ne prestaje da nas poziva na jačanje zajedništva; još više: na jačanje autentičnog prijateljstva koje mora da vlada među stanovnicima jedne države. Samo takvo prijateljstvo omogućuje integralni razvoj pojedinaca, grupa, zajednice i čitavog društva.

Mi smo danas, braćo i sestre, svedoci izvanredno dubokih i sudbonosnih promena u društvenom životu. Nažalost, veliki deo čovečanstva toga nije ni svestan. Nema nikakve sumnje da je pontifikat rimskog biskupa pape Franje opečaćen tim dubokim pozivom da svi verujući postanu toga svesni i dodaju svoj autentični doprinos integralnom razvoju. Ako se, naime, danas u Evropi i svetu grade zidovi i razapinje bodljikava žica, onda to govori da je nedostajala naša solidarnost s najsiromašnijima. Nedostatak uvažavanja ljudskog transcendentno utemeljenog dostojanstva, zatim ponižavanje porodice kao osnovne ćelije zdravog društva i nedostatak solidarnosti među svim sinovima Božjim – i dalje će podizati zidove i razdvajati narode. Oni koji su drugačiji nisu nikad naši neprijatelji i svi naši bližnji koji nas okružuju izbliza ili izdaleka, u suštini nikad ne predstavljaju problem za nas! Oni su nam samo podsticaj, izazov i neodložni poziv da ja, da mi kao zajednica što bolje i što svestranije rešavamo svoje probleme. Mogli bi da nestanu svi oko nas, ali ni to ne bi rešilo naše probleme. Niko od nas ne može sam sebe dovoljno da upozna bez drugog, bez bližnjeg, bez komšija. To važi i za svaku zajednicu, pa i za svaku društvenu zajednicu. Ovaj kompleksni istorijski trenutak zahteva od svih nas izvanrednu svest o odgovornosti, unutrašnju snagu razlikovanja i spremnost služenja. Povezujemo se u državne zajednice upravo zato da bismo s većom mogućnošću u različitosti njihovih stanovnika postajali svesniji, odgovorniji, velikodušniji i stvaralačkiji. Sve odgovorne osobe u društvenoj zajednici imaju, dakle, izvanredno veliku priliku i odgovornost da promovišu jedinstvo u različitosti. Evo zašto su svi mediji na poseban način odgovorni za takvo informisanje javnosti da svi članovi društva mogu da postanu svesni svojih zadataka i uloga, a ujedno budu sigurni da postoji potpuna transparentnost u javnom životu. Posebno veliku i tešku odgovornost za »opšte dobro« nosimo svi mi koji smo primili dar vere i uključili se u crkvene i verske zajednice. Vernik je uvek deo univerzuma, nikada zatvorenik svog ega, svoje ideologije. Svaki autentični vernik uvek širi ljubav prema svim osobama bez ikakve razlike.

Autentični vernik svestan je da je upravo zbog svoje vere dužan da traži istinu; ko ne traži istinu – taj nema ljubavi u srcu. Ali sve ove vrednosti najjače se pokazuju kroz dar slobode. Kroz dar one slobode koju nam je udelio Tvorac sveta i Gospodar istorije: živeti u slobodi moguće je samo u snazi Božjeg Duha. Upravo zato smo okupljeni na ovoj službi Božjoj, da bismo se iznutra očistili od svakog egocentrizma i živeli autentičnu slobodu i zračili istinu jedino svojim svedočenjem. Istina se širi isključivo svedočenjem za istinu. Plod takve slobode uvek je nužno nauka i umetnost. Jer ono što nauka istražuje i umetnost stvara – to Crkva predstavlja kao realizovani personalni događaj: u Isusu Hristu, pre svega u Njegovoj smrti i uskrsnuću.

Vernik je zato zaljubljen u Njega i zato uvek Njegovom snagom i sam »čini sve novim«. Neka upravo takve osobe obogaćuju našu zemlju! Amen.

(kmc)