Nadbiskup Nemet slavio misu povodom Dana državnosti Srbije u beogradskoj katedrali

Dan državnosti Srbije je državni praznik koji se obeležava 15. i 16. februara, a ustanovljen je u znak sećanja na dan kada je na saboru u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, kao dan sećanja na početk Srpske revolucije, a slavi se i kao Dan ustavnosti Srbije u znak sećanja na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet i zakletvom potvrđen prvi Ustav Kneževine Srbije — Sretenjski ustav. Ovaj datum je najvažniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.

U ponedeljak 13. februara, u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije, beogradski nadbiskup i metropolit mons. dr Ladislav Nemet, SVD predvodio je svečano euharistijsko slavlje povodom Dana državnosti Republike Srbije. Uz nadbiskupa su suslavili apostolski nuncije u Republici Srbiji mons. Santo Ganđemi, savetnik Nuncijature mons. Simon Bolivar Sančez Karion, generalni vikar mons. Robert Pašćik i sveštenici Beograda.

Misnom slavlju prisustvovali su vikarni episkop Stefan u ime Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog g.g. Porfirija, predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, dr. Marko Nikolić, pomoćnik direktora Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama i Gavrilo Grban iz Uprave, predstavnici vojske Srbije i predstavnici diplomatskog hora. Na svetoj misi se okupio i veliki broj vernika, a svi koji su želeli mogli su pratiti svetu misu u izravnom prenosu na radio valovima Radio Marije Srbije. Misno slavlje animirao je hor “Ars vocalis”.

Na samom početku euharistijskog slavlja nadbiskup Nemet pozdravio je sve prisutne i istakao povod ovog okupljanja i saradnje koja traje već godinama i koja je urodila plodom da misa za Državu postane tradicijom; istakavši da sam smisao i povod ovog okupljanja je: “upravo zahvala dragom Bogu za miran život u zajedništvu ali i za dobre međunarodne odnose”, mons. Nemet nadodao je i to da smo : “mi gospodari sopstvene istorije.”

U prigodnoj propovedi koju je ovom prilikom izrekao nadbiskup Nemet, na početu se osvrnuo na prvo čitanje (Post 4, 1-15.25) koje govori o prvom ubistvu zabeleženom u Bibliji kada je Kajin u besu i izlivima zavisti i ljubomore ubio svog brata Abela. Nadbiskup je ovom prilikom istakao da se na Adama i Evu ne treba gledati kao na istorijske ličnosti koje su početak nečega već kao na Božiju tvorevinu i pouku iz same Biblije. ” Ako prihvatamo da je Bog stvorio prve ljude i da ih je stvorio dobrima ali da je čovek sam nekako skrivio i da je zbog toga morao da napusti svoju kuću – Raj, moramo prihvatiti da i druge stvari koje su se događale posle prvog greha spadaju u istoriju cele ljudske familije”, rekao je nadbiskup, poručivši da prvo čitanje govori o tome da ljudska priroda posle prvog greha postaje još “pokvarenija” upravo tako čovek zbog svojih nekih trenutnih osećaja kako tada, tako i sada, donosi strašne odluke i dopušta da ga osećaji vode pa makar to bilo i trenutno. Prvo Biblijsko ubistvo svedoči upravo o tome da su trenutni osećaji zavisti i besa zaslepeli Kajina i on je u naletu tih svojih osećaja počonio ubistvo svog rođenog brata. Samo čovekovo razmišljanje tada ali i sada je potpuno isto jer se ljudi danas često ne osvrću na to što ih Bog gleda odozgo i što vidi sve što oni rade, već kao po inerciji čine zla dela jedno za drugim. Kajin zaslepljen besom nije razmišljao da ga Bog, kome je želeo da se dokaže to sve gleda.

Druga poruka iz čitanja koju je naglasio nadbiskup Nemet je upravo briga o bližnjemu, svaki čovek treba da brine ne samo o svom biološkom bratu i sestri već i o drugim ljudima jer svi ljudi su deca Božija i na taj način svi su u Bogu braća i sestre. “Hrišćani na početku vremena kao i sada imaju isti zadatak a to je da se brinu jedni za druge.”

Treća poruka koja se nadovezuje i na sam povod ovog okupljanja je pitanje odgovornosti kako u ličnom životu tako i u životu zajednice Crkve ali i životu svakog čoveka kao građanina. “Ova naša država ima cilj da svim svojim stanovicima ali i strancima koji žive po našim zakonima u ovoj zemlji, osigura pravo na mir i život u miru i razumevanju” istakao je nadbiskup nabrajajući ujedno sve aspekte počevši od obrazovanja pa sve do socijalnog sistema koje svaka država treba da pruži svojim građanima, zaključivši da svako u ovoj državi, svaki građanin ove države treba da se u njoj oseća kao kod svoje kuće. Na kraju je podstakao da “i mi građani moramo biti deo zajedničkog zadatka i kreativno tražiti načine za napredak društva, smanjenje siromaštva, za očuvanje zemlje jer uništavamo plodno tle, vazduh i vodu”, zaključio je nadbiskup Nemet.

Marija Antonela Kanelić