Nadbiskup Nemet susreo se s novinarima i odgovarao na pitanja

Beogradski nadbiskup i metropolit mons. Ladislav Nemet SVD, u četvrtak, 22. decembra 2022. godine susreo se s novinarima raznih medijskih kuća te je tom prilikom zvučno i video snimljena njegova ovogodišnja Božićna poslanica, a novinari su imali priliku nadbiskupu Nemetu postaviti i nekoliko pitanja o temama koje su smatrali važnima. Pitanja novinara i odgovore nadbiskupa Nemeta donosimo u celosti.

– Jelena Tasić – Danas

Zrenjanin nije daleko od Beograda, dakle upoznati ste sa problematikom, a ujedno ste i predsednik međunarodne Biskupske konferencije sv. Ćirila i Metodija, zanima me šta će biti glavni zadaci Vaše službe, kao nadbiskupa beogradskog?

Hvala na pitanju! O toj temi već sam razgovarao sa novinarima RTS-a i taj razgovor je objavljen. Tamo sam rekao ono što je meni najvažnije, a to je pastoralni zadatak sa kojim me je papa postavio u Beograd. Pastoralni zadatak je da tražim katolike, hrišćane koji su nekako povezani sa našom Crkvom. Možda još nisu toliko baš integrisani kao što bi to trebalo, ali to ćemo raditi zajedno, sa mojim saradnicima, sveštenicima i redovnicima, redovnicama koji su na terenu Beogradske nadbiskupije. To je jedna stvar; druga stvar je ono što ste rekli da sam predsednik Međunarodne biskupske konferencije; to se ne menja ništa. Znači, i dalje se nastavlja normalan rad, odnos prema drugim biskupskim konferencijama i univerzalnoj Crkvi u svetu. Tu mogu da napomenem da ćemo od 5. do 12. februara 2023. godine u Pragu imati kontinentalni deo onog procesa koji je pokrenuo papa Franja – Sinodalni proces u Katoličkoj Crkvi. U Evropi imamo 39 biskupskih konferencija i svaka konferencija može poslati četiri delegata uživo i deset delegata preko online veze. To će sve biti povezano i razgovaraćemo o budućnosti naše Crkve, ne samo ovde u Evropi nego na čitavom svetu.

Beograd je glavni grad i mislim da je sama činjenica da tu imamo sedište katoličke nadbiskupije pokazuje da je Beograd za Katoličku Crkvu važno mesto i to ne zbog broja katolika u Beogradu, nego zbog toga što su tu institucije, one državne i lokalne; zato što je centar, srce kulturnog života i političkog javnog u Beogradu. I mislim da je to jedan od razloga zašto tu postoji Beogradska nadbiskupija koja će za dve godine, 2024., slaviti stogodišnjicu osnutka. Beogradska biskupija kao takva datira u vreme kada još nije bilo podela na protestante, pravoslavne, katolike pa su svi bili hrišćani, Bogu hvala. Nadam se da će jednom doći do pomaka i u međusobnim odnosima tih istih hrišćana. Da li ću ja to doživeti, to ne znam. U svakom slučaju, Beograd je zato tu što je važno mesto i mislim da ću tu imati poseban zadatak u tom smislu, ako ću uspeti da ga i ostvarim.

– Biljana Radulović -RTS

Pošto ste Vi i u Beogradu i u Zrenjaninu još uvek; kakav je plan što se Zrenjanina tiče, hoće li se tu uskoro nešto menjati ili ostajete i u Beogradu, a i dalje pokrivate Zrenjaninsku biskupiju?

Papa me je zamolio, to je, uvek se govori, – šta Papa naređuje – ne naređuje, on pita da budem iskren. Pitao je da li hoću u Beograd, pitao je da li ću i dalje voditi Zrenjenain dok ne nađe novog biskupa. Proces imenovanja biskupa, prema običajima u Katoličkoj Crkvi, traje od 9 do 12 meseci. To je jako složen posao i pitaju se osobe koje su sveštene, redovnici, političari, pa čak i Pravoslavna Crkva šta misli, ne u smislu  kao osobe, ali koja su očekivanja. Tako da to oduzima mnogo vremena. Nadam se da će ta mašinerija da radi pa da ćemo negde tamo do avgusta sledeće godine u Zrenjaninu imati isto biskupa naslednika kojemu ću onda sve moći tamo da predam. Da budemo iskreni, svaki posao traži celog čoveka. Mislim da i u Zrenjaninu i ovde treba celog čoveka. Za sada ovo je rešenje krizno, tako kažem, ali svakako, trudiću se da budem i ovde i tamo. Sve zavisi od saradnika, za sada što sam video sve je uredu. Zrenjanince znam, ove ću upoznati i sarađivaćemo.

– Dragana Ivković – Radio Beograda 2 – RTS

Ja želim da Vam u ime programa, u ime naših slušalaca, u svoje ime, poželim mnogo radosti, sreće, berićetu, zdravlje u predstojećim blagim danima, blagdanima. Da Vas pitam, Njegova ekselencija gospodin Stanislav Hočevar je mnogo radio na dijalogu Pravoslavne i Katoličke Crkve i to mnogo u razgovoru sa nama, običnim ljudima. Uvek je bio otvoren za naša pitanja, za razgovore, pa čak pošaljemo mu SMS, on nam odgovori. Kako ćete Vi, hoćete li nastaviti njegovim putem ili će se nešto promeniti?

Znate kakvo je staro načelo, ono što je dobro se zadrži – sv. Pavao je tako učio – a ono što ti se čini da nije, proveri i ono što je dobro zadrži, a što nije može da se promeni. Mislim da ću nastaviti ono što je on radio. Pitanje dijaloga, nije pitanje jednog nadbiskupa, nego je to stav Katoličke Crkve. Ako pratite delovanja Vatikana – koje su bile posete pape Franje u poslednje vreme – Kazahstan, pa Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, koji je bio sada pre mesec dana. Vidite da on razgovara i sa onim ljudima koji ništa nemaju sa hrišćanstvom, da tako kažem; znači svi ljudi dobre volje, ono što je on napisao u poslanici Fratelli tutti – Svi smo mi braća na jednoj planeti i ne možemo jedni druge slati na mesec i nazad, zato što nam ne odgovaraju. Jedan način da se živi je razgovor, tako da sam ja spreman za dijalog. I ono što sam isto rekao i vašoj agenciji na početku: još pre službovanja i u propovedi mojoj u katedrali, ja tražim saradnju sa svima, posebno tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. Naravno, bilo bi neukusno i neprimereno: svi su isti. Nisu svi isti, znamo da je Srbiji, ne zbog kvaliteta i načina života nego zbog značaja koji zauzima u društvu, Srpska Pravoslavna Crkva, sa Njegovom Svetošću, Srpskim Patrijarhom Porfirijem, naravno broj jedan. I svakako ću nameravati i nameravam sa njima i bliže sarađivati jer su većinska crkva koja može stvarno i da nas vodi u nekim pitanjima. Ne govorim o nekim verskim tajnama ili misterijama, nego ono što je u društvu važno za nas. Iskreno da Vam kažem ja volim novinare. Najviše kada odlaze znate iz kuće. Da Vam objasnim u čemu je stvar. Biskupu se raduju dva puta – kada dođe, a još više kad ode. Tako da ja se radujem kada dođete, a kada završimo, onda je isto radost.

– Dražen Štimac – RTV

Gde je Božić danas? Kako ga vernici slave? Vidimo da je Evropa ponovo podeljena, sami ste pomenuli rat u Ukrajini.

Mislim da je ovaj Božić jedna od većih mogućnosti kada pogledamo iskreno na sebe i na onu pozitivnu, dobru stranu ljudske naravi, čoveka kao takvog. Ako je Bog bio toliko smeo da je uzeo na sebe telo čoveka u Isusu, znači da On poštuje maksimalno ono što je ljudsko i ono što je stvoreno, On je izvor svega. U tom smislu Božić bi trebao da bude trenutak kada prestaju ratovanja, prestaju ubojstva ili takav rat kao što je sada u Ukrajini. Na žalost niti jedna niti druga strana nisu spremne za razgovor. Nije još  dozrelo vreme za mirovne pregovore, što je jako žalosno i svakako bi trebalo raditi na tomu, a ne ubacivati uvek nove ljude i nova oružja koja šaljemo kao na klanicu, da tako kažem. Nadam se da će, delovanje izvan vojnih krugova, znači svih ljudi dobre volje, različite molitve, organizacije koje rade na tomu da se dođe do mira, da ćemo imati uspeha, da ćemo doći stvarno do pregovora i prekida vatre. Ne verujem za ovaj Božić, ali svakako sam pozitivan da će sledeće godine biti više mogućnosti da se razgovara. Ali Božić ne smemo zbog toga, mnogi kažu – „rat je, pa gde ćemo slaviti“, pa zato treba slaviti da pokažemo da dobro uvek pobeđuje.