Njegovo je kraljevstvo i slava

Proslava Krista Kralja u Beogradu. Svetkovina Krista Kralja, župne slave konkatedralne crkve Beogradske nadbiskupije, ove godine je proslavljana veoma svečano. Za samo slavlje pripremali smo se svečanom trodnevicom čija je tema bila Božje Kraljevstvo, a koju je predvodio mons. Petar Palić, svećenik Dubrovačke nadbiskupije i sekretar Hrvatske biskupske konferencije. O trodnevici smo već ranije pisali. Sledi izveštaj sa vigilije u subotu 25. novembra 2017.

Tog dana, nakon svečane jutarnje molitve, imali smo priliku za celodnevno klanjanje pred Presvetim. Zbog sprečenosti ostalih svećenika da prisustvuju proslavi Krista Kralja u nedelju, prethodnog dana održana je svečana uočnica (vigilija) svetkovine, kojoj su pored vernika iz Župe Krista Kralja prisustvovali gosti iz ostalih župa, predstavnici Vlade i grada Beograda.

Svečanu pontifikalnu sv. misu ‒ koju je uz koncelebraciju apostolskog nuncija mons. Lučana Surijanija, don Filipa Kolnaga, sekretara nuncijature, i svih sveštenika grada Beograda, predvodio mons. Stanislav Hočevar, nadbiskup i metropolit beogradski ‒  započeli smo svečanom procesijom nakon pozdravnih reči oca nadbiskupa: »Bog, koji je negda mnogo puta i različitim načinima govorio Ocima po Prorocima, progovorio je nama u ove poslednje dane po Isusu. On, Isus, odsjaj je Njegove slave i odraz Njegovog bića. Zato sve nosi Rečju svoje sile. Njemu je Bog Otac podložio sve. On je svojom smrću satro onoga koji ima vlast nad smrću, to jest đavola. Naime, zato što je sam trpeo i podnosio kušnje, može da pomaže onima koji se nalaze u kušnjama… Krist Gospodin, po kome i za koga je sve stvoreno, vlada kućom svega stvorenog.«

»Pristupajmo, dakle, s pouzdanjem prestolju milosti, da postignemo milosrđe i nađemo milost kad nam zatreba pomoć«, rekao je nadbiskup i dodao da je »nada ‒ nama kao sigurno, čvrsto sidro duše«. Započinjanjem svetkovine preuzvišeni je ujedno označio i početak Godine zajedništva pod geslom »Živimo zajedništvo Crkve«.

Tokom svoje homilije nadbiskup nas je podsetio na ljubav i milosrđe Božje, na spasenje koje je Isus sâm, On koji »neopisivim činom sebedarovanja menja našu prolaznost u neprolaznost, vreme u večnost, ograničenost u beskonačnost… I ne samo to, time je nama otvorio mogućnost da i najteže trenutke istorije i svojih života možemo da pretvorimo u milost, u usrksnuće«. Zato i mi u Isusu »otkrivamo vladara, Onoga koji čudesno upravlja svime«. Isus je kralj jer je »večna, nepromenljiva i bezuslovna Njegova ljubav«, podvukao je mons. Hočevar. Godina zajedništva, inače posebna godina za našu nadbiskupiju, i njena važnost za sve nas bila je tema nastavka homilije. Mogli smo da čujemo o tome kako nas je Blažena Djevica Marija pre sto godina posetila u Fatimi da bismo »svojom molitvom i priznavanjem njenog Sina za gospodara mogli da promenimo svet i događaje u našem vremenu«, ukazao je nadbiskup. »Ona nas je svojom porukom pozvala na drugačije mogućnosti življenja«, dodao je. Pozvani smo, dakle, na ljubav, na milosrđe, na zajedništvo. Pozvani smo da uistinu budemo ono što smo krštenjem prihvatili, deo tela Kristovog, deo Crkve koja je »vidljivi znak i oruđe zajedništva čitavog čovečanstva«, podvukao je mons. Hočevar. »Mi, koji smo bez ikakvih zasluga dobili tako dragocen dar, nikako ne smemo da ostanemo mlaki i pasivni«, dodao je i nastavio da smo »stvoreni da budemo so, da se čovečanstvo ne bi pokvarilo«. Jer »mi smo taj kvasac koji mora da omogući rast testa zajedništva«, zaključio je otac nadbiskup.

Posle vigilije prisutni i gosti imali su priliku za zajednički agape.

Na sam dan svetkovine, u nedelju, imali smo dve svečane svete mise, prvu u 10 sati, koju je uz koncelbraciju don Aleksandra Kovačevića, fra Ilije Alandžaka i mons. Marka Čolića predvodio fra Hrvoje Radić iz Viteza u Bosni i Hercegovini.

U svojoj homiliji fra Hrvoje se dotakao važnosti istine, ali i značenja križa kao vidljivog znaka bezgranične ljubavi Božje. »Šta je to za nas istina?«, upitao nas je fra Hrvoje. Jesmo li spremni da prihvatimo istinu koja je nepromenjiva i jedina, nedeljiva? Ili želimo da, nalik modernom svetu, relativizujemo sve, pokušavajući na taj način da razdelimo nedeljivo, a svoje sebično ja, nespremno za ljubav koja je davanje, postavimo kao meru svih stvari? Ili smo prihvatili istinu, ukorenili je duboko u svojim srcima, spremni da, prateći Isusa koji je sâm »put, istina i život«, u ljubavi damo sebe za drugoga, živeći tako ono zajedništvo na koje smo pozvani svedočeći istinu.

Drugu svetu misu na dan svetkovine Krista Kralja predvodio je ‒ uz koncelebraciju don Aleksandra Kovačevića, fra Ilije Alandžaka, fra Hrvoja Radića, fra Marija, mons. Marka Čolića i patera Ante Lozuka ‒ nadbiskup i metropolit beogradski mons. Stanislav Hočevar.

»Evo, to je smisao i cilj našeg života ‒ da živimo uvek u istini, istini iz ljubavi«, reči su kojima je nadbiskup započeo svoju homiliju na večernjoj sv. misi svetkovine Krista Kralja. Nastavljajući u tom tonu, otac nadbiskup je napomenuo da je »teško živeti u istini«, posebno kako pokazuju ova »naša vremena… u kojima možemo da vidimo kako ljudi, gledajući istu stvar, iste događaje ‒ različito reaguju«. U nastavku homilije mons. Hočevar je govorio o započetoj Godini zajedništva, zajedništva koje nam je tako potrebno. Zatim se dotakao toga koliko je nama kao ljudima teško ‒ što je posledica istočnog greha ‒ da prihvatimo različitost, da s istim oduševljenjem gledamo i ono uobičajeno i ono novo, a to bi se posebno odnosilo na odnose među nama ljudima.

Mi ne možemo da »imamo bratstvo« ako sebe postavimo kao meru svih stvari i odbacimo Boga. Jer samo je »Krist Gospodin, koji vlada sa križa, rešio ova teška pitanja«, naglasio je otac nadbiskup i dodao da »niko, ni mi, ni naše zajednice, ni čovečanstvo, ne možemo pronaći put do pravog bratstva i zajedništva ‒ bez Isusa Krista, bez Negovog Križa«.

I posle jedne i posle druge svete mise prisutni vernici nastavili su zajedničko slavlje uz agape.

(M.A.K./kmc)