Objavljena Apostolska pobudnica “Amoris laetitia”
OBJAVLJENA APOSTOLSKA POBUDNICA “AMORIS LAETITIA”
U dokumentu su sabrani rezultati dvaju sinoda o porodici koje je proglasio papa Franja 2014. i 2015
U Vatikanu je, 8. aprila 2016. predstavljena posinodska apostolska pobudnica Svetog Oca Franje Amoris laetitia. Radost ljubavi, o ljubavi u porodici. Pobudnicu su predstavili generalni sekretar Biskupske sinode kardinal Lorenzo Baldisseri; bečki nadbiskup kardinal Christoph Schönborn, O.P.; te bračni par Francesco Miano i Giuseppina De Simone.
Apostolska pobudnica nosi nadnevak 19. marta, kada se u Crkvi slavi svetkovina svetoga Josipa. U pobudnici su sabrani rezultati dvaju sinoda o porodici koje je proglasio papa Franja 2014. i 2015. U dokumentu se donosi obilje citata završnih izveštaja (relatio) dvaju sinoda, kao i dokumenata o učenja predšasnikâ pape Franje kao i brojnih kateheza o porodici samog pape Franje. Međutim Papa se, kao i u nekim drugim dokumentima učiteljstva, koristi takođe doprinosima raznih biskupskih konferencija iz celog sveta (Kenija, Australija, Argentina…) i citatima poznatih ličnosti kao što su Martin Luther King ili Erich Fromm.
Vrlo opsežna i duboka apostolska pobudnica podeljena je na devet poglavlja i ima više od tri stotine brojeva. Na početku dokumenta se ističe kako su interventi sinodskih otaca predstavljali “dragoceni poliedar” koji treba čuvati. U tom smislu Papa piše da se “ne trebaju sve doktrinarne, moralne ili pastoralne rasprave rešavati interventima Učiteljstva”, Dakle, za neka pitanja “u svakoj zemlji ili kraju mogu se tražiti rešenja koja su više inkulturirana, pozornija na tradicije i mesne izazove. Naime, kulture su međusobno veoma različite i svake opšte načelo […] treba biti inkulturirano, ako se želi da bude poštovano i primenjivano”, piše Papa. To načelo inkulturacije je uistinu važno i u načinu na koji se pristupa i shvata probleme koji ne sme biti “globaliziran”. No povrh svega Papa odmah i jasno kaže da treba izaći iz besplodnog suprotstavljanja između teskobne želje za promenom i čiste i jednostavne primene apstraktnih normi. “Rasprave koje nalazimo u sredstvima društvene komunikacije i novinama pa čak i među crkvenim služiteljima kreću se od neobuzdane želje da se sve menja bez dovoljnog razmišljanja ili temelja, do stava koji teži rešiti sve primenjujući opšte norme ili izvlačeći preterane zaključke iz nekih teoloških razmišljanja”, piše Papa.
U svojem razmišljanju Papa polazi od Svetog pisma, a zatim se kroz tu prizmu u drugom poglavlju promatra sadašnje prilike porodice, progovara o brojnim izazovima, od migracija do ideološkog poricanje polne razlike (“rodna teorija”); od kulture prolaznog do protunatalističkog mentaliteta i uticaja biotehnologija na polju rađanja; od nemogućnosti ljudi da imaju vlastiti dom i da nađu posao do pornografije i zlostavljanja maloletnika; od pozornosti prema osobama s teškoćama u razvoju do poštovanja starijih osoba; od pravnog rastakanja porodice do nasilja prema ženama. Treće poglavlje je posvećeno nekim bitnim elementima crkvenog učenja o braku i porodici, a u četvrtom se govori o bračnoj ljubavi koju se predstavlja polazeći od Hvalospeva ljubavi svetoga Pavla. Peto poglavlje je usredsređeno na plodnosti i generativnosti ljubavi i u njemu se govori na duboki duhovan i psihološki način o prihvatanju novog života, trudnoći, očinskoj i majčinskoj ljubavi, ali i posvajanju dece te prihvatanju doprinosa porodice promicanju “kulturi susreta”. U šestom poglavlju Papa govori o nekim pastoralnim pristupima u radu s porodicama u cilju izgrađivanja čvrstih i plodnih porodica prema Božijem naumu na temelju zaključnih izveštaja dvaju sinoda i katehezâ pape Franje i Jovana Pavla II. U istom se poglavlju govori i o pripravi za brak i praćenju napuštenih, rastavljenih ili razvedenih osoba te se ističe važnost nedavne reforme postupaka za priznavanje slučajeva ništavosti braka. Sedmo poglavlje je posvećeno vaspitanju dece: njihovu etičkom vaspitanju i obuci, vrednosti kazne kao poticaja, strpljivom realizmu, polnom odrastanju, prenošenju vere i uopšteno obiteljskom životu kao odgojnoj sredini. Pretposljednje, osmo poglavlje, predstavlja poziv na milosrđe i pastoralno razlučivanje u situacijama koje ne odgovaraju potpuno onome što Gospodin predlaže. U svezi razlučivanja “neredovih” situacija Papa primećuje da treba „izbegavati sudove koji ne vode računa o složenosti različitih situacija”. Poslednje poglavlje je posvećeno bračnoj i porodičnoj duhovnosti, a pobudnica se zaključuje molitvom Svetoj porodici. (kta/ika/kmc)
