Održana ekumenska molitva u Beogradu
U subotu, 24. januara 2026. godine u konkatedrali Krista Kralja održana je ekumenska molitva povodom Molitvene osmine za jedinstvo kršćana, na kojoj su uz kardinala Ladislava Nemeta SVD, beogradskog nadbiskupa i metropolita, bili i predstavnici različitih hrišćanskih crkava.
Svaki predstavnik hrišćanske zajednice dobio je priliku da se, u okviru propovedi i tumačenja Božije reči, obrati vernicima i iz svog ugla osvrne na Molitvenu osminu. Molitvi su prisustvovali sveštenici Beogradske nadbiskupije, kao i gosti ispred Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Gavrilo Grban, verski analitičar i teolog Draško Đenović, i protođakon Radomir Rakić.
Kardinal Nemet je u svom obraćanju prisutnim vernicima, u vidu kratke propovedi o jedinstvu, govorio o dva simbola iz Poslanice Efežanima: simbolu tela i simbolu ljubavi: “ Isus je bio vidljiv čovek među nama, njegova vidljivost se pokazuje u tome da je trebao trpeti I umreti za nas na vidljiv način, na Krstu. Vidljivo telo, i ako kažemo da to jedno telo, nije vidljivo jedinstvo nečeg jedinstvenog nego različitih delova koji stvaraju jedinstvo u toj jednakosti ljudskog tela. I tome težimo i mi kada govorimo o jedinstvu, da budemo jedno telo raznolikosti gde svako ima različite zadatke, mogućnosti, ali duhovno da smo svi povezani sa Isusom Kristom.” Govoreći nadalje o Nicejskom verovanju, čije je 1700. godišnjica obeležena prošle godine, kardinal je istakao:“ Imamo isti tekst 1701. godinu, gde svi mi hrišćani, svi koji smo kršteni, ispovedamo isto verovanje, i to je temelj našeg jedinstva. Ujedno, to predstavlja i veliki izazov da to naše jedinstvo produbimo.”
Biskup Sovačke evangeličke crkve, Jaroslav Javornik rekao je: “Jedinstvo nije ničiji projekat nego Božji dar. Jedinstvo crkve ne počinje od nas, od naših struktura, naših tradicija, doktrina, već od Boga koji nas već drži zajedno u Kristu. Mi nismo jedno zato što smo isti već zato što pripadamo istom Gospodinu. Kada to zaboravimo, jedinstvo postaje strašan teret, kada to prihvatim jedinstvo postaje dar. Jedinstvo je svedočanstvo sveta, Isus dalje kaže da svet poveruje da smo mi jedno. Drugim rečima svet posmatra kako mi živimo zajedno, naša podeljenost zbunjuje, naša sujeta sablažnjava, ali naša sposobnost da se saslušamo, da poštujemo jedni druge i molimo zajedno odjednom otvara vrata veri. To ne znači da trebamo da mislimo isto, nego da ljubav bude jača. Crkva je najuverljivija onda kada pokazuje da je moguće živeti različitost u miru. Jedinstvo se rađa u molitvi. Isusovo jedinstvo ne dolazi kroz moć, nego kroz krst, ne kroz pobedu nad drugima nego kroz poniznost i žrtvu i zato je molitva za jedinstvo više od reči, to je spremnost da priznamo – Gospode potrebni smo jedni drugima. Jedinstvo počinje tamo gde prestajemo da branimo sebe a počinjemo da slušamo Krista. Jedinstvo nije cilj koji moramo usvojiti nego stvarnost koju smo pozvani da živimo u ovom trenutku.”
Jerej Branislav Kedžić , u ime Srpske pravoslavne crkve i Njegove Svetosti patrijarha srpskog Porfirija, rekao je: „Praznik utelovljenja Gospodina našega Isusa Hrista, Božić, kada su pevali anđeli zajedno sa pastirima, nebeski i zemaljski svet, ovu pesmu svima nama poznatu: ‘Hvala u visinama Bogu, a na zemlji mir među ljudima dobra volja’. Neki prevodioci, koliko sam upoznat sa istorijom ovog teksta, a kako kažu neki kritičari, pogrešno su preveli – rekli su ‘među ljudima dobre volje’, umesto ‘dobra volja’.“ Citirajući dalje reči Svetog Jovana Zlatoustog, koje bi mogle u neku ruku da skiciraju i prikažu današnje društvo, o porodici, jerej Grčić je rekao: „Ako je u porodici između muža i žene mir i blagostanje a, ne zaboravimo, porodicom nazivamo i crkvu, našu malu porodicu, ako je u porodici mir, onda će i u gradovima biti mira, onda će i u državama biti mir, a tada će i čitava vaseljena biti u miru. Ako, pak, u porodici postoji nemir, neminovno će biti nemir i u gradovima, uzburkaće se čitave države, a potom će se i one međusobno sukobljavati, pa će i čitava vaseljena biti u nemiru. Jer ako ovde nađemo mir, onda ćemo naći mir i pronalaziti mir, i činiti po rečima Svetog Jovana Zlatoustog.“
Biskup Jasmin Milić, biskup Reformisane crkve, rekao je: „Možeš biti dobar katolik, pravoslavac, protestant ili pripadnik različitih konfesija, ali nemoj umišljati da si dobar hrišćanin, jer upravo vreme u kome živimo pokazuje da hrišćani više nego ikada trebaju zajednički delovati. Različiti jesmo – različiti u obredima, različito se možda oblačimo, različito služimo – ali kada zajedno idemo slaviti Gospoda, tada, kada dođemo kod Njega, postajemo blizu jedno drugom. Tada smo zajedno jedno, jer Hristos je taj koji nas ujedinjuje i okuplja. Isus moli da budemo jedno, i zašto? Da bi svet poverovao. To je ta misija: da bi svet poverovao da smo Njegovi i da imamo ozbiljnu poruku za današnji svet.“
Nakon propovedi usledila je prigodna molitva, pažljivo pripremljena posebno za ovu Molitvenu osminu, u kojoj su se svi prisutni ujedinili u zajedničkom slavljenju Boga i molitvi za jedinstvo hrišćanskih zajednica, izražavajući svoju veru, poštovanje i međusobnu povezanost.
Služba reči u konkatedralnoj crkvi Krista Kralja okupila je veliki broj vernika, i treba napomenuti da je ovo ujedno bila i prilika za razmenu iskustava i jačanje ekumenskih veza u glavnom gradu Republike Srbije.
Marija Antonela Kanelić
