Održana treća Tribina korizmenih petaka o abortusu

Treća Tribina korizmenih petaka pod nazivom Bela kuga današnjice ‒ abortus, održana je 17. marta u Katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu, u Multimedijalnoj sali Pastoralnog centra Papa Ivan Dobri, a predvodio ju je vlč. Alen Palatinuš. Tribini je prisustvovao Gavrilo Grban, predstavnik Uprave za saradnju s Crkvama i verskim zajednicama.

Vlč. Alen je kao uvod u svoje izlaganje pokazao kratki snimak na kojem jedan lekar pokazuje kako se obavlja abortus, kada se detetu kida deo po deo tela i tako se beba ubija. Reč je o lekaru koji je obavljao nekoliko hiljada abortusa godišnje, a kada se osvedočio da to nije dobro, prestao je da ih radi.

Predavač je pokazao sliku bebe od deset nedelja, do kada je abortus zakonski dozvoljen bez mišljenja konzilijuma, kada bebi već kuca srce i ima ljudski oblik; međutim, oni koji obavljaju abortuse ne žele, nažalost, da prihvate tu stvarnost. Dalje, vlč. Alen je naglasio važnost terminologije: rekao je da nauka voli da ulepšava stvari pa abortus naziva prekidom trudnoće, pri čemu se ne može govoriti o prekidu, jer ako se nešto prekida onda ima i nastavak, a u ovom slučaju život se ne nastavlja nego se ubija, tako da je abortus ubistvo nerođenog deteta. »Kodeks Katoličke Crkve kaže da je abortus, bilo kada i u bilo kojem obliku, uvek greh«, rekao je predavač i dodao da Katekizam Katoličke Crkve kaže da ljudski život bez ograničenja mora da bude poštovan i štićen od časa začeća do prirodne smrti, da ljudskom biću od prvog trenutka moraju da budu priznata lična prava, među kojima je i pravo na život. »U pitanju je plod, ljudsko biće koje je nedužno i koje ne može da se brani, a čovek koji je živ i koji ima sva prava ‒ ubija to dete«, rekao je i dodao da Drugi vatikanski sabor kao i neki dokumenti papa protiv abortusa i naglašavaju da ljudski život počinje u trenutku začeća. Vlč. Alen je i s medicinske strane protumačio da život nastaje oplodnjom jajne ćelije i da je od tog trenutka u čoveku prisutna duša, dok nauka pokušava da opravda ubistvo/abortus govoreći o embrionu i fetusu do tri meseca kao da nisu živa bića nego nekakvo tkivo, nekakva masa. U nastavku predavanja velečasni je istakao da postoji nekoliko vrsta abortusa: spontani, kad materica iz nekih nama nepoznatih razloga odbaci oplođenu ćeliju, što nije greh jer čovek to nije namerno izazvao, a drugi je umiranje ploda preko spoljnih uticaja, kada čovek direkno učestvuje u ubijanju ploda, a to jeste greh. Ta druga vrsta pobačaja obavlja se na nekoliko načina: pomoću medikamenata, kiretažom ili gušenjem ploda. »Vanmaterična trudnoća i uklanjanje takvog ploda nije greh zato što bi to dete sigurno umrlo jer ne može dalje da se razvija niti da bude preneto u matericu», naglasio je vlč. Alen i protumačio zašto takav abortus nije greh. Iako u njemu direktno učestvuje čovek, intencija mu nije da ubije dete, nego da spase majku čiji je život ugrožen takvim oblikom trudnoće. Predavač je naglasio da je i veštačka oplodnja greh, zato što dete treba da bude začeto iz ljubavi muškarca i žene, a ne iz epruvete, a kada se obavlja oplodnja ubrizgava se samo jedan, najsposobniji zametak, dok se ostalih pet ili više oplođenih ćelija ubija ili se na njima vrše istraživanja, pri čemu su i one imale pravo na život. Tu se čovek igra Boga, jer Bog daje život i to je dar, a ako neki parovi ne mogu da imaju decu Crkva savetuje da ih usvoje. Tumačeći primenu medikamenata (kontraceptivne tablete i antibebi pilule) koji sprečavaju trudnoću ili ubijaju već začeto dete, predavač je rekao da je u pitanju greh zato što čovek želi da bude sudija u procesu nastajanja ljudskog života. Neke od tih tableta deluju tako da uopšte ne može da dođe do začeća, i to nije abortus, dok postoje tablete koje se piju nakon začeća i one ubijaju život. Naime, u svim takvim tabletama postoji sastojak koji ubija plod ako dođe do oplodnje, pri čemu žena i ne zna da li je do toga došlo ili ne, istakao je vlč. Alen i dodao da postoje oblici sprečavanja trudnoće mehaničkim putem (prezervativi, flasteri itd.), tablete koje se primenjuju unutar 72 sata posle polnog odnosa kad žena nije sigurna da li je došlo do začeća, a ne želi dete. Njihovom primenom obavlja se abortus ako je do začeća došlo, a primenjuje se i spirala koja sprerčava usađivanje jajne ćelije u matericu. Predavač je istakao da je oblik kontracepcije koji Crkva prihvata zaštita prirodnim metodom izračunavanja plodnih i neplodnih dana kod žene. Naglasio je da je 1974. godine kod nas legalizovan abortus i tada se pisalo da žena postaje »svoga tela gospodar«, međutim, dete nije njeno telo, nego drugo telo kojem se abortusom oduzima pravo na život. »Jugoslavija je tada bila u vrhu po obavljenim pobačajima, čak njih oko 300.000 godišnje«, rekao je vlč. Alen. Ukazao je da je abortus »bela kuga današnjice« i istakao da je u Republici Srbiji tokom deset godina bilo više od million i po pobačaja, što je jednako broju stanovnika grada Beograda. Prema statističkim pokazateljima mnogo je maloletnih devojaka koje se odlučuju na abortus. Predavač je objasnio da postoje i zakonska ograničenja za obavljanje abortusa (žena treba da dođe sama, da bude starija od 16 godina, da se pobačaj obavlja u medicinskoj ustanovi, samo do desete nedelje bez mišljenja konzilijuma…), da žena mora da kaže zašto želi da ubije dete (možda je psihički nespremna, ili postoje malformacije, ili je premlada da rodi, ili je začeće posledica silovanja, ili je razlog siromaštvo…). Vlč. Alen je govorio o negativnim učincima abortusa ‒ to je u prvom redu smrt deteta, a tu su i psihičke posledice kod osobe koja se odlučila na abortus: mržnja prema osobama koje su na nju uticale, negativan stav prema polnim odnosima… Predavač je naglasio da i neki delovi Svetog pisma svedoče o dostojanstvu života: Ti si me sazdao u krilu majčinu, hvala ti što sam stvoren tako čudesno (Ps 139), a jedan od najvećih događaja koje opisuje Sveto pismo je začeće Isusa Hrista, što govori o važnosti začeća uopšte.

Vlč. Alen je takođe ukazao koliko je važna odgovornost u vezi s polnim odnosima, pri čemu, nažalost, čovek ne razmišlja pre samog čina, nego tek naknadno, kada je već došlo do začeća. Zato je Crkva odredila da se čuva čistoća pre braka, računajući na tu stvarnost kao i na odgovorno roditeljstvo ‒ žene neretko kažu da ne mogu da rode iz finansijskih razloga, ili da će im dete ograničiti život, a ono ima pravo na život kao što su ga imale i njihove majke i majke koje su njih rodile. »Zlatno pravilo je: Mi smo živi jer nas nisu abortirali, zato i svako začeto dete ima pravo da bude rođeno«, rekao je velečasni. Pritom je najvažnije da oba roditelja imaju pravo na odlučivanje o rođenju ili abortiranju deteta, naglasio je predavač i dodao da se često događa da ljudi u tome ne vide greh, pa žena počini abortus prvi put, onda ga ponovi i tako unedogled. Vlč. Alen je istakao da abortus nikada nije rešenje problema (obično se tako opravdava), nego sve treba učiniti da do njega ne dođe i da se spase život. Tu se može navesti primer kada se trudnici dogodi teška saobraćajna nesreća; lekar tada spasava život onoga ko ima veće izglede da preživi, a ako je to majka, onda je ponekad potrebno obaviti abortus, ali ne sa željom da se ubije dete, nego da se spase život majke, zaključio je velečasni.

Na kraju predavanja istakao je da je prevencija protiv abortusa vera u Boga, edukacija mladih, savetovanje i konkretna pomoć.

Posle predavanja vlč. Mihael Sokol, domaći župnik i rektor Marijanuma zahvalio je predavaču i prisutne podstakao na raspravu.

KMC