Održana treća Tribina korizmenih petaka o nadi koja ne postiđuje

Treća u nizu Tribina korizmenih petaka, u organizaciji Beogradske nadbiskupije i Pastoralnog centra papa Ivan Dobri, održana je u petak 28. marta 2025. godine u Multimedijalnoj dvorani Pastoralnog centra papa Ivan Dobri u Beogradu. Tema ove tribine bila je „Nada koja ne postiđuje“, a o njoj je govorio vlč. Andrej Đuriček. Pre same tribine u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije, koja se nalazi u sklopu Pastoralnog centra, održana je pobožnost križnog puta nakon čega je usledilo misno slavlje koje je predvodio današnji predavač, vlč. Andrej.

Na početku tribine, sve prisutne pozdravio je vlč. Mihael Sokol, katedralni župnik.

U nadi spašeni – Nada koja ne postiđuje

Tema nade nije bila samo tema kojom se bavio papa Franja ona je već potekla kao predmet refleksije i kao pape Benedikta XVI koji je napisao odmah nakon prve svoje enciklike Bog je ljubav i jedan dokument koji je posvećen upravo nadi – U nadi spašeni.

Pape potaknute situacijom u kojoj se današnji svet nalazi počinju da razmišljaju o nadi, takođe počevši da se osećaju odgovornima da podstaknu vernike da se nadaju.

Nada koja proizilazi iz vrline vere

Istakavši da papa Benedikt XVI u svom razmišljanju o nadi smatra da ona proizilazi iz vrline vere, vlč. Andrej istakao je sledeće: „Poslovna definicija nade u tom kršćanskom smislu je defisana kao vrlina, u tom smislu da je predmet Bog i nadom čovek čezne za večnim životom, išćekuje ga od Boga. Polazna tačka njegovog razmišljanja je vrlina vere, kršćanska vera sadrži po svojoj naravi poruku nade. Ovu svoju tvrdnju potkrepio je citatom iz poslanice Hebrejima (Heb 11,1) gde se ovako definiše vera u odnosu na nadu „a vjera je već neko imanje onoga čemu se nadamo, uvjerenost u zbiljnosti kojih ne vidimo„. Imanje nečega je večni život, papa razmišlja o tome da u veri mi već kušamo, živimo nešto što u svoj potpunosti, svojoj savršenosti dolazi tek kasnije, ono već ali ne još  i to je važno u našoj veri. Ova stvarnost da već živimo nešto sada i ovde što tek u svojoj punini dolazi kasnije je vrlo važno i odlučujuće za život vernika.“

Strpljivost koja proizilazi iz vrline nade

„Poslanica Hebrejima je bila upućena kršćanima koji su doživeli progon, koji su bili zatvarani, izloženi progonu čak i smrti. Autor poslanice ih poziva da strpljivo podnose te patnje i progon i da se odriču bez mrmljanja i tih materijalnih dobara jer poseduju ono što im niko ne može oteti, što je temelj njihovog života – život večni. Strpljivost je sama po sebi važna vrlina povezana sa nadom. Tamo gde čovek u srcu nosi nadu, tamo strpljivo podnosi nedaće jer ima nadu“ kaže papa Franja, nastavio je predavač, govoreći o strpljivosti kao još jednom važnom elementu koji papa Benedikt XVI navodi.

Večni život koji kušamo u sadašnjosti

Predavanje je nastavljeno tumačenjem večnog života, koji po svemu sudeći i dalje predstavlja apstraktan pojam za svakog vernika a ujedno predstavlja i srž kršćanske nade. „Večni život nije vremenska kategorija, nije hronološko nabrajanje dana bez kraja. Večni život je stvar odnosa, sastoji se u savršenom zajedništvu sa Bogom, kao svojim Ocem, u zajedništvu sa drugima, u zajedništvu sa prirodom, u zajedništvu sa samim sobom, ovo zajedništvo koje nam je zadobio Isus, On nas je uveo u sinovski odnos sa Ocem“, rekao je vlč. Andrej.

Smisao ljudske patnje – Bog kao supatnik

Papa Benedikt govori često o smislu ljudske patnje. „Podnositi patnju je mesto gde se učimo nadi, uz pomoć nje mi tu patnju podnosimo. Patnja pomaže duhovnom sazrevanju u smislu jedinstva sa Kristom. U srednjem veku se javlja pitanje: Da li Bog može patiti, da li se Njega dotiče bol? Sam Bog ne može da pati ali može da supati, On je supatnik u Kristu sa svim patnicima“, citirao je vlč. Andrej interpretaciju pape Benedikta.

Nada koja ne postiđuje – znakovi nade

Na kraju, predavač se osvrnuo i na shvatanje nade kroz prizmu pape Franje, jer sadašnji papa govori više o znakovima nade, koji su važni i za ovu Jubilarnu 2025. godinu. „Obeležavanje ove Jubilarne godine treba da pruži celom svetu nadu. Papa Franja poziva da pojačamo inicijativu molitve za mir, naše lične žrtve da se uspostavi mir u svetu gde je prisutan rat. Kršćanin mora da govori o miru kao znaku nade. Briga za one koji su u nevolji, bolesni, stari, zatvorenici, periferijska kategorija ljudi, to je poruka kršćanske nade, Božija ljubav koja donosi utehu koja preobražava tamu napuštenosti u svetlo zajedništva“, zaključio je vlč. Andrej.

Nakon predavanja usledila je rasprava. Najavljena je i duhovna obnova koja će započeti u petak nakon misnog slavlja, duhovnu obnovu animiraće Zajednica Proroci.

 

Marija Antonela Kanelić