Okrugli sto o siromaštvu: Hoće li se kod nas nešto promeniti?

Glavna tema Božićnog sajma, završenog u nedelju 17. decembra, bila je rečenica iz papinog pisma za Dan siromašnih – »Ne volimo rečima, nego delima«. Ta rečenica podstakla je decu i odrasle iz Nadbiskupije, koji su se uključili u nastojanju da ovaj sajam bude sadržajno što bogatiji, da učine nešto konkretno i pokrenu na razmišljanje. Deca su već za Svetog Nikolu počela da prave adventske venčiće, božićne čestitke i ukrase. Svoj rad izložila su na sajmu i sav ostvareni prihod ići će siromašnoj deci. Treba da naglasimo još jednu inicijativu koju su pokrenula deca međunarodne zajednice iz Beograda, zajedno s ocem Aleksandrom Ninkovićem koji inače prati tu zajednicu i nedeljom joj na engleskom jeziku služi sv. misu. Pripremili su poklone i odneli ih deci u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj ulici.

U subotu naveče 16. decembra, u dvorani Crkve Krista Kralja u sklopu Sajma održan je okrugli sto o siromaštvu, koji je vodio nadbiskup mons. Stanislav Hočevar. Cilj večeri bio je da nas podstakne na razmišljanje. Nadbiskup je vodio razgovor s četvoro gostiju i zamolio ih da se predstave. To su bile osobe koje se s tom stvarnošću susreću svakog dana ili se pak obavezuju da svojim životom svedoče siromaštvo. S nama su bili Jovana Peković, socijalni radnik, Adrijan Nikačević, direktor Isusovačke službe za izbeglice, Majda Čop, član Pokreta fokolara i inicijator dečijeg vrtića Fantasy, i lekar dr Danijel Galun. Na prvo pitanje koje je postavio moderator – »Kako ste reagovali kada je papa Franjo odredio Svetski dan siromaštva?«, mogli smo da čujemo različite odgovore, kao, na primer: »Papa je ovom inicijativom hteo da se više ljudi uključi oko tog problema.« Za nekoga to nije bilo iznenađenje jer je papa vrlo blizak onima koji žive na ivici društva. »Pozdravljam tu inicijativu jer tema je vrlo aktuelna«, rekao je neko. »Svi smo okupirani tim siromaštvom, ne samo materijalnim nego i duhovnim. Ako od pape ne očekujemo da govori o siromaštvu, ne znam ko bi mogao da podstakne na to.« A opet drugi: »Lično me je zanimalo šta će reći o toj temi, jer mi o siromaštvu pričamo hiljadama godina.«

Nadbiskup je zatim pitao: »Hoće li se kod nas zbog toga nešto promeniti? Ako da, kako? Šta učiniti da bi se to desilo?« Odgovori su bili veoma zanimljivi i raznoliki. »Pitanje je koliko ljudi na svetu sada tretira tu tematiku… Ne možemo se baviti materijalnim siromaštvom i kao Crkva rešiti problem globalnog siromaštva. Na taj poziv ne možemo da ostanemo nemi, nego treba da budemo odgovorni jedni za druge. Današnji čovek se, nažalost, bavi samo sobom. Mi moramo takođe da shvatimo da smo bogati kada smo zdravi«, naglasio je jedan od sagovornika.

»Imamo objektivno i subjektivno siromaštvo. Svaki čovek je dužan da radi na sebi. Da se pita u kojim segmentima je siromašan i može li to da promeni. Globalizacija utiče na nas i nama zapravo sve treba: a na internetu imamo sve i stalno smo uz njega. Nas u Srbiji zavarava spoljni svet i upoređujemo se s njime misleći da su svi bogatiji od nas, a mi jadni. Treba da se upitamo da li je zaista to tako…« Jedna od učesnica, g. Peković, navela je primer Caritasa Šapca gde je sve krenulo od nule, a sada imaju dve institucije koje brinu o starijim i usamljenim licima i deci s posebnim potrebama. Majda Čop je navela kako se devedesetih godina rodila ideja da se kao odgovor na siromaštvo i ravnodušnost tadašnjeg društva osnuje dečji vrtić i time pripomogne formiranju dece, da bi ona, kad budu odrasle osobe, radila i živela kao odgovorne i zrele ličnosti. Isusovačka institucija počinje s radom osamdesetih godina kao odgovor na problem izbeglica – u ono vreme iz Vijetnama – na njihovu nemoć i nerazumevanje u društvu. Sada imamo ponovo slične prilike, jer u Srbiji se još nalazi više od četiri hiljade izbeglica, rekao je Adrijan Nikačević.

Posle razgovora s gostima nadbiskup je i ostale učesnike pozvao da se uključe u diskusiju. Zaključak bi bio da smo gotovo svi konstatovali da smo u našoj Nadbiskupiji siromašni pre svega u pogledu zajedništva. Što znači da treba više da se povezujemo i polako stvaramo zajednicu koja će biti kadra da učini nešto za ovo siromašno društvo, pa makar to bila neka neprimetna i za medije nezanimljiva inicijativa…

(kmc)