OTVARANJE IZLOŽBE O DIPLOMATSKIM ODNOSIMA SRBIJE I SVETE STOLICE
Povodom 100 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Kraljevine SHS i Svete Stolice u Državnom arhivu Srbije 7. oktobra otvorena je izložba „Srbija i Sveta Stolica 1878–1914“.
Na otvaranju izložbe govorili su: Dejan Savić, savetnik predsednika Republike Srbije za kulturu, Vladimir Marić, pomoćnik ministra spoljnih poslova, prof. dr Sima Avramović, ambasador Republike Srbije pri Svetoj Stolici, monsinjor Simon-Peter Lukiamuzi, prvi sekretar Apostolske nuncijature u Beogradu i dr Miroslav Perišić, direktor Državnog arhiva Srbije.
Otvaranju izložbe prisustvovali su: izaslanik Njegove Svetosti patrijarha srpskog episkop hvostanski Justin, monsinjor Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup, Mustafa ef. Jusufspahić, beogradski muftija, ambasador Republike Turske Hami Aksoj, predstavnici ambasada Savezne Republike Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, prof. dr Milan Nedeljković, profesor Medicinskog fakulteta, načelnik na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije i predsednik Gradske opštine Vračar, prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa kolegama, prof. dr Zoran Avramović, direktori ustanova kulture Vladimir Pištalo, Bojana Borić Brešković, dr Milan Terzić, istoričari dr Mile Bjelajac, dr Radmila Radić, dr Petar V. Krestić, dr Aleksandar Rastović, dr Goran Miloradović.
Izložbu je otvorio predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Vladimir Marić, pomoćnik ministra za bilateralnu saradnju, koji je istakao: „Srbija je od početka svoje novovekovne državnosti nastojala da sa Svetom Stolicom uspostavi efikasnu komunikaciju kako bi se pitanje odnosa među hrišćanima u ovom delu sveta rešavalo na miran i, u skladu sa naprednim srpskim ustavotvornim rešenjima iz 19. veka, moderan način“.
Prisutnima se obratio Dejan Savić, savetnik predsednika Republike Srbije za kulturu, koji je rekao: „Državni arhiv Srbije je institucija od prvorazrednog značaja za identitet, istorijsko znanje i istorijsko pamćenje“. U nastavku govora Dejan Savić je podsetio na praksu da Državni arhiv Srbije izlaže dokumenta u Palati Srbija prilikom poseta stranih državnika Srbiji, kao što je bilo nedavno kada su predsednik Aleksandar Vučić i kancelarka Angela Merkel imali priliku da vide originalna dokumenta iz istorije srpsko-nemačkih veza u 19. veku.
Prof. dr Sima Avramović, ambasador Republike Srbije pri Svetoj Stolici, je u svom nadahnutom obraćanju istakao da izložba sadrži dokumente koji svedoče da je srpska država i pre međunarodnog priznanja ustavom garantovala pravo slobode veroispovesti: „Ponovo smo u trenutku kada su pred nama novi izazovi i obostrana namera da se odnosi intenziviraju“. Profesor Avramović je najavio da će izložba „Srbija i Sveta Stolica 1878–1914“ biti postavljena i u Vatikanu, na Pontifikalnom Lateranskom univerzitetu u Rimu i da će biti otvorena 18. oktobra.
Monsinjor Simon-Peter Lukiamuzi, prvi sekretar Apostolske nuncijature u Beogradu, istakao je „da Srbija i Sveta Stolica treba da prevazilaze istorijske prepreke i nastave unapređenje odnosa koji sežu daleko u prošlost. Otvaranje Vatikanskog arhiva za srpske istoričare, važan je korak u jačanju veza sa Srbijom“, istakao je Lukiamuzi.
Predstavljajući tematske celine koji sačinjavaju izložbenu postavku dr Miroslav Perišić je ukazao na značaj teme i arhivskog dokumenta i istakao očekivanje da će Državni arhiv Srbije i Vatikanski arhiv uspostaviti saradnju.
Razvoj odnosa između Srbije i Vatikana, tokom 19. i početkom 20. veka, prikazan je kroz dokumente i fotografije iz fondova i zbirki Državnog arhiva Srbije. Izabrana arhivska građa pruža uvid kako u život katoličke zajednice u Srbiji, tako i u kontinuirane napore najistaknutijih vladara Srbije na uspostavljanju i razvijanju saradnje sa Svetom Stolicom.
Među izloženim dokumentima, koji su plod istraživanja Miloša Vulića izdvajaju se odluke kneževa Aleksandra Karađorđevića i Miloša Obrenovića o novčanom pomaganju izgradnje i kasnije obnove zgrade Katoličke crkve, odluke o osnivanju škola, spiskovi đaka i izveštaji o radu Rimokatoličkih škola u Beogradu i Nišu, čestitka pape Lava XIII Milanu Obrenoviću prilikom proglašenja za kralja Srbije, poseta kralja Aleksandra Obrenovića papi Lavu XIII 1896. godine. Značajan broj dokumenata posvećen je naporima oko usvajanja Zakona o Konkordatu, počev od prvog predloga iz 1878. godine, do usvojenog Konkordata iz 1914. godine. Tu su još i diplomatske prepiske srpskih zvaničnika sa papama Lavom XIII, Pijem X i Benediktom XV.
Izložbenu postavku prati dvojezični, bogato ilustrovan katalog. Autori izložbe i kataloga su: Miroslav Perišić, Jelica Reljić i Aleksandar Marković. U katalogu se nalaze i uvodne reči Nikole Selakovića, ministra spoljnih poslova Republike Srbije, Nj. E. Lučana Surijanija, apostolskog nuncija u Srbiji, kao i Nj. E. prof. dr Sime Avramovića, ambasadora Republike Srbije pri Svetoj Stolici. Zatim slede i stručne uvodne studije: 1. Miloš Vulić, „Beograd i Vatikan: Spoljne politike i uspostavljanje diplomatskih odnosa“, 2. Dušan Rakitić „Konkordat između Svete Stolice i Kraljevine Srbije iz 1914. godine“ i 3. Milosav Z. Đoković „Najznačajniji događaji u odnosima Svete Stolice i Srbije u periodu od Berlinskog kongresa (1878) do potpisivanja Konkordata (1914). Nakon dokumenata, objavljeno je i nekoliko priloga, među kojima i prilog o diplomatskim predstavnicima Srbije i Jugoslavije u Vatikanu, kao i Svete Stolice u Beogradu, autora Miloša Vulića.
Izložba „Srbija i Sveta Stolica 1878–1914“ će u Državnom arhivu Srbije (Karnegijeva 2, Beograd) biti otvorena do 30. novembra 2021. godine.
Miloš Vulić