Papa Franjo: Četiri kategorije kršćana koji su pogriješili na putu
Papa slavio Misu u kapeli doma sv. Marta
Isus je ispravni put života. Važno je stalno potvrđivati idemo li dosledno tim putem ili je iskustvo vere nestalo ili je pak zastalo na putu – sažetak je Papinog promišljanja u utorak, 3. maja 2016. na jutarnjoj Misi u Domu sv. Marte.
Život vere je put, na kojem susrećemo različite vrste hrišćana, a papa Franja ih je naveo nekoliko: hrišćani-mumije, hrišćani-lutalice, tvrdoglavi hrišćani, hrišćani zastali na pola puta – oni koji zastaju pred lepim pogledom i tamo ostaju. To su ljudi koji su iz jednog ili drugog razloga zaboravili da je jedini ispravni put Isus, kao što je Gospodin rekao sv. Tomi: „Ja sam put“, „Ko je video mene, video je i Oca“.
Na prvome mestu, Papa je razmotrio slučaj „hrišćanina koji ne hoda“, koji daje dojam da je balzamovan. „Hrišćanin koji ne hoda, koji ne ide putem je nekršćanski hrišćanin“ – rekao je Papa. „Ne zna se šta je. Hrišćanin koji je pomalo ‘paganizovan’“: stoji, ne ide napred u hrišćanskome životu, ne raste u Blaženstvima, ne čini dela milosrđa, nego samo stoji. Kao da je „duhovna mumija“. Ne čini zlo, ali ne čini ni dobro.
Prema Papi, tvrdoglavi hrišćanin shvata da je pogrešio put, ali to nije najgora stvar. Tragedija je u tome što je tvrdoglav i kaže: „Ovo je put“ te ne dopušta da mu Gospodinov glas kaže: „Vrati se nazad i počni pravim putem“. Sledeća kategorija koju je naveo su hrišćani „koji hodaju, ali ne znaju kuda idu“.
„To su lutalice na hrišćanskom putu“. Njihov život se sastoji u „kruženju, ovde i onde, gubeći tako lepotu približavanja Isusu“. Gube put, zato što često krivo skreću, što ih vodi „životu bez izlaza: prečesto se skretanje pretvara u lavirint i onda ne znaju kako izaći. Izgubili su Isusov poziv. Nemaju kompas kako bi izašli“. Druge pak na putu „zavodi lepota, stvar zbog koje se zaustavljaju na pola puta, fascinirani onim što vide, idejom ili predlogom, putnikom… i staju! Hrišćanski život nije fascinacija, nego istina, Isus Krist“ – naglasio je Papa.
Promatrajući sve to, trebamo se pitati: kako mi ide hrišćanski put koji sam započeo krštenjem? Jesam li zastao? Jesam li pogrešio put? Skrećem li stalno, ne znajući kuda duhovno idem? Zaustavljam li se pred stvarima koje mi se dopadaju – svetovnost, taština… – ili uvek idem napred, čineći delatnim Blaženstva i vršeći dela milosrđa? Isusov put – napomenuo je Papa – pun je uteha, slave, ali i krstova. No, uvek s mirom u duši.
„Ostanimo danas s pitanjem, zapitajmo se u pet minuta… Kakav sam ja na tom hrišćanskom putu?“ – upitao je papa Franja. Stojim li? Jesam li pogrešio put? Skrećem li stalno, kružeći? Ili se zaustavljam pred stvarima koje mi se sviđaju? Ili pak pristajem uz Isusove reči: „Ja sam put“? Molimo Duha Svetog da nas pouči uvek dobro hoditi. A kad se umorimo, kratko se obnovimo i onda napred – rekao je na kraju Sveti Otac. (kta/rv/kmc)
