Papina kateheza na opštoj audijenciji u sredu 6. aprila 2016. – Apel Svetog Oca

Isus – početak doba milosrđa za čitav ljudski rod

Draga braćo i sestre, dobar dan!
Nakon što smo razmišljali o Božijem milosrđu u Starom zavetu, danas započinjemo meditirati o tome kako ga je sâm Isus priveo njegovoj punoći. To milosrđe je on pokazivao, ostvarivao i prenosio uvek, u svakom trenutku svoga zemaljskog života. Susrećući se s mnoštvima, objavljujuć Jevanđelje, ozdravljajući bolesne, približavajući se posljednjima, opraštajući grešnicima, Isus pokazuje ljubav otvorenu svima: iz te ljubavi niko nije isključen! Otvoren je svima bez granica. To je čista, besplatna, apsolutna ljubav. Ljubav koja dostiže svoj vrhunac u žrtvi krsta. Dà, Jevanđelje je zaista “Jevanđelje milosrđa” jer Isus je Milosrđe!
U sva četiri jevanđelja je potvrđeno da je Isus, pre nego će započeti svoju službu, hteo primiti krštenje od Jovana Krstitelja (Mt 3, 13-17; Mk 1, 9-11; Lk 3, 21-22; Iv 1,29-34). Taj događaj daje odlučujući smer celokupnom Hristovom poslanju. Naime, on se nije predstavio svetu u sjaju hrama, a mogao je to. Nije se dao najaviti zvukom truba, a mogao je to. Niti je došao u sudijskim haljama, a mogao je. Naprotiv, nakon trideset godina života u skrovitosti u Nazaretu, Isus je, zajedno s mnogima iz njegovog naroda, pošao na reku Jordan i stao u red s grešnicima. Nije se sramio: bio je tamo sa svima, s grešnicima, kako bi ga Jovan krstio. Dakle, od samog početka svoje službe, on se pokazivao kao Mesija koji je na sebe preuzeo ljudsko stanje, nošen solidarnošću i saosećanjem. On sam to kaže u nazaretskoj sinagogi poistovećujući se s Isaijinim proroštvom: “Duh Gospodnji na meni je jer me pomaza! On me posla blagovesnikom biti siromasima, proglasiti sužnjima oslobođenje, vid slepima, na slobodu pustiti potlačene, proglasiti godinu milosti Gospodnje” (Lk 4, 18-19). Sve ono što je Isus činio nakon krštenja bilo je ostvarivanje početnog plana: doneti svima ljubav Boga koji spašava. Isus nije donosio mržnju, nije donosio neprijateljstvo: doneo nam je ljubav! I to veliku ljubav, srce otvoreno za sve, za sve nas! Ljubav koja spašava!
Postao je blizak poslednjima, prenoseći im Božije milosrđe koje je opraštanje, radost i novi život. Isus, Sin poslan od Oca, je stvarno početak doba milosrđa za čitav ljudski rod! Svi koji su bili prisutni na obali Jordana nisu odmah shvatili važnost Isusovog gesta. Sâm Jovan Krstitelj se začudio toj njegovoj odluci (usp. Mt 3, 14). Ali ne i nebeski Otac! Njegov glas se zaorio s neba: “Ti si Sin moj, Ljubljeni! U tebi mi sva milina!” (Mk 1, 11). Na taj način Otac potvrđuje put koji je Sin poduzeo kao Mesija, dok Duh Sveti silazi na Njega u obliku goluba. Tako Isusovo srce kuca, takoreći, skladno sa srcem Oca i Duha, pokazujući svim ljudima da je spasenje plod Božijeg milosrđa.
Možemo još jasnije kontemplirati veliki misterij te ljubavi upravljajući pogled na raspetog Isusa. Dok umire nevin za naše grijehe, on moli Oca: “Oče, oprosti im, ne znaju što čine!” (Lk 23, 34). Upravo na krstu Isus predaje Očevu milosrđu greh sveta: greh svu, moje grehe, tvoje grehe, vaše grehe. Onde, na krstu, on ih predaje Ocu. I zajedno s grehom sveta bivaju izbrisani svi naši gresi. Ništa i niko nije isključen iz te Isusove žrtvene molitve. To znači da se ne moramo bojati priznati se grešnicima. Koliko puta samo kažemo. “Ali to je grešnik, učinio je to i to…”, i osuđujemo druge. A ti? Svaki bi se od nas morao zapitati: “Dà, to je grešnik. A ja?”. Svi smo grešnici, ali svima nam je oprošteno: svi imamo mogućnost primiti to oproštenje koje je Božije milosrđe. Ne smemo se, dakle, bojati priznati se grešnicima, priznati svoje grehe, jer je svaki greh Sin poneo na krst. I kad ga skrušeno ispovedimo uzdajući se u Njega, možemo biti sigurni da će nam biti oprošteno. Sakrament pomirenja oprisutnjuje za svakog od nas snagu opraštanja koje izvire s Krsta i obnavlja u našem životu milost milosrđa koju nam je Isus stekao! Ne smemo se bojati naših beda: svaki od nas ima svoje vlastite. Snaga ljubavi Raspetog ne poznaje prepreke i nikada se ne iscrpljuje. A to milosrđe briše naše bede.
Predragi, u ovoj jubilejskoj godini molimo Boga da nam udeli milost da iskusimo snagu Jevanđelja milosrđa koje preobražava, po kojem u srce ulazi Bog, koje nas osposobljuje opraštati i gledati svet s više dobrote. Ako prihvatimo Jevanđelje Hrista Raspetog, čitav naš život biva oblikovan snagom njegove ljubavi koja obnavlja.

Apel Svetog Oca
Danas se obeležava Treći međunarodni dan sporta za razvoj i mir, koji su proglasile Ujedinjene nacije. Sport je sveopši jezik, koji približava narode i može pridoneti približavanju ljudi i prevladavanju sukobâ. Zato podstičem sve da se sport doživljavaju kao školu u kojoj se stiču vrline u celovitom rastu pojedinaca i zajednica.

(kta/ika/kmc)