Pepelnica obeležena u Crkvi Svetog Petra u Beogradu
Misno slavlje sa obredom pepeljenja na Čistu sredu – Pepelnicu,18. februara u Crkvi Svetog Petra u Beogradu predvodio je mons. Marko Trošt, generalni vikar Nadbiskupije, uz koncelebraciju p. Marijana Steinera, superiora isusovačke rezidencije u Beogradu i p. Smiljana Milićevića, dekana Beogradskog dekanata i župnika župe Sv. Petra.
Zajedništvo ove župne zajednice u početku korizmenog vremena, vremena pokore, svedočilo je i prisustvo vernika koji čine međunarodnu zajendicu ove župe, čime je zajedništvo vernika dobilo još snažniju dimenziju. Različite kulture, jezici, stopili su se u jedinstvenu molitvu i isti vapaj Bogu, ujedno još jednom svedočeći univerzalnost Katoličke crkve.
Mons. Marko je na početku misnog slavlja pozdravio sve okupljene vernike istakavši značaj vremena u koje Crkva ulazi, vremena pokore i molitve ali i ponovnog obraćenja, jer na kraju korizme dolazi nova svetlost, svetlost Uskrslog Krista, simbolički prikazano preko Uskrsle sveće koja će obasjati noć velike subote, a upravo to svetlo zahvatiće ljudska srca i obnoviti. Korizma je pored molitve i pokore i vreme obraćenja i milosrđa.
U prigodnoj homiliji mons. Trošt istakao je značaj ličnog odnosa sa Bogom, osvrnuvši se i na period obrćenja i Isusovog boravka u pustinji: “Danas je čista sreda, pred svima nama je zahvala Gospodinu da nam daje jedno vreme, jedno vreme u kojem on želi jako delovati u našim životima. Evo sada je vreme milosti, sada je vreme spasa i evo ga obraćenje. Susret sa Bogom nije nešto što možeš pritisnuti na dugme. Bog ima svoja vrmena. U nedelju kada ćemo slaviti prvu korizmenu nedelju, videćemo kako ova korizma ima veze sa Isusovim životom u pustinji, četrdeset dana i za hebrejski narod koji je kroz četrdeset godina prošao kroz pustinju. Zato se i mi četrdeset dana pripremamo na Uskrs upravo kroz tu pustinju. I Evanđelje govori o tome da je Duh Božji Isusa naterao u pustinju. I mi smo ovde večeras došli dozvoljavajući da nas Duh Božji natera u pustinju.”
Mons. Trošt pozvao je okupljene vernike da korizmu ne posmatraju kao vreme vidljivh znakova odricanja, nego kao duboki unutrašnji proces povratka Bogu, ujedno istakavši i ono na šta sve Evanđelje i poziva, na skrovitost, na činjenje dobrih dela ne na sav glas i ne uz svu prateću buku i galamu nego na skrovitost, jer ta se dela ne čine zbog ljudske slave već zbog iskrene ljubavi prema Bogu, kao što i odlomak iz evanđelja govori – „A Otac tvoj, koji vidi u skrovitosti, uzvratit će ti.“(Mt 6, 4.6.18)
“Sve ove patnje dovešće nas do toga da možemo kušati Krista Uskrsloga u Uskrsnoj noći, da može stvarno doći do jednog Božjeg zahvata, zahvata obraćenja i Božje nesebične ljubavi”, zaključio je propovednik.
Nakon propovedi usledio je obred blagoslova pepela i pepeljenja. Čin u kojem Crkva blagoslovljenim pepelom kao vidljivim znakom na čelima vernika rečima: „Obrati se i vjeruj Evanđelju“ ili „Sjeti se, čovječe, da si prah i da ćeš se u prah vratiti“, predstavlja podsetnik na prolaznost zemaljskog života, ali i na veličanstvenu nadu uskrsnuća.
Marija Antonela Kanelić
