Pred Isusom, nijedan grešnik nije isključen

 

Papina kateheza na opštoj audijenciji u sredu, 13. aprila 2016.

Pred Isusom, nijedan grešnik nije isključen, zato što Božija isceliteljska snaga ne poznaje bolest koju ne bi mogla izlečiti – rekao je papa Franja na opštoj audijenciji u sredu, 13. aprila 2016. U Katehezi se osvrnuo na jevanđeoski izveštaj o pozivu apostola Mateja. Kad mu je Isus rekao da ga sledi, on je bio carinik i stoga se smatrao javnim grešnikom, ali ga Hrist ipak zove da postane njegov učenik. Matej prihvata i poziva ga u svoju kuću za sto.

Fariseji su tome prigovarali, govoreći: „Ti ne možeš ići u kuću tih ljudi!“ Isus se međutim nije od njih udaljio, nego ih je posećivao, sedeo kraj njih. To znači da i oni mogu postati njegovi učenici – primetio je Papa, napominjući kako nas činjenica da smo hrišćani ne čini bezgrešnima.

Poput carinika Mateja, svako se od nas poverava u Gospodinovu milost, uprkos vlastitim gresima. Svi smo grešnici, svi imamo grehe. Pozivajući Mateja, Isus grešnicima poručuje da ne gleda na njihovu prošlost, društvene okolnosti, spoljašnje običaje, nego da im otvara novu budućnost. Nema sveca bez prošlosti ni grešnika bez budućnosti – rekao je Sveti Otac.

Dovoljno je na Isusov poziv odgovoriti s poniznim i iskrenim srcem. Crkva – nastavio je – nije zajednica savršenih, nego zajednica učenika koji su u hodu, koji slede Gospodina zato što se priznaju grešnicima i potrebnima njegovog oproštaja. Hrišćanski život je stoga škola poniznosti koja nas otvara milosti.

To ne shvataju oni koji se drže „pravednima“, koji veruju da su bolji od drugih. Oholost sprečava videti Božije milosrdno lice i postupati s milosrđem. Ona čini zid koji sprečava odnos s Bogom. Isus kaže da nije zdravima, nego bolesnima potreban lekar. To nam uliva poverenje i otvara srce Gospodinu kako bi došao da nas izleči.

Pozivajući grešnike za svoj sto – nastavio je papa Franja – Isus ih leči, vraćajući im onaj poziv za koji su verovali da je izgubljen i na koji su fariseji zaboravili: poziv na Božiju gozbu. Ako fariseji u pozvanima vide samo grešnike i odbijaju sesti kraj njih, Isus ih podseća da su i oni Božije zvanice. Na taj način, sedeti za stolom s Isusom znači da nas on preobražava i spašava. U hrišćanskoj zajednici je Isusov sto dvostruki: sto reči i sto evharistije.

To su lekovi kojim nas božanski lekar ozdravlja i hrani. Rečju nam se otkriva i poziva na prijateljski dijalog. Isus – napomenuo je Papa – se nije bojao razgovora s grešnicima, carinicima, bludnicama; nije se bojao, nego je sve ljubio. Njegova reč prodire u nas i, poput skalpela, zadire u dubinu kako bi nas oslobodila od zla koje se ugnezdilo u naš život.

Ponekad je ta reč bolna zato što ukazuje na licemerja, raskrinkava lažne izlike, ogoljuje skrivenu istinu, ali istovremeno rasvetljuje i pročišćava, daje snagu i nadu – naglasio je Sveti Otac. Evharistija nas pak hrani samim Isusovim životom i kao najsnažniji lek na tajanstven način bez prestanka obnavlja milost krštenja. Pristupajući evharistiji, hranimo se Isusovim telom i krvlju, a on nas pak ujedinjuje u svom telu.

Papa je podsetio na reči proroka Osije: „Idite i naučite šta znači: ‘milosrđe mi je milo, a ne žrtva’“. Time prorok opominje narod zato što su njihove molitve bile prazne i nedosledne reči. Uprkos savezu s Bogom i njegovom milosrđu, narod je često imao samo prividnu religioznost, ne živeći duboko Gospodinove zapovesti.

„Milosrđe mi je milo“ znači da Bog želi verno srce koje priznaje vlastite grehe, koje se kaje i vraća vernosti savezu. S druge strane, „ne žrtva“ znači da je bez pokajanog srca svaki verski čin nedelotvoran. Isus primenjuje taj proročki izražaj i na ljudske odnose: fariseji su bili vrlo religiozni u formi, ali nisu bili spremni sesti za sto s carinicima i grešnicima; nisu prepoznali mogućnost pokajanja i stoga izlečenja; nisu na prvo mesto stavljali milosrđe: uprkos tome što su bili verni čuvari Zakona, pokazali su da ne poznaju Božije srce – objasnio je papa Franja.

To je kao da te razveseli paket s darom za tebe unutra, a ti, umesto da ideš tražiti dar, gledaš samo na papir u koji je zamotan: samo na izgled, formu, a ne na srž milosti, dar koji se daje – rekao je Papa. Svi smo pozvani za Gospodinov sto. Sednimo kraj njega i njegovih učenika. Učimo se gledati s milosrđem i u svakom od njih prepoznati zvanicu. Svima je potrebno hraniti se Božijim milosrđem, jer ono je izvor našeg spasenja.

Na kraju audijencije, Sveti Otac je pozvao na molitvu povodom skorog pohoda grčkom otoku Lezbosu, gde se nalazi veliki broj izbeglica. Otići ću, zajedno sa svojom braćom carigradskim patrijarhom Vartolomejom te mitropolitom Atine i čitave Grčke Jeronimom, kako bih izrazio blizinu i solidarnost kako s izbeglicama, tako i s građanima Lezbosa i čitavim grčkim narodom. Molim vas da me pratite molitvom, sazivajući svetlo i snagu Duha Svetoga i majčinski zagovor Device Marije“ – rekao je na kraju papa Franja. (kta/rv/kmc)