Prevod knjige na srpskom kardinala Kaspera

U izdanju Beogradske nadbiskupije je upravo izašla iz štampe knjiga kardinala Valtera Kaspera “Da svi jedno budu” – Putevima jedinstva, na srpskom jeziku. U nastavku možete da pročitate pogovor prevodioca Miloša Vulića i Jovane Arsić Vulić.

 

COMMUNIO-EKLISIOLOGIJA

U DELU KARDINALA VALTERA KASPERA

Moguće je da će neko reći da se prevod knjige kardinala Kaspera That they may all be one: The Call to Unity, na srpskom jeziku pojavljuje kasno. No, ukoliko se uzme u obzir njen sadržaj, problematika kojom se bave tekstovi sabrani u njoj, kao i odgovori koje daju, može se lako izvesti zaključak da se radi o temama čija aktuelnost ne prestaje.

Ekumenizam je i početkom trećeg milenijuma i danas, dve decenije kasnije, jednako izazovno teološko polje. O njemu je mnogo pisano, ali nije uvek puno rečeno. Česti su slučajevi da se ekumenizmu pristupi iz čisto istorijskih ili pak politizovanih okvira. Tada ekumenizam kao i svaki drugi „izam“ biva još jedna u nizu ideoloških platformi, koje otvaraju prostor za sukobe i ujedno zatvaraju prostor za dijalog.

Vrednost kardinalove knjige koja u prevodu na srpski jezik nosi naslov Da svi jedno budu: putevima jedinstva, je u tome što Kasper ekumenizam vraća iz ideoloških koloseka u one koloseke gde on prirodno pripada, a to su eklisiologija, hristologija, pneumatologija i trijadologija. Prema kardinalovim pogledima, ekumenizam je najdublje pitanje eklisiologije, a njegov najvažniji pojam jeste zajedništvo (communio). Zajedništvo po ikoni zajedništva Svete Trojice, zajedništvo u zajednici svetoga Duha, koji nas priziva i okuplja, zajedništvo u Gospodu Isusu Hristu kroz svete tajne i evharistijom kao ispunjenjem i vrhuncem zajedništva. Zato je put ekumenizma za Kaspera smer od zajedništva u veri, kroz zajedništvo u krštenju do zajedništva u evharistiji.

Na tim putevima jedinstva kao iskusan teolog i služitelj Crkve i čovek koji je svoj rad posvetio jedinstvu hrišćana (bio je dugogodišnji predsednik Papskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana) on posebno povezuje dva novozavetna stiha 1) Da svi jedno budu (Jn 17, 21) i 2) Čaša blagoslova koju blagosiljamo, nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristova? Jer jedan je hleb, jedno smo telo mnogi, pošto se svi od jednog hleba pričešćujemo“ (1Kor 10, 16). Prožimanje jedistva i zajedništva u Crkvi kao ikoni Carstva Božijeg, za Kaspera predstavlja istinski ekumenizam. Na tim putevima, on izgrađuje jednu posebnu eklisiologiju zajedništva, koju još i naziva ekumenskom i evharistijskom.

Kroz sve svoje tekstove kardinal se osvrće na predanje, kao živo predanje. Za njega je put jedinstva pre svega put otaca, od Ignatija Antiohijskog, preko Kapadokijskih otaca i Maksima Ispovednika do otaca predkoncilskog i koncilskog doba. Kod poslednjih posebno treba spomenuti tri škole koje su na Kaspera izvršile najveći uticaj. Tu je pre svega Tibingenška teološka škola na čelu sa Jovanom Adamom Melerom. Njegova vizija jedinstva u Hristu, uticala je i na dve velike francuske teološke škole Furvijer (Fourviere) i Solšoar (Saulchoir). U okviru prve delovao je Anri de Libak, a u drugoj Iv Kongar, koga Kasper smatra „ocem eklisiologije zajedništva“ na Zapadu. Kardinal se posebno osvrće i na najvažnija koncilska i papska dokumenta, na Dogmatsku konstituciju o Crkvi – Lumen gentium, na Dekret o ekumenizmu – Unitatis redintegratio, kao i na papsku encikliku Ut unum sint. Posebno mesto u radovima kardinala Kaspera zauzimaju i pravoslavni teolozi poput Georgija Florovskog, Aleksandra Šmemana, Jovana Majednorfa i mitropolita Jovana Zizijulasa.

Pitanje ekumenizma, kao ključno eklisiološko pitanje, prema kardinalovom viđenju, je i egzistencijalno pitanje za svakog od nas, jer ne postoji spasenje izvan zajedništva. U tom smislu, ovo je pitanje koje je od ključne važnosti i za naše shvatanje eshatologije, jer je Carstvo Božije par excellence zajedništvo Boga i ljudi. Šta možemo uraditi? To je pitanje koje Kasper postavlja i sebi i svakom od nas. Njegov odgovor se kreće u pravcu duhovnog ekumenizma, odnosno molitve kao egzistencijalnog vapaja (izraz beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara) za potpunim jedinstvom. Ovo je moguće ostvariti samo ozbiljnom posvećenošću na daljem razvoju communio-eklisiologije.

Prevod ove knjige ima za cilj da dâ doprinos na tom putu. Posebno u ovoj godini jubileja, kada proslavljamo 60 godina od uspostavljanja Papskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana, 25 godina od objavljivanja enciklike pape Jovana Pavla II o ekumenskom nastojanju pod nazivom Ut unum sint, kao i  75 godina života i 20 godina biskupske službe mons. Stanislava Hočevara, beogradskog nadbiskupa i metropolita, koji od prvog dana svoje službe, otvara ne samo prozor prema Istoku (up. 2Car 13, 17), već i svoje srce. Ta otvorenost srca pokazuje svu dubinu molitve za jedinstvo i rada na jedinstvu i pokazuje da je ekumenizam živa realnost, susret, dijalog i iznad svega molitveni vapaj: Da svi jedno budu (Jn 17, 21).

Miloš Vulić

Jovana Arsić Vulić

 

Knjigu možete nabaviti u Katoličkom medija centru, Svetozara Markovića 20, Beograd ili putem e-maila: blagovest.robi@gmail.com. Cena: 500 din