Proslava dana sv. Franje Asiškog u Beogradu

Ovogodišnja proslava dana jednog od najomiljenijih svetaca, ujedno osnivača Franjevačkog reda, bila je uvećana i obeležavanjem dveju godišnjica: 500 godina od osnivanja provincije Bosne Srebrene i šezdesete godišnjice smrti arhitekte Jožeta Plečnika, u čijem je remek-delu u Beogradu ‒ Crkvi Sv. Ante Padovanskog ‒ po crkvenoj tradiciji u utorak 3. 10. 2017. i započela proslava Sv. Franje Asiškog svečanim Transitusom, Obredom preminuća, koji je uz koncelbraciju gvardijana samostana Sv. Ante Padovanskog fra BenediktaVujice, župnika fra Ilije Alandžaka, fra Leopolda Rohmesa i vlč. Ivana Poleta predvodio nadbiskup i metropolit beogradski mons. Stanislav Hočevar.

            Kako Otac šalje svoga Sina, tako i Sin šalje svakoga od nas…

            U svojoj kratkoj homiliji na svečanom obredu Transitusa, koju je započeo podsećanjem na delo Sv. Franje, otac nadbiskup se dotakao i onoga što Crkva jeste, podsećajući nas da to nije građevina, »nije samo svetište ‒ Crkva je mistično tijelo Kristovo… to smo mi«, rekao je, opisujući Crkvu koja je i apostolska, i katolička. Ipak, »znamo li mi što je to apostolat? Zašto danas imamo probleme kad je u pitanju apostolat?«, upitao je nadbiskup, misleći pritom na pluralizam i relativizam, tako izražen u moderno vreme, u kojem se čini da zaboravljamo šta znači biti apostol. A na apostolat smo svi pozvani ‒ da svedočenjem svoje vere svedočimo i naveštavamo Evanđelje, da budemo misionari, jer to je naše poslanje, to je ono što smo primili krštenjem: »Kako Otac šalje svoga Sina, tako i Sin šalje svakoga od nas«, rekao je mons. Stanislav Hočevar. Za druge moramo da budemo oni koji u njima bude nadu, koji poput sv. apostola Pavla donose radosnu vest, I to živeći Evanđelje. Ali pritom, kako je rekao preuzvišeni, »samo zajedno možemo zračiti oduševljenjem, incijativnošću, dobrotom i mirom«. A ako mi zračimo ljubavlju, koja je dar Boga, onda i naše zajednice zrače ljubavlju i žive Evanđelje.

            »Evo, zato smo danas tu kod Franje, da bismo izmolili pravi pogled na obitelj, da bismo pomogli obiteljima…«

            Na sam dan proslave Sv. Franje Asiškog ‒ 4. 10. 2017, u prepunom zdanju Crkve Svetog Ante Padovanskog svečanu svetu misu je uz koncelbraciju gvardijana fra Benedikta Vujice, župnika fra Ilije Alandžaka, fra Leopolda Rohmesa, vlč. Ivana Poleta, patera Ante Lozuka, vlč. Alojza Letonje, vlč. Petra Taševa i vlč. Gorana Avramova predvodio beogradski nadbiskup Stanislav.

»Sada slavimo svetu misu, liturgiju ‒ onaj čin Božjega naroda koji bi trebao sve nas i na poseban način objediniti, napraviti od nas pojedinaca zajedništvo«, reči su mons. Stanislava Hočevara sa početka homilije, kojima se dotakao suštine uloge nas vernika u naveštavanju Evanđelja. To možemo samo ako u dubini svojih srca živimo tajnu Božje prisutnosti, ako celokupnim bićem osećamo i živimo svetu misu, koja nije puki čin, nego je sámo središte naše vere. Iste one vere koju treba da svedočimo svojim životima, ali ne samo u crkvi, jer »jao nama vernicima ako samo u crkvi prisustvujemo toj sakramentalnoj pretvorbi…«, dodao je preuzvišeni i podsetio da smo pozvani da, svedočeći istinu Evanđelja, preobražavamo društvo, jer ako smo samo nemi posmatrači, ako ne živimo taj sakrament, onda nismo spremni da, živeći veru, svedočimo Evanđelje i menjamo društvo nabolje, čineći ga istinski dostojnim čoveka. Nastavljajući propoved, mons. Hočevar je govorio o čitanjima toga dana i ukazao na istorijsku važnost Svetog pisma: »Ukratko, Biblija obiluje povijesnim knjigama«, rekao je i dodao da »nabrajati velika Božja djela znači veličati Gospodina.« Jer »samo ako poznajemo našu povijest, povijest Crkve, možemo danas veličati Gospodina, no ne samo riječima, nego djelima«, naglasio je, podsećajući da kao što poznajemo Sveto pismo i istoriju Crkve, treba da »poznajemo i život Svetog Franje«. Možda ga već poznajemo dobro, jer »i on je živio u teškim vremenima«, živeo je u vreme kada je na izmaku bilo doba za koje su tadašnji ljudi mislili da je stabilno, a kad su oni koji su živeli na zemlji i od zemlje polako gubili tlo pod nogama. Bilo je to  vreme »kad veliki i bogati benediktinski samostani, nalik na prave tvrđave, najedanput gube svoj veliki sjaj«. Ukazujući na razloge zašto je Sveti Franjo stao na stranu malih, odbačenih i prezrenih, otac nadbiskup je rekao da je to zato što »Sveti Franjo dobro shvaća da je ušao u novo vrijeme.« To je vreme u kojem je snagom Evanđelja trebalo brinuti o onima koje su bogati feudalci i trgovci ‒ jednom rečju imućni slojevi ‒ prezirali i odbacivali, zaboravljajući da uopšte postoje. A Sveti Franjo će upravo njima svedočiti Evanđelje, ne obazirući se na teškoće kojih nije bilo malo. »Koliko su samo prezira i poniženja doživjeli Franjo i njegovi učenici«, dodao je otac nadbiskup, ali su ostali »vjerni Gospodinu«. Delo Svetog Franje pokazuje nam i važnost laičke pobožnosti i svedočenja Evanđelja, jer i Sveti Franjo je isprva bio laik, bez ikakvog zvaničnog crkvenog čina, isto onako kao Sveta braća Ćirilo i Metodije, koji će biti rukopoloženi tek posle dugogodišnjeg svedočenja Evanđelja. Pa i danas je znak vremena ‒ upravo onako kako je svojevremeno preporučio Drugi vatikanski sabor ‒ izražena potreba većeg uključivanja laika u život Crkve, da i danas kao u vreme Svetog Franje mi vernici-laici naveštavamo Evanđelje. Rečima »Mi smo živjeli u komunizmu, totalitarizmu, kad se nije smjelo slobodno svjedočiti Evanđelje«, mons. Hočevar se dotakao izazova i našeg vremena, jer je »danas vrijeme velikih promjena u društvu«. Sveti Franjo je »u svoje vrijeme to razumio«, ali hoćemo li mi, »braćo i sestre, razumjeti da je došlo vrijeme pseudoslobode«, zapitao se otac nadbiskup i ukazao na stanje društva i vremena danas, kad se »svugdje nudi ono negativno« i nameće kao nešto što bi svi trebalo da pratimo. »Hoćemo li dozvoliti da se samo u Crkvi molimo Bogu?«, zapitao se preuzvišeni, dok ćemo sve ostale sfere života prepuštati ‒ kako ih je nazvao ‒ »apostolima hedonizma i relativizma«. Ili ćemo se poput Svetog Franje boriti za bolji svet, naveštavajući Evanđelje svojim životima i delima? Hoćemo li uspeti da postanemo taj »element važan za život Crkve«, budući da »samo vjernici-laici mogu na čitavom svijetu stvoriti klimu istinskih vrijednosti«. Jer danas mediji stvaraju mišljenje i postavljaju sistem vrednosti, i to često baš oni mediji koji »stvaraju povijest«, »takozvana žuta štampa, tabloidi«, koji sve nas »na neki način potčinjavaju tim vjestima«, tako što »o tome razgovaramo čitavog dana, ogovaramo, umjesto da svako jutro otvorimo svoje uho Božjoj riječi«. Samo ako, podvukao je mons. Stanislav Hočevar, umesto potčinjavanja lažima i uticaju medija, odvojimo svoje vreme i svoj sluh za Božju reč, moći ćemo da živimo pravi hrišćanski život dostojan čoveka, unapređujući pravu hrišćansku duhovnost i kulturu. Posebno kao vernici-laici, na mestima na kojima se u ovo današnje vreme stvara, oblikuje ili razara ljudski život i dostojanstvo ‒ u bolnicama, školama, na univerzitetima… Gospodin nabiskup je zatim govorio o apostolatu mladih,  veoma važnom za život Crkve, naglašavajući reči Drugog vatikanskog sabora: »Samo mladi mogu biti apostoli mladih“, rekao je i podsetio na susret mladih Beogradske nadbiskupije zakazan za subotu 7. 10. 2017, na dan Blažene Djevice Marije od Svete Krunice. Svoju homiliju preuzvišeni je završio podsećanjem na važnost porodice kao sakramentalne osnove svakog pravednog ljudskog društva, koja je danas, nažalost, toliko relativizovana i sa svih strana napadnuta, posebno od strane medija koji nam umesto prave, evanđeoski nadahnute porodice, nude hedonističku i egocentričnu viziju zajednice pojedinaca čija je jedina svrha postojanja interes i udovoljavanje najnižim strastima. »Evo, zato smo danas tu kod Franje, da bismo izmolili pravi pogled na obitelj, da bismo pomogli obiteljima…«

(M.A.K./kmc)