Proslava dana sv. Joakima i Ane u Šapcu
Dana 26.07.2017. župa u Beogradskoj nadbiskupiji koja je posvećena svetoj Ani, majci Blažene Djevice Marije svečano je proslavila dan svoje nebeske zaštitnice. Misnom slavlju pored vernika ove župe prisustvovali su i predstavnici grada Šapca, Srpske pravoslavne crkve, Muslimanske verske zajednice, kao i mala grupa hodočasnika iz Beograda.
Svetu misu je uz koncelebraciju vlč. Antona Kragola, kapelana crkve Krista Kralja u Beogradu, vlč. Gregorza Chudeka, župnika crkve Svetog Josipa Radnika u Beogradu, vlč. Andreja Đuričeka župnika Sv. Ane u Šapcu, predvodio beogradski nadbiskup i metropolita mons. Stanislav Hočevar.
Citatom iz Poslanice Efežanima, i rečima “Ovo je dakle izvanredno veliki dan”, nadbiskup je započeo svoju homiliju u kojoj će prisutne podsetiti na duboku važnost roditeljstva kao dara Božijeg. Jer mi svi bi trebali kao jedna duša, kao jedno srce, prignuti kolena pred ..”Ocem, od koga ime svakom očinstvu na nebu i na zemlji” u molitvi za one koji su u ovim vremenima roditelji, da mogu živeti to “očinstvo i to majčinstvo, koje otkrivamo u Nebeskom Ocu”. Preuzvšeni je onda upitao prisutne da li je danas tako? Da li je tako u svim porodicama? Žive li tako svi očevi, muževi i sve majke-žene? Ili se potpuno zaboravlja šta je u stvari uloga roditelja, šta je uloga porodice? Što je posebno naglašeno i na danas tako čestu pojavu rasturenih porodica, čak nasilja u porodici. Za sve to, istakao je nadbiskup, odgovornost ne snose samo oni koji čine zlo, nego i svi mi jer ne stvaramo prave atmosfere poštovanja porodice. Što se posebno odnosi i na nas kršćane koji smo primili veliki dar vere. I ako tu svoju veru ne živimo dovoljno duboko, onda se kako je preuzvišeni rekao, “stvara drugačija atmosfera”, a mi smo, što je posebno važno, pozvani da molitvom i primerom budemo kao oni o kojima je govorila Božija reč čitana tog dana, posebno na svetu Anu, koja je u svojoj dubokoj pobožnosti i poverenju prema Bogu, nikada ne gubeći veru, i nikada ne zaboravljajući Božiji zakon, molila da joj Bog da najveći dar koji žena može dobiti, dar majčinstva. Sv. Ana je i primer šta u stvari znači biti pobožan. Ne samo u onome što se često može nazvati pobožnošću, redovnim dolaskom na sv. misu, izvršavati “neke vanjske gestove.” Nego, kako je rekao preuzvišeni, pobožnost znači duboko i potpuno poznavanje Boga, i ono što je On otkrio nama ljudima kroz Stari i Novi zavet, podvlačeći važnost veronauke. Nije dovoljno samo izvršavati “neka vanjska dela”, nego je potrebno, rekao je nadbiskup, “svoja srca” suobličiti Presvetom Trojstvu, potrebno je u porodici imati istu onu snagu ljubavi kojom nas Bog obasipa. Brak nije plod telesne privlačnosti, nego iskustvo ljubavi koja je dar Boga. Zato nikada ne bi trebalo da zaboravimo šta je Božji naum za porodicu kao osnovni stub društva. Ali, mi danas živimo u opasna vremena, napomenuo je otac Nadbiskup, u vremena koja nameću zaborav. Kultura zaborava nas tera da se ne sećamo naše baštine, da zaboravimo sve ono što su naši preci,”počevši od Staroga Zaveta, preko svih kršćanskih svetaca i mučenika” učinili za nas tokom tolikog broja vekova. Ta kultura nam nameće da zaboravimo svoje poreklo, da zaboravimo kršćansku kulturnu baštinu. I zato je “važno da u našim porodicama, činimo sve da se ne gubi ta povezanost s prošlošću”, dodao je preuzvišeni. Iz tog razloga su važni redovni susreti porodica, zato je važno da deca razgovaraju sa svojim roditeljima, ali ne samo sa ocem i majkom, nego i sa dekama i bakama, da mogu uz očuvanje zajedništva čuti i iskustva starijih. Jer ovo vreme, koje svojim kultom zaborava razara porodicu, razarajući i svaki drugi vid zajedništva, odvaja nas od Boga, a samim tim i od nas samih, čineći nas robovima alkohola i narkotika, materijalizma i sebičnosti, omogućujući tako da se rađa mržnja tamo gde treba da živi ljubav. Da bi to sprečili i bili ono što zaista jesmo, moramo se uvek obraćati molitvnom Bogu Ocu, koji nas je u svojoj ljubavi i prizvao u život, da onima koji su pozvani na roditeljstvo dá snage i ljubavi, mudrosti i strpljenja, hrabrosti da mogu izvršiti ono poslanje koje im On daje. Onako kako je to puna poverenja u Boga činila i sveta Ana.
Nakon svete mise, prisutni su imali priliku za druženje i razgovor uz agape.
(M.A.K./kmc)
