Proslava stote godišnjice fatimskih ukazanja
U ovom mesecu maju, posvećenom Blaženoj Djevici Mariji, Beogradska nadbiskupija je u svojoj katedralnoj crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije svečano obeležila dan Gospe Fatimske.
Proslava tog svetog dana, kojim se obeležavalo stot godina od ukazanja Gospe Fatimske, započela je, uz prisustvo mnoštva vernika, časnih sestara i gostiju, klanjanjem u tišini pred Presvetim Oltarskim Sakramentom, koje je predvodio mons. Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup. Posle klanjanja usledila je zajednička molitva svete krunice, koju je s prisutnima započeo gospodin nadbiskup, a svako od od pet otajstava bilo je praćeno malim uvodom. Uvod u prvu deseticu sv. krunice, koji je čitao fra Ilija Alandžak, dekan Beogradskog dekanata, bio je posvećen mladima i deci i podsetio nas je da molimo za veće prisustvo mladih kao budućnosti Crkve, da mladi postanu svetlo svima nama. U drugu deseticu krunice uveo nas je MilojeVeljić, direktor Karitasa Beogradske nadbiskupije, govoreći o ljubavi prema bližnjem kao najvažnijoj od svih zapovesti koje nam je dao Isus Krist, posebno u ovom vremenu opšteg otuđenja i nemira. U treću deseticu krunice uvele su nas reči don Aleksandra Kovačevića, generalnog vikara Beogradske nadbiskupije i župnika Crkve Krista Kralja, koji nas je podsetio na majčinsku ljubav Blažene Djevice Marije, majke Crkve i majke svih nas, čiji smo zagovor molili za nas i našu nadbiskupiju. Molitvu četvrte desetice sv. krunice započeli smo uz uvodne reči vlč. Jovana Vejina, župnika Crkve Uznesenja BDM, koji je deseticu posvetio duhovnim zvanjima i konteplativnim zajednicama. Reči vlč. Đeremije Mase, posvećene Sinodi Beogradske nadbiskupije, mladima, njihovom duhovnom razvoju i životu Blažene, uvele su nas u petu deseticu. Pre svete mise vernici su imali priliku za svetu ispovest.
Posle molitve krunice svečanim pevanjem Lauretanskih litanija započela je sveta misa, koju je uz koncelbraciju don Aleksandra Kovačevića, fra Ilije Alandžaka, vlč. Filipa, sekretara Apostolske nuncijature, vlč Jovana Vejina, vlč. Đeremije Mase, vlč. Antona Kragola, vlč. Alojza Letonje i vlč. Petra Taševa, predvodio mons. Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup i metropolit.
U svojoj homiliji nadbiskup nas je na početku podsetio na ono što se dogodilo te davne 1917. godine, kad se malenim pastirima Hijacinti i Francisku ukazala Gospa: zbog zatvorenosti ljudskih srca bili su čak pritvoreni, da bi na zagovor Blažene Djevice Marije ubrzo bili pušteni na slobodu. Ponovo smo se podsetili i na važnost pet prvih subota koje ove godine u celom svetu posebno posvećujemo Gospi i njenom presvetom i prečistom srcu, da bismo po njenom zagovoru dobili posebne milosti. Majci Crkve se pred svaku odluku ili putovanje s posebnim poverenjem obraća molitvom i Sveti otac papa Franjo, a to su činili i stavljali se pod njenu majčinsku zaštitu i apostoli Slovena braća Ćirilo i Metodije. Nadbiskup je istakao činjenicu da je naše okruženje danas svet pun nemira, da nigde nema stabilnosti, da i dalje postoji opasnost od nesporazuma, čak i ratova, ali da moramo znati da za nas vernike nije dobro da olako primamo informacije, koje mogu da budu i opasne, uznemiravajuće. Za nas vernike pre svega su važne one informacije koje vode obraćenju, ka Bogu. Takve informacije, kako je rekao nadbiskup, donosi nam Bogorodica, koja nam srca ispunjava onim što nam je potrebno za obraćenje. »Zato vas u svoj svojoj odgovornosti iskreno pozivam da, ako našem Balkanskom poluotoku želimo osigurati mir, to se neće desiti ako ne budemo imali duboko duhovno povjerenje u Blaženu Djevicu Mariju, ako se ne budemo njoj utjecali«, rekao je otac nadbiskup, podvlačeći važnost molitve svete krunice. Krunicu treba u što većem broju i češće moliti u našim domovima, župama, jer to nije samo molitva, »ona je čudesna povezanost svega onoga što je potrebno za pravu molitvu“, ona je ujedno i lična i zajednička, i razmišljanje i zajedničko slavljenje Boga. Kroz nju, Marijinim srcem prolazimo čitav Isusov život, delo, muku, smrt, uskrsnuće, silazak Duha Svetoga i uzašašće na Nebo. Danas nam je tako potrebno da pred sobom i u srcima imamo Isusov život. Posebno u ovo vreme kad su srca i umovi ljudi prazni – zapravo isupunjeni ogromnom količinom samoljublja i materijalizmom. Na šta nas je i podsetilo umetničko delo kojim je umetnik pre tri decenije predstavio modernog čoveka – srce mu je bio TV ekran, a glava telefon. Naša srca i umovi ne treba da budu kao na toj skulpturi, ne treba da razmišljamo informacijama, niti da slušamo samo ono što govore mediji. »Budimo poput Djevice Marije, i razumom i srcem poslušni Nebeskom Glasu, kako bismo njezinom majčinskom dobrotom mogli danas upraviti svijet putem mira«, bile su završne reči homilije mons. Stanislava Hočevara sa svete mise proslavljene povodom obeležavanja stogodišnjice ukazanja Gospe Fatimske, nakon kojih je usledilo obnavljanje krsnih obećanja.
Posle svete mise okupljeni vernici su u procesiji, predvođeni gospodinom nadbiskupom i kipom Blažene Djevice Marije koji su nosili don Aleksandar Kovačević, vlč. Anton Kragol, fra Ilija Alandžak i vlč. Đeremija Masa, uz pevanje pesme posvećene Gospi Fatimskoj svečano ophodili crkvu.
(M.A.K./kmc)
