Radost hodočasnika dveju župa
Radost hodočasnika dveju župa
Kiša i tmurno vreme nisu sprečili hodočasnike župe Krista Kralja i župe Uznesenja Blažene Djevice Marije iz Beograda da po zacrtanom planu 3. maja zajedno hodočaste kroz vrata milosrđa beogradske konkatedrale koja u ovoj Godini milosrđa zauzima privilegovano mesto.
Gospodin nadbiskup mons. Stanislav Hočevar koji je predvodio hodočašće zajedno sa župnicima dveju župa, vlč. Andrejem Đuričekom i fra Leopoldom Rochmesom zračio je radošću i optimizmom, videvši mnoge vernike koji su se odazvali i kako očigledno čeznu za duhovnom obnovom.
Kao kod svakog hodočašća do sada, hodočasnici su se – ovaj put zbog vremenskih uslova – okupili zajedno sa svojim pastirom u dvorani župe Krista Kralja – a ne u dvorištu – odakle su u procesiji krenuli prema ulaznim vratima konkatedrale, vratima milosrđa.
U crkvi je usledilo pokorničko bogosluženje, jedan od najvažnijih trenutaka hodočašća, kako je spomenuo otac nadbiskup, te je na početku svima uputio pitanje da li je svako od nas zadovoljan sobom ili mu Božiji duh govori da može još više…? Nadbiskup je ubeđen da svako od nas može da uradi još više jer Bog računa na svakog da se uključi i pomogne Crkvi za spasenje sveta.
„Obraćenje je najzahtevniji čin“ pojasnio je mons. Hočevar, te da kako tek onda kada smo se obratili otkrijemo da smo i mi bili grešnici. „Uz slušanje Božije reči – mogućnost koja nam se nudi danas – trebamo preispitati svoju savest, pokajati se i tek onda pristupiti slavlju Sv. euharistije“. Cilj hodočašća jeste da se želimo približiti svetlu koje je sam Bog.
Nakon pokorničkog bogosluženja usledilo je klanjanje pred presvetim sakramentom, što je i središte našeg života. “Obraćenje ne znači samo priznanje naših grehova, već naša patnja, jer još nismo kao Isus Hrist. Sin se žrtvovao zbog naših grehova do kraja, a mi često puta ne marimo za Hrista i Duha Svetoga koji oživljuje u nama Isusa Hrista“, objasnio je nadbiskup.
„Crkva nam naime daje, što niko ne daje, da možemo preispitati svoju savest i poziva nas da budemo nalik Isusa Hrista. Pitajmo se da li imamo razum i misli poput Isusa? Sv. Avgustin naime jasno kaže, da ako nemamo, onda nismo Hristovi“.
„Razmišljajmo dakle, jesam li sličan Njemu ili nisam? Isus bi onda trebao da kaže da sam ja On, a On je ja. Samo tako ćemo čeznuti za duhovnim napredovanjem, redovnim čitanjem Božije reči i pristupanjem svetim sakramentima. Razumećemo takođe suštinu našeg postojanja, jer sam ja kao pojedinac zapravo u centru sveta od kojeg zavisi svaki odnos prema svemu stvorenom. Bog me je pozvao u ovaj svet da bi prema svemu imao ispravan odnos. Kakav odnos dakle imam pre svega sa Bogom, sa mojim bližnjima koje susrećem svakog dana, u porodici, u parohiji, zajednici, Nadbiskupiji…? Da li se brinem za svetost mog bližnjeg? Tek kada stvarno volim svog bližnjeg, omogućujem da i on živi po Božijoj volji i napreduje na putu prema savršenstvu. Naša odgovornost je velika, ugledajmo se dakle u Hrista Gospoda“ zaključio je sa pokorničkim bogosluženjem nadbiskup Stanislav Hočevar.
Usledila je sv. ispovest i molitva pred presvetim sakramentom. Sveta misa je bila kruna hodočašća koju je predvodio nadbiskup mons. Stanislav Hočevar uz koncelebraciju dvojice župnika i kancelara Nadbiskupije don Aleksandra Kovačevića.
Nakon kraće pauze i okrepljivanja nadbiskup je u župskoj sali sve hodočasnike povodom priprema na prvu nadbiskupijsku sinodu pozvao na razmišljanje o ulozi svakog pojedinca na Sinodu. Svako je dobio upitnik sastavljen na temu poslanja Crkve, što bi značilo da ima Crkva tri poslanja: proročko, svešteničko i kraljevsko poslanje. Budući da je bilo mnogo pitanja, a vremena premalo, zadatak će se uraditi kod kuće i predati župniku nakon nedelju dana.
Hodočašće je završeno zajedničkom molitvom i zahvalom u crkvi ispred slike Isusa Hrista Milosrdnog.
(kmc)
