Razmatranje 16. nedelje kroz godinu

U ono vrijeme: Isus uđe u jedno selo. Žena neka, imenom Marta, primi ga u kuću. Imala je sestru koja se zvala Marija. Ona sjede do nogu Gospodinovih i slušaše riječ njegovu. A Marta bijaše sva zauzeta posluživanjem pa pristupi i reče: »Gospodine, zar ne mariš što me sestra samu ostavila posluživati? Reci joj dakle da mi pomogne.« Odgovori joj Gospodin: »Marta, Marta! Brineš se i uznemiruješ za mnogo, a jedno je potrebno. Marija je uistinu izabrala bolji dio, koji joj se neće oduzeti.«

(Lk 10, 38 – 42)

U biografskom filmu „Gospodin Aznavur“ nalazi se jedna dirljiva scena koja će mi poslužiti kao odskočna daska u razmišljanju o tekstu Jevanđelja po Luki predviđenom za ovu nedjelju.

Kantautora Aznavura iza kojeg već stoji respektabilna karijera pevača i autora tekstova posećuje u svlačionici u pauzi između nastupa njegov sin Patrik. Aznavur ga na brzinu zatrpava pitanjima koja se vrte oko para, kola ili stana. Kad Patrik krene da otkriva dušu želeći izneti na videlo svoja osećanja, želje, planove, otac prekida razgovor, juri na scenu da nastavi svoj koncert. Patrik ostaje da sedi sam u očevom kabinetu, razočaran, neshvaćen i neprihvaćen. Ova scena otvorila je u mojoj glavi pitanje komunikacije u međuljudskim odnosima : kako slušamo druge? Koliko pažnje njim poklanjamo? Koliko se trudimo da njih razumemo? Kako pristupamo onima koje susrećemo ili koji nam idu u susret?

Mislim da i junakinje ovonedjeljnog Jevanđelja Marta i Marija su stajale pred istim problemom : kako što najbolje primiti porodičnog prijatelja Isusa koji je svratio do njih?

Marta se uklapa u drevni obrazac bliskoistočnog gostoprimstva – otvara širom vrata, srdačno pozdravlja gosta, smešta ga za stol, nudi hranu i piće, ono najbolje što ima. Ovakvo gostoprimstvo zna da zadava brige i muke, ima tu mnogo koraka koje treba preduzeti : čišćenje, spremanje jela, serviranje itd. Marta je ubeđena da je njezin stav jedini ispravan način kako se ophoditi prema Isusu, dragom gostu. Blagovanje, druženje oko stola – pa kako drugačije da se iskaže poštovanje Isusu? Naravno da nju iritira ponašanje sestre Marije koja zauzima blago rečeno jedan ležeran, relaksiran stav po tom pitanju, nema nje ni u kuhinji, ni u dvorištu, kao da im niko ne dolazi u goste. No Marija ne izbegava Isusa, ne beži od njega, ne sakriva se, nije okrenuta svojim privatnim stvarima. Naprotiv, smešta se do njegovih nogu da poučljivog srca i uma sakuplja svaku njegovu reč. Ima visoko mišljenje o Isusu, vrlo dobro zna koliko vredi njegova poruka, zato treba da mobiliše sve svoje kapacitete slušanja da uhvati, prihvati i shvati ono što njoj Isus upućuje u razgovoru. Bila bi šteta svake reći koja bi zbog nepažnje, ravnodušnosti ili drugih briga propala. Marija na prvi pogled daje utisak pasivne, maltene lenje osobe, pogotovo kad se uporedi sa svojom sestrom Martom koja u priči nastupa kao subjekat glagola dobrog domaćina – počastiti, nahraniti, spremiti… Marija bira drukčiji tip aktivnosti, delovanja u odnosu na lik Isusa, u njezinom slučaju se radi o dinamici slušanja i razmatranja. Takav tip radnje priliči učeniku koji se čvrsto odlučio da nasleduje Isusa. U tom smislu Marija predstavlja prototip učenika koje Isus  poziva da budu s njim, da imaju oči uprte u njega, da pruže sluh njegovoj poruci očarani njegovom ličnošću. Takav stav učenika na kraju dobiva pohvale od Isusa jer čoveka usmerava prema onome što je najvažnije i najvrednije. Isus donosi svetu radosnu vest o Bogu koji pristupa čoveku iz pozicije očinske ljubavi. Tamo gdje se srce otvara Bogu, njegovoj ljubavi je već na delu Božje carstvo. Čitava Isusova misija i njegova ličnost se iscrpljuju u svedočenju o Božjoj ljubavi, Isus o njoj svedoči u svojstvu voljenog Sina koji drži Boga svojim Ocem. Marija je svesna ovog Isusovog identiteta, on se razlikuje od gostiju koji su prekoračili prag njihove kuće. Ona zna da najadekvatniji način kako ispoštovati Isusa je sjesti do njegovih nogu, ugledati se u njega i upijati njegove reći. Marijino slušanje i razmatranje pripadaju agendi učenika i molitelja koji na prvo mesto stavljaju po uzoru na Isusa Boga i stvari Božjeg carstva. Zahvaljujući Isusu, Marija dolazi do spoznaje Boga čija ljubav se postavlja kao kamen temeljac na kojem se gradi ljudska egzistencija. Ovo iskustvo sa Božjom ljubavlju određuje pravac u kojem se kreću misli, osećaje, planove i ambicije. Sve aktivnosti koje Isusov učenik preuzima u toku života nalaze razlog, motivaciju i smisao upravo veri u Boga koji nas očinski prihvaća i voli. Marijin slučaj podučava o ispravnom redosledu aktivnosti : najpre pažljivo slušanje Isusa, tek onda uzimanje reći i govorenje; najpre sjesti do Isusovih nogu, tek onda ustati, krenuti u svet i delovati u njemu.

Likovi koji nastupaju u Jevanđelju su stvarne istorijske ličnosti tačno zacrtane u koordinatama vremena i prostora ali ujedno igraju i ulogu simbola, dakle, obraćaju se nama sadašnjim čitaocima kao inspiracija i primer. Što možemo naučiti od Marije? Evo, vrlo konkretne aplikacije Marjiinog stava i pristupa Isusu na uslove života vernika u 21.veku. Njezino slušanje i razmatranje dobiva u savremenom svetu oblik molitvenog čitanja Jevanđelja ( lectio divina ) : odmah na početku dana, pre nego što se krene u svakodnevne obaveze, odvoji se neko vreme (15 min) i posveti čitanju i razmatranju jevanđeoskog teksta, takvo čitanje je vrsta molitve, radi se o ličnom susretu sa Isusom koji želi da nadahnjuje, usmerava, hrabri… Slušanje, razmatranje i primena Isusove poruke je najprikladniji način kako primiti Isusa.

Vlč. Andrej Đuriček