Razmatranje 17. nedelje kroz godinu B
U ono vrijeme: Ode Isus na drugu stranu Galilejskog, Tiberijadskog mora. Slijedilo ga silno mnoštvo jer su gledali znamenja što ih je činio na bolesnicima. A Isus uziđe na goru i ondje sjeđaše sa svojim učenicima. Bijaše blizu Pasha, židovski blagdan.
Isus podigne oči i ugleda kako silan svijet dolazi k njemu pa upita Filipa: »Gdje da kupimo kruha da ovi blaguju?« To reče kušajući ga; jer znao je što će učiniti. Odgovori mu Filip: »Za dvjesta denara kruha ne bi bilo dosta da svaki nešto malo dobije.« Kaže mu jedan od njegovih učenika, Andrija, brat Šimuna Petra: »Ovdje je dječak koji ima pet ječmenih kruhova i dvije ribice! Ali što je to za tolike?« Reče Isus: »Neka ljudi posjedaju!« A bilo je mnogo trave na tome mjestu.
Posjedaše dakle muškarci, njih oko pet tisuća. Isus uze kruhove, izreče zahvalnicu pa razdijeli onima koji su posjedali. A tako i od ribica – koliko su god htjeli. A kad se nasitiše, reče svojim učenicima: »Skupite preostale ulomke da ništa ne propadne!« Skupili su dakle i napunili dvanaest košara ulomaka što od pet ječmenih kruhova pretekoše onima koji su blagovali.
Kad su ljudi vidjeli znamenje što ga Isus učini, rekoše: »Ovo je uistinu Prorok koji ima doći na svijet!« Kad Isus spozna da kane doći, pograbiti ga i zakraljiti, povuče se ponovno u goru, posve sam.
(Iv 6, 1 – 15)
When we eat together, we stick together – kad jedemo zajedno, držimo se zajedno. Ovo pravilo je utkano u film Kena Louča „Stari hrast“. Tema filma je uspešna integracija izbeglica iz Sirije u jednom zabačenom gradiću u Engleskoj. Integraciju je pokrenuo zajednički poduhvat u kojem su združili snage starosedeoci i migranti – zajedno su osnivali narodnu kuhinju u kojoj su hranu zajedno spremali i blagovali. Spremanje hrane i blagovanje je probudilo među njima duha zajedništva, saradnje, susreta i dijaloga.
Tema hrane i blagovanja odjekuje i u evanđeoskom tekstu 17.nedjelje. Isus nastupa kao čudotvorac koji je sa pet hlebova i dve ribe uspeo da nahrani mnoštvo od pet hiljada ljudi. Bilo je stvarno mnogo onih koji su ga pratili potaknuti senzacijom čuda ozdravljenja koje je Isus pre toga izveo. Možda je u pitanju jedna površna motivacija ali Isus i za to pokazuje razumevanje šta više on brine za njih – obezbeđuje hranu.
Evo, nekoliko poruka koje se mogu izvesti iz ovog događaja.
- Čovek – spoj duhovnog i materijalnog
U centru Isusove poruke stoji radosna vest o ljubavi Boga Oca, dakle, radi se o stvarnostima onostrane, duhovne, natprirodne prirode koje nadilaze ovozemaljsko. Ali Isus ne ignoriše ni vidljivu, opipljivu stranu bića, naprotiv, uzima ozbiljno materijalnu dimenziju postojanja čoveka – leči bolesne, uskrsava mrtve, hrani gladne. Tako nas sam Isus podseća da čovek predstavlja duhovno-telesno biće; da u sebi povezuje vidljivo, opipljivo sa duhovnim, zemaljsko sa nebeskim, svetovno sa božanskim; da se njegov život odvija u mreži odnosa sa prirodom, drugima i Bogom; da svaki gest je simfonija čula, emocija, misli, želja, intelekta i volje. Ova simfonija u kojoj se zajedno i uigrano čuje i duhovno i materijalno odgovor je, na jednoj strani, na sve pokušaje jednostranih redukcija koji žele da suštinu čoveka svedu samo na biološki nivo kao da nije ništa više od sofisticirane forme organske prirode a na strani drugoj suprotstavlja se i svim tendencijama spiritualizma koji potcenjuje, prezire telesno smatrajući ga teretom koji treba brže bolje skinuti jer ograničava i sputava.
- Hrana, blagovanje kao put prema zajedništvu
Čudo umnoženja hrane se ostvaruje posebnim Isusovim gestima – uzima, zahvaljuje Bogu, deli…Svi ovi gestovi evociraju atmosferu gozbe vrlo blizku verskoj kulturi judaizma – slikom gozbe se predstavlja lepota i blaženstvo novoga života u savršenom zajedništvu sa Bogom u njegovom kraljevstvu. Zajedništvo sa Bogom ne pripada redu daleke budućnosti, ono se već dogodilo u Isusu Kristu i po njemu, po njegovoj smrti i uskrsnuću – sa Kristom ulazimo u sferu Božje ljubavi. Glagoli koji opisuju čudo umnoženja – uzimati, zahvaljivati, deliti – pojavit će se u opisu događaja Posljednje večere na Veliki četvrtak kada će Isus hleb i vino deliti kao spomen čin svoga stradanja i ustajanja od mrtvih – sad se slika kompletira – Isus umrli i vaskrsli je onaj hleb koji se deli na gozbi jer samo On omogućuje susret sa ljubavlju Boga, susret koji znači život u punini.
Stolovanje, blagovanje ne služi samo zadovoljenju osnovnih fizičkih potreba za hranom, ne radi se ovde samo o utoljenju gladi, zajedništvom oko stola gradi se kultura susreta, dijaloga, ono je kamen temeljac zajedništva u našim porodicama, verskim zajednicama i raznim radnim kolektivima.
- Mala sredstva, veliki ciljevi
Pet ječmenih hlebova i dve ribe, sve što ima Isus, a na kraju : pet hiljada nasićenih. Naravno, radi se o čudu ali ipak nosi poruku i za našu svakodnevnicu, poruku koju bih ovako formulisao : sitnim, malenim sredstvima mogu se postići veliki rezultati. Isus uzima ono što ima na raspolaganje (da, ništa u odnosu na pet hiljada gladnih) i to sitno, maleno umnožava, povećava, dopunjava. Kao da nam poručuje : čoveče, moraš se snalaziti i ostvariti u uslovima u kojima si se zatekao – nekada uprkos i nekada zahvaljujući, ne troši uzalud energiju na lamentacije, žalopojke, na maštanja tipa „šta bi bilo ako bi bilo“, ne dozvoli da te deprimira nedostatak ili neadekvatnost sredstava nego zavrni rukave, iskoristi potencijal onog malenog, sitnog i napravi, podigni, pokreni barem nešto jer bolje nešto nego ništa. I nama je često dodeljeno samo 5 hlebova ili dve ribe a pred nama goleme potrebe ali ljubav, duh služenja su snalažljivi, mogu taj sitniš umnožiti – jedna reč upućena nekom nesretniku, gest solidarnosti sa siromahom, prisutnost pored patnika, sitnice kojima je moguće sprovesti revolucije….
Na početku je bio osvrt na film Stari hrast – hrana, blagovanje, jedan sitan poduhvat koji je promenio sudbine u gradu, sve se poklapa. Evanđelje kao nadahnuće? Ko zna?
Vlč. Andrej Đuriček