Razmatranje 20. nedelje kroz godinu B

U ono vrijeme: Reče Isus mnoštvu: »Ja sam kruh živi koji je s neba sišao. Tko bude jeo od ovoga kruha, živjet će uvijeke. Kruh koji ću ja dati tijelo je moje – za život svijeta.«

Židovi se nato među sobom prepirahu: »Kako nam ovaj može dati tijelo svoje za jelo?« Reče im stoga Isus: »Zaista, zaista, kažem vam: ako ne jedete tijela Sina Čovječjega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi! Tko blaguje tijelo moje i pije krv moju, ima život vječni; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan. Tijelo je moje jelo istinsko, krv je moja piće istinsko. Tko jede moje tijelo i pije moju krv, u meni ostaje i ja u njemu. Kao što je mene poslao živi Otac i ja živim po Ocu, tako i onaj koji mene blaguje živjet će po meni. Ovo je kruh koji je s neba sišao, ne kao onaj koji jedoše očevi i pomriješe. Tko jede ovaj kruh, živjet će uvijeke.«

 

(Iv 6, 51 – 58)

Bivša predsednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović na pitanje o prednostima tržišne ekonomije u odnosu na centralističko planiranje u socijalističkom režimu navela je kao odgovor jednu ilustraciju: u detinjstvu sam mogla kupiti samo jednu vrstu jogurta. A sad? Samo pogledajte današnju raznovrsnu ponudu.

Da, bogata ponuda na rafovima u prodavnicama je bila i za mene dečaka od 12 godina indikator da se nešto na društvenom planu ozbiljno menja. Bogata ponuda proizvoda i usluga je novac sa dva lica – naličje je ono što psiholozi i sociolozi detektuju danas kao diktat izbora: zatrpavani smo svakodnevno reklamom koja propagira vršeći pritisak da nešto izaberemo jer izbori nas afirmišu kao ispravne članove društva. Snalaziti se u ovakvom šarenilu ponuda, birati pametno, zdravo i pri tome ekološki obzirno može stvarno prouzrokovati glavobolju.

Tema izbora, donošenja odluka odjekuje i u jevanđelskom tekstu koji se uzima ove dvadesete nedelje kroz godinu. Isus se „reklamira“ kao hleb koji ima potencijala ne samo da utoli glad nego i osigura besmrtnost, večni život. Njegova reklama se ne zadržava na njegovom sopstvenom liku nego upućuje na nešto dublje, nešto više – to nešto jeste Ljubav Boga Oca. Papa Benedikt XVI je u uvodu svoje knjige Isus iz Nazareta postavio pitanje: što je novo Isus doneo svetu – novu etiku, religiju, ideologiju? Ne, Isus je doneo čovečanstvu Boga. Sam On je najkompetentniji da o Njemu govori jer je Božji Sin koji je postao čovekom, ima lično iskustvo sa Očevom ljubavlju. Govoreći o svojoj sinovskoj pripadnosti Bogu Isus skreće pažnju na večni život, vaskrsnuće od mrtvih. Ove dve stavke su spojene posude, idu u paketu. Celi Isusov stil života – molitva, askeza, siromaštvo, propovedanje, bratska ljubav, čuda – je jedan kontinuiran dijalog sa Ocem. Njegova predanost Ocu dostiže vrhunac na krstu, u trenucima umiranja,  u nadi protiv svake nade stavlja sve na jednu kartu – na Boga koji je Izbavitelj. Ova karta se pokazala pobedonosnom – Očeva ljubav deluje kao spasonosna snaga koja preobražava smrt u život, tamu u svetlost, tugu u radost, rastanak u susret.

Iskustvo Isusa sa ljubavlju Oca koje vodi do života nije samo njegova privatna svojina koju Isus čuva ljubomorno za sebe. Po volji Očevoj i u skladu sa bratskom ljubavlju Isus posreduje svojim sledbenicima, prijateljima ono najdragocenije – sinovski odnos sa Bogom. Dakle, opredeliti se za Isusa, birati Isusa znači dobiti Božju ljubav, ljubav Očevu. Po Isusu i s njime obraćamo se Bogu kao svome Ocu svesni da postoji Ljubav koja nam prethodi kao izvor i koja je garancija našeg opstanka. Isus nas uči da je ova Ljubav jedan neprekidan glas Božji nama upućen: želim da postojiš, neću dozvoliti tvoj nestanak. Tvoje ime sam duboko urezao u svoje srce, tako da niko i ništa ga neće moći izbrisati. Ja sam Razum koji Te nosim u mislima. Ja sam Memorija koja te se uvek seća. Ja sam Ruka koja te podupire. Ja sam Onaj koji će rasturiti tamu smrti i dati da svojim sopstvenim očima pozdraviš sunce novog dana.

Isusova reklama dovodi nas do proizvoda koji je svakako dobitna kombinacija.

 

Vlč. Andrej Đuriček