Razmatranje 25. nedelje kroz godinu

U ono vrijeme: Govoraše Isus svojim učenicima:

»Bijaše neki bogat čovjek koji je imao upravitelja. Ovaj je bio optužen pred njim kao da mu rasipa imanje. On ga pozva pa mu reče: ‘Što to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju jer više ne možeš biti upravitelj!’ Nato upravitelj reče u sebi: ‘Što da učinim kad mi gospodar moj oduzima upravu? Kopati? Nemam snage. Prositi? Stidim se. Znam što ću da me prime u svoje kuće kad budem maknut s uprave.’ I pozva dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Upita prvoga: ‘Koliko duguješ gospodaru mojemu?’ On reče: ‘Sto bata ulja.’ A on će mu: ‘Uzmi svoju zadužnicu, sjedni brzo, napiši pedeset.’ Zatim reče drugomu: ‘A ti, koliko ti duguješ?’ On odgovori: ‘Sto korâ pšenice.’ Kaže mu: ‘Uzmi svoju zadužnicu i napiši osamdeset.’

I pohvali gospodar nepoštenog upravitelja što snalažljivo postupi jer sinovi su ovoga svijeta snalažljiviji prema svojima od sinova svjetlosti.

I ja vama kažem: napravite sebi prijatelje od nepoštena bogatstva pa kad ga nestane da vas prime u vječne šatore.

Tko je vjeran u najmanjem, i u najvećem je vjeran; a tko je u najmanjem nepošten, i u najvećem je nepošten. Ako dakle ne bijaste vjerni u nepoštenom bogatstvu, tko li će vam istinsko povjeriti? I ako u tuđem ne bijaste vjerni, tko li će vam vaše dati?

Nijedan sluga ne može služiti dvojici gospodara. Ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će uz jednoga prianjati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.«

(Lk 16,1-13)

 

Pre tridesetak godina su se na policama knjižara počele da pojavljuju knjige popularne psihologije koje pozitivno razmišljanje predlažu kao recept za uspešan i srećan život. Tad mi je zapao za oko jedan naslov koji glasi: Where there is a will, there is a way (Gde je volja, tu je i put ). Autor smatra odlučnost, ustrajnost i hrabrost efikasnim načinom kako ostvariti svoje ciljeve i uprkos brojnim preprekama.

Pretpostavljam da je takva odlučnost i hrabrost krasila i lik nepoštenog upravitelja u paraboli koju čitamo u Jevanđelju po Luki ove nedelje. On je, suočen sa optužbama, pritisnut pretnjom kazne odlučno povukao pametne poteze koji su mu sačuvali ne samo glavu nego i poziciju upravitelja na imanju gospodara. U teškoj situaciji nije sebi dozvolio luksus jadikovanja i plakanja nad prosutim mlekom. Izmislio je i primenio spasonosnu strategiju kojom je uspeo da se rehabilituje na dvoru gospodara. Moram da priznam da nisam baš do kraja shvatio logiku njegovog postupka spasavanja. Upravitelj izravnava račune na štetu gospodara brišući kamate koje mu sleduju. Dužnici će sigurno likovati. Možda posle ovakvih falsifikacija zatečena roba u magacinu odgovara doteranim „papirima“. U svakom slučaju ova parabola ima potencijal da privuče pažnju i podstakne pitanja. Kakvu pouku izvući iz narečene zgode? Da li Isus kao primer vredan oponašanja predlaže lik upravitelja koji na kraju ispada kao sofisticiran prevarant i vešt falsifikator? Naravno, takva pouka se kosi sa čitavim moralnim kodeksom koji Isus zagovara – istinoljubivost, poštenost, zabrana pohlepe i krađe.

Jedna klasična interpretacija Isusovu parabolu tumači kao poziv da se Isusovi sledbenici vešto, oštroumno, pametno bave pitanjem imovine, posedovanja, materijalnog bogatstva. Ono oštroumno, pametno ne izjednačuje se sa veštinom progresivnog bogaćenja, postizanja još više, umnožavanja imetka… Isusov način pametnog rukovanja sa stečenim bogatstvom se definiše kao permanenta spremnost darivanja, delenja sa drugima, osobito sa onima koji nemaju. Pametno, vešto upravljanje imovinom je jednako vrlinama solidarnosti, milosrđa, saosećanja. U tom smislu parabola o upravitelju pruža slušaocima lekciju iz materije Jevanđeoske ekonomije : sticanje, korišćenje, distribucija materijalnih dobara treba da računa na princip darivanja, solidarnosti. Stvari koje daju čoveku neki vid sigurnosti određene su za pomaganje drugima prema pravilu koje je apostol Pavle sažeo u jednoj od svojih pobudnica: Ne gledajte samo svaki na svoje, nego i na ono što je drugih.

Sveti Leon Veliki, papa na adresu siromaha i bogataša napisao je: Nema sumnje da siromasi lakše nego bogati postižu prednosti poniznosti. Dok su prvi u oskudici nekako bliže blagosti, drugi su u bogatstvu bliže oholosti. Pa ipak su mnogi bogataši tako raspoloženi da ih bogatstvo ne dovodi do neke osobite oholosti, nego su naprotiv darežljivi i širokogrudni. Stoga smatraju svojim najvećim dobitkom ono što potroše da ublaže tuđu muku i bedu.

Pored ove etičke interpretacije naišao sam na jedan dublji teološki pogled koji gleda priču u svetlu teme o Božjem carstvu koje se ostvarilo među nama po smrti i uskrsnuću Isusa Hrista. O čemu se radi? Isus je parabolu izrekao na putu u sveti grad Jerusalim, dakle, uoči svoga stradanja na krstu i slavnog uskrsnuća. Učenici slušaju onoga koji će postati znak osporavan, prokletnik. Poslušnost Bogu Ocu i bratska ljubav do kraja koštaće ga života. To je onaj uzak put kojim se ređe ide jer prava ljubav pretpostavlja žrtvu, odricanje, umiranje. U arsenalu sledbenika mora da se nalazi i odlučnost i hrabrost. Ona odlučnost koja je upravitelja dovela do željenog cilja; ona hrabrost kojom je oterao strah i prihvatio rizik.

Vlč. Andrej Đuriček