Razmatranje 26. nedelje kroz godinu

U ono vrijeme: Reče Isus glavarima svećeničkim i starješinama narodnim: »Što vam se čini? Čovjek neki imao dva sina. Priđe prvomu i reče: ‘Sinko, hajde danas na posao u vinograd!’ On odgovori: ‘Neću!’ No poslije se predomisli i ode. Priđe i drugomu pa mu reče isto tako. A on odgovori: ‘Evo me, gospodaru!’ i ne ode. Koji od te dvojice izvrši volju očevu?« Kažu: »Onaj prvi.« Nato će im Isus: »Zaista, kažem vam, carinici i bludnice pretekoše vas u kraljevstvo Božje! Doista, Ivan dođe k vama putem pravednosti i vi mu ne povjerovaste, a carinici mu i bludnice povjerovaše. Vi pak, makar to vidjeste, ni kasnije se ne predomisliste da mu povjerujete.«

(Mt 21,28-32)

Pre nekoliko godina izdavačka kuća Laguna pokrenula je inicijativu izdavanja literature tzv. ženskog pisma. Na spisku su se našle knjige koje su na svetlo dana iznosile sudbine žena pionirka feminizma i borbe za prava žena uopšte. Ovi naslovi podsetili su me na jednu slovačku autorku Zlatu Donč koja je svojim romanom Pobunjen grad uspela da  dokaže da društvena svest žena ima duboke korenje u dalekoj prošlosti. Iskopala je maltene zaboravljenu priču o ustanku žena u jednom gradiću u centralnoj Slovačkoj sredinom 18. veka za vladavine carice Marije Terezije. U tom narečenom vremenu jedan od samog vrha ugarske aristokracije grof Palfi nameračio se na grad Prievidza, najpre je osporio i posle i izbrisao gradske privilegije ne bi li grad sveo na svoju privatnu prčiju. Tada žene videvši da su se njihovi supruzi, očevi i sinovi sakrili od straha u mišije rupe, odlučile su da preuzmu stvari u svoje ruke – one nepismene koje su do tad držale samo kultlaču ili iglu podigle su ozbiljnu pobunu koja je samo što nije prerastla u regionalnu revoluciju. Bile su spremne da stave svoj život na kocku kako bi oterale pohlepne ruke grofa koje su otimale prava i silovale zakon. Evo, paradoksa – status osveštenih, angažovanih i kritički razmišljajućih građana zadobile su one koje su živele periferije političkog, ekonomskog i kulturnog događanja.

Lik ovih buntovnica pojavio se pred mojim očima kada sam čitao odlomak iz Jevanđelja po Mateju koji ćemo razmatrati ove nedelje. Ova asocijacija duguje onoj Isusovoj čuvenoj paradigmi – prvi će biti poslednji i poslednji prvi. One prve koji su polazili iz posljednih redova bije vrlo loš glas – carinici i bludnice. O tome je reč u ovonedeljnom tekstu. Ali idemo redom. Bilo je već rečeno da prvi čitaoci Jevanđelja po Mateju su bili pravoverni Jevreji koji su prihvatili Isusa Hrista –  on nije došao da ukine Zakon, Pisma, Proroke, običaje nego da ih dopuni i ispuni. Isus u njihovim glavama nastupa kao Jevrej par excellence koji sažima pobožnost i pravednost Mojsija i pripada mu autoritet kralja Davida. Bilo je za očekivati da ga verska i politička elita dočeka sa aplauzom, da navija za njega i svrsta se na njegovu stranu. Kakvo iznenađenje da upravo oni obrazovani, religiozni, uticajni su Isusu okrenuli leđa i kad su mu okačili etiketu šarlatan, varalica, buntovnik i bogohulnik, unisono su krenuli u lov na njega. Na svu sreću, ima i onih Jevreja koji su se hrabro odupreli ratnim huškačima i prijavili su se među Isusove pristalice. No istini za volju, ova podrška mu se kasnije obila o glavu i ušla u optužnicu. Isus se može požaliti: „Kakve prijatelje imam, ni neprijatelji mi ne trebaju, samo oni neka me ne brane…“ Razlog takve beskorisne i štetne odbrane leži u tome da potiče od onih koji tumaraju u opskurnim periferijama jevrejskog društva – carinici i bludnice. Ovi jadnici spadaju u klasu koju ortodoksni Jevrej komentariše u molitvama vapajem zahvalnosti: Bože, hvala Ti od srca što nisam kao ovi… Carinicima i bludnicama stoji na čelu rezbarena krivica: am ha arec – što znači : neuki, nečisti, pokvareni, bezbožni narod. Kod njih nedostatak kulture, rupe u obrazovanju, moralno problematičan posao igraju ulogu diskvalifikatora koji njih tera na rubove daleko od očiju pravovernih, obrazovanih i poštenih građana vernika. Čudno je to da ljudi takvog profila u Jevanđelju po Mateju dobacuju neočekivano visoko, čak do samog vrha koji je bio rezervisan eliti. Ono što je njih poguralo na tako visok položaj je odaziv najpre na propoved Jovana Krstitelja i posle kada su zahvaljujući iskrenom pokajanju i obraćenju položili prijemni ispit i to da su se upisali u Isusovu školu. Dogodila se promena. Ona je objašnjena slikom sina koji od neposlušnog buntovnika prelazi u fazu dobrog momka. Carinici i bludnice se posle svoga „ne“ zakonu koje su izražavali kroz nedela i poroke, prihvatajući Isusa, prebacuju na onu dobru stranu poštenih, pobožnih, pravednih. Šta stoji iza ovakvih golemih promena? Mislim da su kod Jovana Krstitelja i kasnije kod Isusa naišli na Boga koji njih nije otpisao, precrtao. Čuli su o Bogu koji je voljan da pruži drugu šansu, saznali su o Bogu koji traži izgubljene, sakuplja raspršene, približava sebi udaljene, udomljava otuđene. Takvom Bogu se isplati približiti i poverovati. Zakon koji On zahteva gubi iz težine nepodnošljivog jarma koji obara na zemlju postavši lako breme. Beda i odbačenost carinika i bludnica vapila je za Ljubavlju koja najpre sasluša i razume i posle čisti i preobražava jer čini moral prihvatljivim, shvatljivim i time podnošljivim. Samo susret sa Božjom ljubavlju kako nju je prikazao Isus daje razloge za vršenje zakona, posle takvog susreta se postane pravedan, pobožan i pošten. Fariseji, pismoznanci iz ovog duela sa carinicima i bludnicama izašli su kao gubitnici, liče na sina lažova koji se razmeće obećanjima ali u svojim delima nema ni „s“ od sina. Jevanđelje po Mateju vri od jedne hostilne kritike na adresu fariseja i pismoznanca, izgleda da su promašili profesiju – oni toliko uživaju u svojoj pravednosti, poštenju, moralnosti da su izgubili iz vida Boga. Ugledani u sopstveno moralno savršenstvo udaljili su se od Boga i ugasili u sebi čežnju za njegovom ljubavlju. Zaraženi virusom ohole samodovoljnosti i egoizma obnevideli su i ogluveli. Nisu primetili svetlo Božje ljubavi, nisu čuli radosnu vest o Bogu koji bezuslovno voli. Trebali su od carinika i bludnica da nauče da moral, poštenje, pravednost dolaze na red tek posle slušanja Jevanđelja i odluke za Isusa.

Vlč. Andrej Đuriček