Razmatranje 4. uskrsne nedelje
U ono vrijeme: Reče Isus:
»Ovce moje slušaju glas moj; ja ih poznajem i one idu za mnom. Ja im dajem život vječni te neće propasti nikada i nitko ih neće ugrabiti iz moje ruke. Otac moj, koji mi ih dade, veći je od svih i nitko ih ne može ugrabiti iz ruke Očeve. Ja i Otac jedno smo.«
(Iv 10,27-30)
Smrt pape Franje, sahrana, kongregacije kardinala, konklave i na kraju izbor koji je pao na kardinala Roberta Francisa Prevosta, pape Lava XIV. Svi ovi događaji se odigravaju u okvirima vaskrsnog vremena. Ova vremenska podudarnost me u mislima vraća na prošlost staru dvadeset godina: papa Jovan Pavle II umire isto kao papa Franja u vaskrsnoj oktavi, kardinal Racinger je izabran u danima kada su po crkvama odjekivale molitve za duhovna zvanja povodom slavlja Nedelje Dobroga Pastira, to jest četvrta nedelja posle Vaskrsa. Evo, posle 20 godina liturgija ide na ruku najvažnijoj personalnoj promeni u Crkvi – na Petrovoj stolici. Papa Lav će svoju prvu nedjelju u svojstvu pape slaviti kao Nedelju Dobroga Pastira. Dakle, molitve vernika za duhovna zvanja će podupirati početke njegovog pontifikata. Papa Franja je običavao da na kraju svojih govora dodaje molbu: ne zaboravite da molite za mene. Verujem da ovakva molba se nalazi i srcu novog pape. Neka ovih dana nadahnuti slikom Isusa dobrog pastira priključimo pročitanim informacijama o novoizabranom papi i iskrenu molitvu za njega da svakodnevno polaže svoje korake u tragove Isusa koji poznaje svoje ovce i daje život za njih.
Od pomoći nam može biti i Jevanđelje po Jovanu predviđeno za 4. vaskrsnu nedelju. Tekst deluje kao sastavljanje lične karte koja sadrži relevantne podatke o Isusovom liku. Odlomak predstavlja jedan deo šireg teksta koji oslikava žestoku polemiku Isusa sa jevrejskom verskom elitom. Ona navaljuje na Isusa i zatrpava ga pitanjima tipa: „Tko si ti? Kojom vlašću izvodiš čuda? Ako si Hrist, reci to otvoreno…“ Na kraju Isus popušta i otkriva svoj identitet: „Ja i Otac smo jedno. Otac u meni i ja u njemu.“ Isus ne pripada grupi proroka koji opominju grešnike poput Jovana Krstitelja. Isus se ne svrstava ni u redove rabina koji tumače Zakon. Isus se nije priključio ni političkim frakcijama koji dižu pobunu protiv vladajućeg režima. On sve ove kategorije nadmašuje, prevazilazi jer je mnogo više od toga. Ni jedan od navedenih staleža, ni svi ujedno nisu u stanju da iscrpe širinu i dubinu Isusove ličnosti. Ona se sastoji u sinovljem odnosu sa Bogom koga Isus drži svojim Ocem. Isus živi kao voljeni Sin Boga kome se obraća sa potpunim poverenjem i pouzdanjem. Možemo reći da je u Jevanđelju po Jovanu Isusovo Ja prikazano kao jasna svest da je voljen ljubavlju Boga Oca – poput dece koja spokojno počivaju u naručju roditelja. Ovo iskustvo sa očinskom ljubavlju Božjom Isus ne smatra privatnom svojinom koju treba ljubomorno čuvati za sebe, naprotiv, želi ga deliti sa drugima, saopštiti svojoj braći koju je nadahnut Ocem zavolio. To je misija koju Isus prima drage volje od svoga nebeskog Oca. Prihvatanjem ove uloge preuzima Isus na sebe funkciju pastira: 1. mora da vodi svoje slušaoce na bogate pašnjake i upućuje njih prema izvorima vode. Pašnjaci i voda slika su večnog života koji se sastoji u zajedništvu sa Bogom. U Jevanđelju po Jovanu pojam večnosti je pre svega kategorija odnosa, odnos sa Onim koji je izvor života, ako smo povezani sa Njim koji je sam život, tada živimo u punini, večno; 2. čuva i štiti njih od neprijatelja. To je opet metafora koja podseća na sigurnost čoveka u Božjem naručju.
Slikom pastira se želi objasniti i približiti Isusovo poslanje bratske ljubavi (poznajem svoje ovce ) i obaveza da sve vodi prema Ocu jer Božja očinska ljubav je poput bogatih pašnjaka, izvora vode i sigurnog utočišta (ja im dajem život večni, te neće propasti nikada).
Metafora pastira upućuje još na jednu bitnu jevanđelsku stavku, to jest komunikaciju sopstvenog iskustva saživota sa Bogom, braćom i sestrama koje susrećem na životnim putevima. Kod Isusa primećujemo jasnu tendenciju da u svoj sinovlji odnos sa Bogom uključi i druge. Prema tome, nasledovanje Isusa Hrista obuhvata i preuzimanje pastirskog posla: nahraniti gladne duše radosnom porukom o Bogu koji bezuslovno voli čoveka; osvežiti žedne vodom naveštaja Božjeg milosrđa; podignuti klonule rukama nade u Božju ljubav koja nadvlada smrt i pruža budućnost života.
Pastirsko poslanje je prioritet onih koji su ostavili sve da nepodeljenog srca krenu za Isusom poput apostola. Neka vaskrsli Hrist Gospodin nadahnjuje Svetoga Oca papu Lava XIV da u njemu prepoznajemo sliku dobrog pastira.
Vlč. Andrej Đuriček
