Razmatranje 5. korizmene nedelje
U ono vrijeme: Isus se uputi na Maslinsku goru. U zoru eto ga opet u Hramu. Sav je narod hrlio k njemu. On sjede i stadepoučavati. Uto mu pismo¬znanci i farizeji dovedu neku ženuzatečenu u preljubu. Postave je u sredinu i kažu mu: »Učitelju! Ova je žena zatečena u samom preljubu. U Zakonu nam je Mojsije naredio takve kamenovati. Što ti na to kažeš?« To govorahu samo da ga iskušaju pa da ga mogu optužiti.
Isus se sagne pa stane prstom pisati po tlu. A kako su oni daljenavaljivali, on se uspravi i reče im: »Tko je od vas bez grijeha, neka prvi na nju baci kamen.« I ponovno se sagnuvši, nastavipisati po zemlji. A kad oni to čuše, stadoše odlaziti jedan za drugim, počevši od starijih. Osta Isus sam – i žena koja stajaše u sredini. Isus se uspravi i reče joj: »Ženo, gdje su oni? Zar tenitko ne osudi?« Ona reče: »Nitko, Gospodine.« Reče joj Isus: »Ni ja te ne osuđujem. Idi i odsada više nemoj griješiti.«
(Iv 8,1-11)
U filmu Doktor Živago postoji jedna scena koja je inspirisana tekstom iz Jevanđelja po Jovanu o susretu Isusa sa preljubnicom. Mlada žena Lara pritisnuta grižnjom savesti zbog veze sa oženjenim muškarcem svraća u crkvu tražeći utehu i olakšanje u ispovesti. Sveštenik nalik na Jovana Krstitelja predoči joj upravo slučaj bludnice koju od kamenovanja spašava Isus. Na kraju pouke zagonetno pita: „Šta je poručio Isus ženi?“ Lara plačljivim glasom odgovara: „Idi i ne greši više.“ „Šta misliš, da li je ona poslušala Isusa?“, nastavlja pop. „Ne znam, oče“, priznaje Lara. Pop zaključi : „Niko ne zna, dete moje…“
Da, niko to ne zna, nije ni važno. Kao da Lari kaže: Ti si ta bludnica, priča je o tebi, na tebi je sad red da priču nastaviš.
Toliko o mojim filmskim asocijacijama, događaj je tako upečatljiv da ne prestaje nadahnjivati umetnike. U korizmenoj liturgiji ima svoje čvrsto mesto poput parabole o izgubljenom sinu. Zanimljivo je da se egzegeti slažu u mišljenju da je ovaj tekst kasniji dodatak Jevanđelju po Jovanu i da je bio u Jevanđelje priključen sa ciljem da objasni Isusov stav: Nisam došao suditi… I stvarno, više se uklapa u Jevanđelje po Luki, odiše idejama o milosrđu, praštanju, obraćenju koje pulsiraju u Lukinim parabolama.
Ako još nastavimo u listanju pametnih kjniga biblijske egzegezenailazimo na objašnjenja koja ovaj narečen tekst svrstavaju u posebnu vrstu tzv. biografskih apoftegma – ova sintagma opisuje situaciju kada protivnici stavljaju Isusu neku zamku u obliku delikatnog pitanja i on treba da izmakne iz napasti dajući neku dobru izreku (setimo se pitanja o plaćanju poreza). O kakvoj zamki se radi u ovom slučaju? Mojsijev zakon je zahtevao da se preljubnica kazni smrtnom kaznom kamenovanja. U Isusovo vreme je ali bilo od strane rimskog okupatora zabranjeno Jevrejima da izvršavaju smrtne kazne. Dakle, Isus je stavljen u jedan nezgodan položaj – ili će prekršiti verski zakon propisan Mojsijem ili će se zameriti rimskoj vlasti koja upravlja Judejom. Izgleda da nema kud. Na kraju ipak uspeva da srećno izbegne opasnosti koja mu je pretila. Njegova „apoftegma“ prevazilazi nivo inteligetne dosetke kojom zatvara usta svojih oponenata. U pitanju je nešto mnogo dublje od polemike sa neprijateljski nastrojenim farisejima. Crkveni oci su posmatrali Isusovo pisanje po tlu kao aluziju na rečenicu iz knjige proroka Jeremije: „Koji se odmetnu od tebe , bit će u prah upisani, jer ostaviše Izvor žive vode.“ Poziv na ovu prorokovu tužbu odjekuje kao podsećanje na krivice i grehe onih koji su doterali ženu do Isusovih nogu.Treba, dakle, pogledati svoje oko u kojem tavore brvna, tek onda skrenuti pažnju na oči svoga bližnjega.
Ja bih pored ove aluzije na profetsku literaturu naveo još jednu poveznicu iz Starog zaveta – iz knjige Izlaska. U drugoj polovini Korizme uzimamo čitanja iz Jevanđelja po Jovanu. U tim tekstovima se Isus očituje kao onaj koji nastavlja poslanje Mojsija, svi aspekti njegove ličnosti – vođa, molitelj, zakonodavac, Božji prijatelj, prorok našli su u Isusu svoje ispunjenje. Mislim da ovu logiku ispunjenja prati i Isusov gest pisanja po tlu. Setimo se da je Bog poverio Mojsiju zadatak da pripremi kamene ploče na koje će On sam napisati reči – deset zapovesti, one govore o tome kako se Bog ophodi sa izraelskim narodom: „Reče Bog Mojsiju: Okleši dve kamene ploče kao i prijašnje pa ću ja na ploče napisati reči koje su bile na prvim pločama što si ih razbio.“ To se dogodilo nakon toga što jeMojsije prijašnje dve ploče razbio kao znak osude idolopoklonstva kojim se izraelski narod odmetnuo od Boga.Sada Isus u svojstvu Božjeg Sina piše novi zakon koji izražava otajstvo Boga i način na koji on pristupa čoveku – milosrđe, praštanje, sakupljanje raspršenih i traženje zalutalih. Isusov gest ima karakter otkrivanja Božjeg milosrđa. Isus formuliše novo do tada neviđeno pravilo: „Bog je tako ljubio svet te je dao svoga Sina Jedinorođenca da nijedan koji u njega veruje, ne propadne, nego da ima život večni. Ta Bog nije poslao Sina na svet da on osudi svet nego da se svet spasi po njemu.“
Isusovo pisanje simbolizuje čin kojim je Bog upisao ljudska imena u svoje očinsko srce, niko i ništa njih ne može izbrisati. Bog nam ne kači etikete „delikvent, odmetnik, grešnik“, za njega smo sinovi i kćeri kojima treba iskustvo Božje očinske ljubavi, iskustvo koje čisti, oslobađa od zla i otvara za budućnost vaskrslih na život. Taj Očev zakon Isus poštuje i zato otpušta ženu rečima : Ni ja te ne osuđujem. Idi i nemoj više grešiti…
Vlč. Andrej Đuriček
