Kroz život do Svetog pisma

Razgovor s autorom nove knjige Kako čitati Sveto pismo, ocem Aleksandrom Ninkovićem

 Šta te je u mladosti navelo da počneš posebno da se zanimaš za Sveto pismo?

To je bio, svakako, susret s paterom Markom Kuroltom, franjevcem koji je devedesetih godina prošlog veka bio gvardijan u Zemunu i o čijoj godišnjici smrti je Blagovest pisala u prošlom broju. Naime, u to vreme sam i ja nekako počeo da tragam za Bogom, pa tako tragajući naiđoh na patera Marka. Kad sam, na insistiranje mog mlađeg brata Darka koji je prvi upoznao patera, došao u Zemun da upoznam tog »čudnog« fratra, kao i mnogi koji su ga sreli bio sam oduševljen otvorenošću i prijateljstvom kojima je zračio. Prvo što je uradio bilo je da mi ponudi da iz samostanske biblioteke uzmem na čitanje koliko god hoću knjiga – što sam rado iskoristio. S vremenom su se veze sve više učvršćivale, pa sam tako posle nekog vremena sve svoje vreme provodio u samostanu. Tad sam se bavio računarskim mrežama u velikoj korporaciji u Beogradu, pa mi je na pamet došla ideja da bismo mogli da napravimo župni listić – pateru se ideja svidela i tako se rodilo UŠĆE, župni listić koji je imao oblik malog časopisa od 12-ak stranica. E pa, u tom listiću pisao sam komentare uz nedeljna liturgijska čitanja. Ispalo je da se, iako nisam znao baš mnogo o Bibliji, način na koji sam to radio svideo patru i tako sam krenuo dalje. Posle je pater te tekstove pokazao u Zagrebu pateru Bonaventuri Dudi, on je rekao da dobro izgledaju, to me je ohrabrilo da se bavim Biblijom, što sam nastavio i kasnije na studijama.

Sveto pismo rado nazivamo »Knjigom nad knjigama«. Ali da li ga ljudi našeg vremena zaista tako prihvataju? Ako ne, zašto? Ako da – koje im poruke daješ iz svoga sopstvenog života?

Nije jednostavno da se odgovori na ovo pitanje. Mnogi ljudi cene Pismo i koriste ga kao uputstvo za svoj svakodnevni život; pa ipak, ogromna većina ga poštuje samo kao istorijski spomenik naše kulture – i malo preko toga. Nažalost, moram da kažem da i među hrišćanima postoji samo mali broj onih koji čitaju Pismo, još manje je onih koji meditiraju nad njim, a najmanje ih je koji se trude da slede učenja koja nam je Bog dao po Pismu i Crkvi. Zašto je to tako? Zato što nije ugodno odbaciti sebe; Pismo pomaže u tom pogledu i olakšava postupak, ali problem je što na početku moraš da uložiš malo napora da bi shvatio da ići putem uputstava datih u Pismu na kraju uopšte nije teško, ili bar nije toliko koliko isprva mislimo. Koje poruke dajem? Želim da mislim da su poruke koje dajem pozitivne – počevši od one prve – da je Božja reč od jednog teškog nevernika i neprijatelja hrišćanstva i Isusa, kakav sam bio pre obraćenja, načinila svog propovednika i, eto, pisca knjige koja govori kako čitati Pismo i menjati nabolje svoj život.

Kako da čitamo Bibliju Starog zaveta pitanje je koje postavljaš čitaocima u svojoj poslednjoj knjizi. Zašto započinješ Starim, a ne Novim zavetom? Koju posebnu pažnju očekuješ od čitaoca?

Ne, to nije pitanje, to je uputstvo. Knjigom, kao i svime što radim na polju biblijskog pastorala, želim da pokažem ljudima i da s njima podelim radost razumevanja Pisma, uz lakoću prodiranja u dubine poruke Objave koja je i u mom srcu. U stvari, ne započinjem Starim zavetom, nego nečim što bibličari nazivaju opštim uvodom u Sveto pismo. To je pet poglavlja o istoriji vremena nastanka, kulturi, običajima, pa zatim o literarnim vrstama koje imamo u biblioteci koju nazivamo Biblijom, o inspiraciji, kanonu i mnogim drugim stvarima neophodnim da bi se shvatio okvir u kojem je Reč data, a onda – budući da su tekstovi Pisma koji govore i o događajima ali i o iskustvima ljudi na prvom mestu nosioci poruke, a da sami nisu tema Pisma – govori se o tome kako to primeniti na pronalaženje same poruke. Nakon toga slede poglavlja o samim knjigama, odnosno grupama knjiga, kakve imamo i u prevodima Biblija, a na kraju opisa tih grupa zasad je dat po jedan primer načina čitanja, njegove metodologije. To je sve zamišljeno, kako je i primetio p. dr Pero Vidović, recenzent knjige, da bi bile predstavljene tematske celine jednog kursa od otprilike 20 oblasti, ili pak časova jednog generalnog uvoda u Pismo, uključujući Novi zavet koji je u pripremi. Počinjemo sa Starim, da bi se kasnije shvatili brojni koncepti koji su temelj Novog zaveta…

Tvoji planovi za budućnost?

Trenutno radim na drugom delu knjige Kako čitati Sveto pismo (Novi zavet), a naporedo se pripremam za potpuno novu knjigu – knjigu komentara na Petoknjižje, koje je bilo i još je tema ovogodišnje Biblijske škole koja se svakog ponedeljka od 19 sati održava u Višegradskoj 23 u Beogradu.

Knjigu možete nabaviti u Katoličkom medija centru, Svetozara Markovića 20, Beograd ili putem mejla: blagovest.robi@gmail.com. Cena knjige je 500 dinara.

(kmc)