Vaskršnja poslanica nadbiskupa beogradskog mons. Stanislava Hočevara

Beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar je danas, 13. aprila 2017, u Ordinarijatu Nadbiskupije u Beogradu održao konferenciju na novinare, na kojoj je pročitao vaskrsnu poslanicu. Nadbiskupovu Vaskršnju poslanicu objavljujemo u celosti.

 

Vaskrs  – mladost Crkve

 

Predraga braćo i sestre!

„Kako je divno ime Tvoje po svoj zemlji!“ (Ps 8,1) – u zanosu peva staro zavetni psalmista. Pisac Knjige Mudrosti ne može da se nadivi lepoti svega stvorenog. Nadam se, predraga braćo i sestre, da i naša bića prožima takvo čuđenje – pogotovo sada u radosnoj atmosferi proleća…

Proleće nije samo potreba prirode; ono je pre svega najdublja čežnja ljudskog srca; ono je temeljni vapaj svega postojećeg. Bez neprestanog obnavljanja, bez uvek nove snage mladosti – sve bi se zaustavilo, umrtvilo.

Nažalost, među nama ljudima događa se da se u svom životu ograničavamo samo na ovaj naš vidljivi i opipljivi svet. Naime, duh vremena u kojem mi danas živimo na posebno snažan način podržava taj tragično suženi pogled na život. Danas živimo brzim načinom života, a oko nas odjekuje toliko različitih glasova, poziva, muzike i glasnih zvukova, da teško možemo da budemo u stanju da se saberemo; da teško osluškujemo nežni glas svoje duše, svoje savesti. Napadna moć tolikih reklama još više nas usmerava jedno smernim putem, a neprestan i podsticaji sa svih strana – da uživamo u najboljoj hrani, najboljem piću, najboljem odmoru, najlepšem putovanju… – dodatno nas „prizemljuju“. Kako i ne bi kad oko sebe imamo toliko različitih ponuda – lekara, psihologa, psihijatara, terapija, „fabrika“ lepote, fitnesa… Svi ti nebrojeni procesi čine nas samo dovoljnima i bezbojnima. Zato se u nama i budi nestvarna želja da što duže živimo; da naše lice – bar na prvi pogled – izgleda mlado, sveže i privlačno. Sebi želimo duh mladosti, ali ne prihvatamo pravu ili autentičnu mladost: ni decu u porodici i društvu, ni snagu i zahtevnost duhovnog života kod sebe i drugih. Tako pristajemo – a da ne znamo kako i kada – na licemerje, na laži tolike utvare oko nas.

Ali – nažalost – moramo priznati da i javno mnjenje širi upravo taj duh površnosti, neodgovornosti, bez-perspektivnosti i ne-autentičnosti. Kako smo reagovali npr. samo nad strašnim masakrom hrišćana u Egiptu?

Braćo i sestre, nije nam želja bila da se zaustavimo na duhu vremena zato što bismo bili pesimisti,ili što bi nam cilj bila gola konstatacija. Jer ipak moramo biti sposobni da razlikujemo crno od belog ako želimo da biramo prave puteve, susrećemo se s pravim događanjima i suočavamo s autentičnim ličnostima. Ima, naime, samo jedna ličnost u čitavoj istoriji, u čitavoj vaseljeni, koja je u svemu svega svesna; koja je sve najbolje izvršila i koja jedina može sve i svakoga da obnovi i vrati mu pravu mladost! To je iz groba vaskrsli Isus Hrist! On – Božji Sin – postavši čovek, na svoja je pleća dobrovoljno položio sav otpad čovečanstva i svojom nas smrću oslobodio svih tereta greha.

Svojom prolivenom krvlju očistio je svekoliku limfu i sva srca čovečanstva. Samo On je snagom neuništive ljubavi najveću i najstrašniju sramotu smrti i poniženja – dakle krsta – preobrazio u najlepši instrument harmonije ljubavi i života. Samo On je, snagom Božjeg Sina i Snagom ljubavi do kraja, ispraznio grob sile smrti i odvalio svaki kamen koji pritiska, ugnjetava, zatvara, zarobljava i oduzima smisao. Vaskrsli Gospod, koji sebe s pravom imenuje „Ja sam uskrsnuće i život“ (Jovan 11,25), svojim svetim tajnama preobražava sve one koji Mu se u veri i poverenju približe. Zajednica vernika, to jest Hristova Crkva, upravo zato tako radosno slavi Vaskrs jer je svesna da od Njega dobija mladost duha, novu ljubav srca i izvornu snagu čitavog mističnog Tela Crkve. Štoviše nju hoće da gazi greh sveta, to jača ona postaje! Naša nadbiskupija upravo zato ide putem sinodske obnove da bi se u svemu iznutra podmladila i osvežila.

Braćo i sestre, nije nam potrebno ni pominjati da današnje čovečanstvo uzdiše za ovo mi ovakvom mladošću! Naš Stari kontinent – Evropa upravo ovih dana priznaje da bez Hristovog vaskrsa nema ni njene mladosti, ni njenog jedinstva. Naš kontinent previše se predao duhu vremena, pa zato doživljava starost, egoističko napuštanje drevne lađe spasa i narcisoidno utapanje u vodi samodovoljnosti. Zato još nije sposoban da donese zajednički i jedinstveni stav oko migranata.

Vaskrs je, braćo i sestre, jedina snaga koja pojedinca može da obnovi, zajednicu sjedini, narode pomiri, čovečanstvo usmeri, svima dâ smisao, radost i nadu. Ali upravo zato svaki pojedinac treba lično da Mu se približi, svaka zajednica da slavi SveteTajne, narodi prihvate Njegovo Jevanđelje i čovečanstvo se suoči s Njegovom istinom.

Isus Hrist ostaje uvek prvi i poslednji; početak i završetak; središte sveta, istorije i svemira! Danas je pak toliko opasnosti i tako mnogo nevidljivih zamki smrti, da toga treba da postanemo još svesniji: ili s Hristom u mladost, ili bez Hrista u nihilizam!

Evo zašto, predraga braćo i sestre, tako žarko želim svima srećan i blagosloven Vaskrs! Neka po Njemu u vama nikne nova duhovna mladost, pa tako i žar, nada, spremnost da volimo do kraja; spremnost da nalik Njemu živimo za zajednicu! Vaistinu! Mir Božji sa svima vama! Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse!

U Njegovo ime rado vam dajem blagoslov, braćo i sestre: Blagoslovio vas Svemogući Bog, Otaci Sin i SvetiDuh.

(kmc)