STOPAMA SVETOG FRANJE: HODOČAŠĆE MLADIH NEOKATEKUMENSKOG PUTA KROZ SRBIJU I MAĐARSKU

I ove godine mladi Neokatekumenskog puta bili su na hodočašću, koje je ovog puta bilo u znaku 800. godišnjice smrti svetog Franje.

Hodočašće je počelo u ponedeljak, 24. avgusta 2026. godine, kada su se mladi iz Beograda, Niša, Smedereva, Bora i Valjeva okupili u Šapcu, odakle su se autobusom uputili ka Subotici. Tamo su se najpre susreli sa lokalnom braćom, a potom zajedno otišli u Katedralu Svete Terezije Avilske. Srdačnu dobrodošlicu poželeo im je monsinjor Ferenc Fazekaš, subotički biskup. Katedralni kapelan velečasni Imre Mešter je gostima ukratko predstavio istorijat i arhitekturu katedrale, nakon čega je biskup podelio blagoslov. Hodočasnici su potom nastavili put do Bunarića, gde su u večernjim satima održali pokorničko slavlje. Prilika da Gospod uvek iznova prašta grehe i iznutra obnavlja, predstavlja istinski pokretač života svakog hrišćanina. Nakon pokajničkog slavlja usledila je bogata trpeza (Agape), koju su pripremila braća iz subotičkih zajednica, a dan je završen smeštajem i noćenjem u studentskom domu.

U utorak ujutru mladi su peške hodočastili do Franjevačke crkve u Subotici, gde ih je primio gvardijan fra Peter Deže i poželeo im toplu dobrodošlicu. U crkvi su zajedno izmolili Jutarnje pohvale i saslušali katehezu o svetom Franji, koju je pripremio jedan bračni par iz zajednice. Taj dan bio je posvećen želji da mladi, bar nakratko, prožive harizmu svetog Franje. Nakon pohvala, svi punoletni hodočasnici podelili su se u grupe i izvlačenjem žreba otišli dva po dva u različite delove grada. Sve do večere, na ulicama Subotice prenosili su prolaznicima Radosnu vest i temelj hrišćanske vere: da ih Bog voli, da je predao svog Sina Isusa Hrista u smrt za čovekove grehe i vaskrsao ga. Za to vreme, maloletni članovi grupe posetili su Dom za stara lica. Tamo su korisnicima, koji nose teške krstove starosti i bolesti, posvedočili o Božjoj ljubavi i otpevali nekoliko pesama. Ovaj susret bio je izuzetno dirljiv i ostavio je dubok trag u srcima i mladih i starih. Po povratku u studentski dom i nakon večere, hodočasnici su se ponovo okupili u Franjevačkoj crkvi, gde su osnaženi svedočenjem vere i puni radosti svim srcem proslavili Boga kroz Evharistiju, čime je zaokružen ovaj uistinu nezaboravan dan.

Sreda je bila rezervisana za put prema Budimpešti. Nakon doručka, grupa je krenula na put, a na otprilike pola staze napravili su pauzu kod otaca pavlina. Tamo su ručali i poslušali katehezu o Teologiji tela svetog Jovana Pavla II. Posle kateheze, mladi su proveli sat vremena u tihoj molitvi uz Bibliju, istražujući i skrutirajući šta Božja reč lično njima poručuje za život. U kasnim popodnevnim satima stigli su u Budimpeštu.

Četvrtak je započeo Jutarnjim pohvalama u parku, nakon čega su se mladi uputili u centar Budimpešte. Prvo su posetili Baziliku Svetog Stefana. Ovo predivno zdanje, kao i čitava Budimpešta, otvoreno svedoči o vremenima imperija kada je cvetala vrhunska estetika. Hodočasnici su se popeli i na toranj katedrale, uživajući u panoramskom pogledu na grad. Nakon toga posetili su najveću sinagogu u Evropi, koja pleni svojom duhovnom i arhitektonskom lepotom. U okviru sinagoge obišli su i potresnu izložbu o životu u getu, koja je mnogima naterala suze na oči. Usledio je izuzetno ukusan ručak u lokalnom restoranu, kojim je mlade velikodušno počastio kardinal Ladislav Nemet, SVD. Popodne je bilo rezervisano za panoramsko razgledanje Budimpešte brodom sa Dunava. Ovo nezaboravno iskustvo krunisano je Evharistijom u Crkvi Svete Terezije, a eksplozija radosti i zajedništva nastavila se na bogatom Agapeu koji su pripremila lokalna braća i sestre sa Neokatekumenskog puta iz Budimpešte.

Sledećeg dana, u petak 28. avgusta 2026. godine, nakon doručka grupa je krenula nazad ka Srbiji. Na putu su se zaustavili u Bazilici Marijabešand (Máriabesnyő) u gradu Godolo u Mađarskoj, koja je poznata po tome što čuva čudotvorni kip Gospe Loretske. Mladi su tu, pred kipom, uputili molitve i prosili milost za svoje živote po zagovoru Blažene Djevice Marije. Nakon ručka u predivnom prirodnom okruženju, hodočasnici su se konačno vratili u Šabac – istinski zahvalni za sve primljene milosti, darove i zajedništvo. Bogu hvala na svemu!

Mons. Marko Trošt