U Vatikanu otkrivena spomen ploča mons. O’Flahertyu

U VATIKANU OTKRIVENA SPOMEN PLOČA MONS. O’FLAHERTYU

Taj irski sveštenik tokom nemačke okupacije Rima spasio preko 6000 života

U Vatikanu je u nedelju 8. maja otkrivena spomen ploča irskom svešteniku mons. Hugh O’Flahertyu. Uz mnoge časne goste, među kojima su bili kardinali, sveštenikova rodbina iz Irske i ambasadori pri Svetoj Stolici iz SAD-a, Kanade, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, spomen ploču otkrili su Emma Madigan, ambasadorka Republike Irske pri Svetoj Stolici i mons. Hans Peter Fischer, rektor Papskog teutonskog zavoda Svete Marije u Campo Santo u Vatikanu, gde je mons. O’Flaherty živeo pune 22 godine.

Onima koji su pogledali igrani film The scarlet and the black (hrv. Purpurno i crno, tal. Scarlatto e nero) iz 1983. godine, biće jasno zašto je ovaj sveštenik zaslužio takvu pažnju. Njegova životna priča vrlo je zanimljiva i nadahnjujuća, a ponovno otkriće njegova lika i dela je vrlo značajno. Naime, ovu inicijativu u saradnji s Nemačkim papskim zavodom, pokrenula je upravo spomenuta gospođa Madigan, ambasadorka Republike Irske i to upravo nakon trogodišnjeg zatvaranja te ambasade pri Svetoj Stolici (2011.) i ponovnog otvaranja u novembru 2014. godine. Druga pozitivna stvar je što su spomen-ploču s njom otkrili Nemci s kojima je mons. O’Flaherty živeo i od čijih je sunarodnika ovaj sveštenik spasio većinu ljudi. Mons. O’Flaherty je pomagao svima i često je znao reći: „God has no country“ („Bog nema zemlju“).

Hugh O’Flaherty rođen je 28. februara 1878. godine u Kiskeamu, a odrastao u Killarneyu gde je njegov otac vodio istoimeni golf klub. Nakon što ga je Gospodin pozvao u svešteničku službu, pohađa semenište u Killarneyu, a uskoro kao mladi bogoslov Hugh biva poslan u Rim na bogoslovske studije. Bilo je to 1922., upravo one godine kada je Mussolini došao na vlast u Italiji. Tokom boravka u Rimu živeo je u nemačkom zavodu Teutonico in Campo Santo, u neposrednoj blizini Bazilike svetog Petra.

Teologiju je dovršio u samo jednoj godini boravka u Rimu. Za sveštenika je zaređen 20. decembra 1925. godine, nakon čega je nastavio postdiplomske studije i postigao doktorate iz duhovnosti, kanonskog prava i filozofije. Bio je čovek briljantnog uma i velikog srca. U ime Svete Stolice bio je diplomata u Egiptu, Haitiju, Dominikanskoj Republici i Čehoslovačkoj. Nakon četiri godine, 1938. biva ponovno pozvan u Rim i to u Sant’Uffizio (danas Kongregacija za nauk vere). Osim što je bio talentovan i veran sveštenik, mons. O’Flaherty je bio nadareni bokser i vešt igrač golfa.

Nedugo nakon njegovog povratka u Rim počinje Drugi svetski rat. Mons. O’Flaherty ne shvata ljudsku zlobu, ali to ga ne sprečava da čini dobro i bude blizu onima koji pate. Od samog početka velikog rata obilazi zarobljeničke ratne kampove i pomaže zatvorenicima na mnoge načine. Koristi Radio Vatikan kako bi obavestio porodice zarobljenika o njihovom stanju i lokaciji.

Dana 10. septembra 1943. nemački nacional-socijalisti okupirali su Rim. Za šefa policije i tajne službe u Rimu nacistički zapovednik SS-a i Gestapa Heinrich Himmler imenovao je Herberta Kapplera. Njegov zadatak bio je sve sumnjivce bilo koje nacionalnosti i sve jevreje istrebiti iz Rima, a u ostale uterati strah, uključujući i smaknuća za zločin pomaganja ugroženima zajednicama.

Iracionalno zlo, međutim, nije zarazilo srce mons. O’Flahertya. On nije razmišljao kako se osvetiti ni kako graditi diplomatsku karijeru, nego kako činiti dobro. Novcem, koji je isprosio od prestrašenih diplomata pri Svetoj Stolici, na svoje ime je iznajmio hiljade stanova, hostela te, uz pomoć nesebičnih prijatelja, koristio samostane, crkve, kuće i stanove kao utočišta za odbegle ratne zarobljenike i jevreje; sve kojima je život bio ugrožen bez obzira na njihovu veru i nacionalnost. Time je postao najomraženiji i najveći neprijatelj Gestapa u Rimu, a Mons. O’Flaherty je bezbroj puta reskirao vlastiti život za spas progonjenih i u zadnji tren umakao na neutralnu teritoriju Vatikana, u koji Kappler nije smeo kročiti. Prerušen, katkad u prosjaka, redovnicu ili u odoru SS-ovag vojnika, noću i danju je izlazio iz Vatikana. Bio je svedok brojnih ubistava, a spašavao je sve koje je mogao. Činio je to i nakon što je dobio izričitu zabranu napuštanja Vatikana. Na njegovo „bezobrazno ponašanje“ Kappler se osobno žalio i Himmleru tokom njegove poseta Rimu i papi Piju XII preteći da će ga ubiti čim ga pronađe.

Mons. O’Flaherty nije bio bezuman. Bio je svestan opasnosti za vlastiti život. U to vreme su mnogi i iz Rima bili deportirani u Auschwitz. Kappler je, pokazujući ozbiljnost svojih zlih namera, lično ubio dva sveštenika koji su bili najbliži saradnici mons. O’Flahertya u akcijama spašavanja progonjenih. Međutim, ni to O’Flatherya nije zaustavilo u nameri da nastavi činiti dobro. Njihovo mučeničko svedočanstvo ga je ohrabrilo.

Jedan od njih – don Vittorio –, budući da ni nakon mučenja nije hteo odati informaciju gde mons. O’Flaherty skriva ljude, bio je izveden na streljanje pred italijanske vojnike – po posebnoj Kapplerovoj želji. Pred zidom za smaknuće svojim sunarodnicima je rekao da je sve činio iz ljubavi prema Isusu Hristu i svojoj domovini. Poslednje reči su mu bile: „Dragi sunarodnici, ja vam opraštam“.

Desetorica italijanskih vojnika na zapovest repetirali puške i pucali, ali je svaki od njih namerno promašio, nadajući se da će ga ubiti metak drugog vojnika. Italijanski zapovednik je ljutito izvukao pištolj i prišao don Vittoriu, ali ga ni on nije smaknuo. Na Kapplerovo insistiranje: „Ubij ga“, zapovednik je spustio drhtavu ruku i rekao: „Ne mogu – on je sveštenik“. Na to je Kapplar izvukao pištolj i hladnokrvno usmrtio don Vittoria.

Kako se bližio kraj nemačke okupacije Rima, Kappler – donedavno uveren da se to nikad neće dogoditi –, tražio je lični susret s mons. O’Flahertyem, moleći ga da spasi njegovu porodicu – suprugu i dvoje dece – od osvete koja im preti. Mons. Flaherty mu je jasno rekao istinu: „Srami se! Nakon svega zla koje si godinama učinio, usuđuješ se pitati mene za pomoć?“

Kappler nedugo nakon toga biva uhapšen i suđen zbog zla koje je učinio. Na ispitivanju je bio upitan ko mu je spasio i izvukao porodicu na područje neutralne Švajcarske. Kappler o tome ništa nije znao te ga je to pitanje ostavilo potpuno zatečenog. Godine 1945. je osuđen na doživotni zatvor. U italijanskom zatvoru mu je godinama jedini posetilac bio mons. Hugh O’Flaherty. Herbert Kappler, postao je katolik, kršten je u zatvoru 1959. Godine, po rukama mons. O’Flaherty, koji se vratio u Irsku 1960., gde je umro tri godine kasnije. (kta/rv/kmc)