Velika subota – Uskrsno bdenje
Od obreda Velikoga petka kroz celu Veliku subotu Crkva ‘ćuti’. Navečer se vernici okupljaju na bdenje. Prva je Crkva uskrsnu noć provodila u pesmi i molitvi pridružujući katekumene Hristu raspetom i uskrslom. Današnji obred Uskrsnog bdenja sastoji se od službe svetla s blagoslovom ognja i Uskrsnim hvalospevom; službe reči sa sedam starozavetnih i dva novozavetna čitanja koja iznose ključne događaje povesti spasenja; krsne službe s litanijama svih svetih, blagoslovom vode, krštenjem odraslih ili obnovom krsnih obećanja; euharistijske službe pod kojom novokršteni donose misne darove te prvi put blaguju Telo Hristovo.
Današnje bdenje se slavi u večernjim satima kako bi se mogla uskrsna sveća s trostrukim usklikom “Svetlo Hristovo” uneti u crkvu u trenutku kada je u crkvi potpuni mrak kako bi plamen Uskrsne sveće rasvetlio mračne sile i unio svetlo u današnji svet. To svetlo nam simbolizira uskrslog Hrista koji je za nas bio mučen, pokopan, a za nas je i uskrsnuo. Zato se čin bdenja započinje na Veliku subotu kada padne noć, a mora završiti prije same zore.
Služba svetla – u samoj crkvi ugašena su svetla, a predsjedatelj pred crkvom blagoslivlja oganj kojim će biti zapaljena uskrsna sveća. Možda bi ovdje bilo zgodno spomenuti simbolizam sveće; sveeća je devičanski plod pčela, i zato je prikladna da bude simbol Hrista, Sina devičanske Majke. U uskrsnu sveću predvoditelj slavlja ucrtava krst te prvo i posljednje slovo . Nakon toga se sveća pali od blagoslovljenog ognja i nosi kroz Crkvu s tri ‘postaje’; pri dnu crkve, u sredini i pred oltarom. Đakon ili onaj koji nosi sveću podiže je i peva: “Svetlo Kristovo”. To je epegzegetski genitiv i znači: “Svetlo koje je sam Hrist”. Na taj poklik vernici odgovaraju: “Bogu hvala!” Nakon toga sledi Uskrsni hvalospev, čiju je lepotu potrebno doživjeti slušanjem.
Služba reči je dugačka zato što su vernici u starini želeli dočekati zoru uskrsnog jutra razmatrajući “divna dela što ih je Gospodin Bog svome narodu od početka činio, veran svojoj rieči i obećanju” (Rimski misal), a samo krštenje delilo se u zoru i liturgija je završavala euharistijskom službom. Iz Staroga zaveta imamo sedam čitanja koja govore o značajnijim Božjim zahvatima u poviesti izraelskog naroda. Iza svakog čitanja celebrant moli molitvu koja je povezana s pročitanim. Nakon poslednjega Starozavjetnog čitanja sledi Slava koja se nije pevala u vremenu korizme. Sledi čitanje Pavlove poslanice te evanđelje o otkriću praznog groba koje nam donosi Luka.
Krsna služba započinje blagoslovom vode kojem prethode Litanije svih svetih. Nakon blagoslova vode sledi odricanje od greha, to jest od Sotone, te ispovest vere. Vodom će zatim biti kršteni odrasli katekumeni ili deca koja će se krstiti u ovoj noći. Ako nema kandidata za krštenje, tada predvoditelj škropi sve prisutne vernike u znak obnove krsnih obećanja koja su dali Bogu osobno ili su ih dali njihovi roditelji i kumovi.
Euharistijska služba u Uskrsnom bdenju je vrhunac Hristove prisutnosti u ovoj noći nakon što smo ga doživeli prisutnog u simbolu uskrsne sveće, preko prisutnosti u reči te u krštenju. Euharistija ostvaruje prisutnost Hrista pod prilikama hleba i vina, koji je među nama prisutan u svakodnevnom životu kao Uskrsli, a posebno u svakom euharistijskom slavlju kada nam daje samog sebe za naše suobličenje njemu Proslavljenom. (kta/kmc)
